Oliver Varhelji: Prve isplate iz Plana rasta za Zapadni Balkan očekuju se ovog meseca

LUKSEMBURG - Evropski komesar za proširenje i susedstvo Oliver Varhelji izjavio je danas da se prve isplate iz Plana rasta za Zapadni Balkan, vrednog šest milijardi evra, očekuju ovog meseca, nakon što je Savet EU prošle nedelje odobrio reformske agende za pet partnera sa Zapadnog Balkana, uključujući i Srbije.

"Ove reformske agende je Savet odobrio prošle nedelje. U suštini prve isplate očekujemo već ovog meseca. To je plan. To takođe znači da sada otkucava sat da zemlje kandidati počnu da sprovode reforme kako bismo mogli da napredujemo sa daljim isplatama", rekao je Varhelji na konferenciji za novinare u Luksemburgu, nakon Međuvladine konferencije EU-Albanija.

On je dodao da Plan rasta za Zapadni Balkan obezbeđuje dodatna ulaganja u sve oblasti u kojima su potrebna suštinska ulaganja za sprovođenje svih reformi koje su neophodne za članstvo u EU, ali da je za to potrebno učešće kandidata.

"To znači da moramo imati reformsku agendu od svakog od njih, skicirajući šta će sve da urade do kraja ovog finansijskog perioda, u suštini do kraja 2027", rekao je Varhelji i dodao da nedostaje samo još da se odobri reformska agenda Bosne i Hercegovine.

On je rekao da će na kraju aktuelnog višegodišnjeg finansijskog okvira, odnosno za naredne tri i po godine, zajedno sa Ekonomskim i investicionim planom, kojim se mobiliše trećina BDP-a celog regiona, postojati intenzitet pomoći Zapadom Balkanu koji je uporediv sa trenutnim kohezionim i strukturnim fondovima EU, što znači 90 odsto intenziteta pomoći po glavi stanovnika u regionu.

"To znači da posle toga neće biti izgovora osim spremosti za pridruživanje EU", rekao je Varhelji i izrazio nadu da će se, uz Plan rasta, ubrzati sve reforme neophodne za članstvo u EU.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je juče da isplate iz Plana rasta za Zapadni Balkan mogu da počnu do kraja godine jer će ove nedelje biti usvojeno pet od šest reformskih agendi partnera sa Zapadnog Balkana.

Prethodno su prošle nedelje zemlje članice EU dale zeleno svetlo za reformsku agendu Srbije, čime je otvoren put za početak predfinansiranja tokom mađarskog predsedavanja, objavila je tada Mađarska kao predsedavajuća Savetu EU.

"Reformske agende Albanije, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije odobrene su u skladu sa novim Instrumentom za reformu i rast, vrednim šest milijardi evra", navelo je mađarsko predsedavanje na svom nalogu na društvenoj mreži Iks.

Nakon usvajanja Reformske agende u Komitetu za IPA, u kojem su predstavljene sve države članice EU, trebalo bi da bude doneta Odluka o sprovođenju Evropske komisije, koja se očekuje sutra.

Za Srbiju bi, prema metodologiji Evropske komisije, prva tranša trebalo da bude u iznosu od oko 112 miliona evra, od ukupno 1,58 milijardi evra, koliko će joj biti na raspolaganju do kraja 2027. godine, odnosno u naredne nešto više od tri godine, ukoliko ostvari sve što je reformskom agendom predviđeno, saopštilo je ranije Ministarstvo za evropske integracije.

Vlada Srbije usvojila je 3. oktobra Reformsku agendu Republike Srbije, dokument čiji je cilj da ubrza sve pokrenute reforme, onako kako su već trasirane u pregovorima o članstvu sa EU.

Pripremljen je u saradnji institucija Republike Srbije, njih 37 i Evropske komisije, kao odgovor na ponudu Evropske unije za ubrzane pripreme za članstvo kroz Plan rasta EU za Zapadni Balkan.

Reformska agenda Srbije obiman je strateški dokument u kojem su detaljno navedeni svi oni koraci, odnosno mere, koje će institucije Srbije preduzeti kako bi se brže napredovalo u brojnim reformama na putu ka članstvu u EU, a sa druge strane i povukao novac namenjen Srbiji iz Evropskog fonda za rast.

U četiri reformske oblasti predviđeno je 98 mera.

Do kraja godine Srbija treba sa EU da usaglasi i da ratifikuje u Narodnoj skupštini i dva finansijska instrumenta, koji će biti sastavni deo Plana rasta, što je uslov da Srbija povuče sredstva namenjena našoj državi.

U Reformskoj agendi navedeni su posebno i opšti uslovi kao što je vladavina prava, koja je primarni uslov za bilo kakav dijalog svih sa Evropskom unijom, uz dodatni preduslov specifičan za Beograd i Prištinu, koji se odnosi na konstruktivni pristup dijalogu između Beograda i Prištine.