Raković: Na osnovu rezultata popisa logično da i srpski jezik bude službeni u Crnoj Gori

BEOGRAD - Istoričar Aleksandar Raković ocenio je, komentarišući danas objavljene rezultate popisa stanovništva u Crnoj Gori, da bi bilo logično da srpski jezik bude službeni pošto se najveći broj stanovnika na popisu izjasnio da govori srpskim jezikom.

Raković je za Tanjug rekao da je srpski jezik i ranije bio većinski u Crnoj Gori i da se to sada ponovo potvrdilo.

Prema njegovim rečima, da li će srpski jezik biti službeni zavisi od svih etničkih struktura u Crnoj Gori i od Demokratske partije socijalista (DPS), odnosno od toga da li će DPS zadržati svoj, kako je rekao, "segregacionizam" i da li će nastaviti da rade na tome da se Srbi drže u neizvesnosti ili pod pritiskom.

Raković navodi da je potrebna promena ustava da bi srpski jezik postao službeni, a da je za promenu ustava potrebna dvotrećinska većina u skupštini i referendum.

Kada je reč o zastupljenosti Srba u institucijama, Raković je naveo da ne postoje kvote koje bi pripadale bilo kojoj etničkoj zajednici, tako da je situacija neizvesna i ostaje da se vidi za šta će se srpski lideri u Crnoj Gori izboriti.

Prema oceni Rakovića, rezultati popisa u Crnoj Gori pokazali su da je tamo društvo potpuno identitetski raspolućeno, odnosno da se identitet većinske populacije rascepio na dva dela.

Dodao je da su rezltati pokazali i da je u porastu broj onih koji se izjašnjavaju da su srpske nacionalnosti.

"Ne možemo biti do kraja zadovoljni, zbog toga što smo očekivali da će srpski jezik preći nadpolovičnu većinu, a da će srpska nacija porasti do nekih 36, 37 procenata. Ali, kada je reč o srpskoj naciji, postoji problem ovih koji se dualno izjašnjavaju, a njih je 10 odsto", rekao je Raković.

Naveo je da su to oni koji se izjašnjavaju da su po nacionalnosti Crnogorci, ali da govore srpskim jezikom i dodao da bi, da su se oni opredelili da se izjasne kao Srbi po nacionalnosti, Srbi i po nacionalnosti bili većina u Crnoj Gori, a ne samo po jeziku.

Dodao je da ostaje da situacija sa identitetom iskristališe u narednih osam godina, kada će biti sledeći popis, ako, kako dodaje, uopšte bude identitetskih pitanja na sledećem popisu, jer EU preporučuje da ih ne bude.

Raković dodaje da je to samo preporuka i da i druge zemlje u zapadnoj Evropi sprovode identitetska pitanja.

"Ne znam kako će moći da funkcioniše takvo društvo, koje je tako duboko podeljeno, tako raspolućeno, kada je reč o većinskoj populaciji koja se podelila na dva nacionalna identiteta - na izvorni srpski i na novonastali takozvani crnogorski... zaista je teško predvideti kako će se prilike u Crnoj Gori odvijati ubuduće", kaže je Raković.

Prema konačnim rezultatima popisa stavnovništva u Crnoj Gori, sprovedenog krajem 2023. godine, 256.436 (41,12 odsto) lica izjasnilo kao kao Crnogorci, a 205.370 lica ili 32,93 odsto kao Srbi.

Bošnjaka je 58.956 ili 9,45 odsto, Albanaca 30.978 ili 4,97 odsto, dok su se 12.824 ili 2,06 odsto izjasnili kao i 10.162 ili 1,63 odsto kao Muslimani.

Kada je o maternjem jeziku reč, 269.307 lica ili 43,18 odsto izjavilo je da im je srpski jezik maternji, dok je crnogorski maternji za 215.299 lica ili 34,52 odsto.