Mihailo Jovanović: Naophodno raditi na kulturi razvoja zaštite podataka i edukaciji zaposlenih

BEOGRAD - Direktor Kancelarije za informacione tehnologije i eUpravu Mihailo Jovanović izjavio je danas, povodom onlajn obuke za bezbednost informacija i zaštitu podataka koju je pokrenula Kancelarija za IT i eUpravu i Nacionalna akademija za javnu upravu, da zaštita ličnih podataka već deset godina predstavlja ključnu temu na globalnom nivou, zbog čega je neophodno raditi na kulturi razvoja zaštite podataka kao i edukaciji zaposlenih u državnim institucijama i opštinama, jer sa novom digitalizacijom postoji potreba da zaposleni budu osposobljeni za zaštitu podataka o ličnosti.

Kako je naveo, danas se prikuplja velika količina podataka o građanima s obzirom da su digitalizovane brojne baze podataka i da je građanima omogućena komunikacija putem interneta, elektronska prijava dece u osnovnu školu ili vrtić, zbog čega je veoma važno da zaposleni znaju kako pravilno da rukuju tim podacima i da osiguraju njihovu zaštitu.

"Na internetu često požurujemo stvari i ostavljamo podatke ne razmišljajući dovoljno, jer želimo da što pre završimo neku elektronsku uslugu. Ne ostavljamo samo JMBG već i broj telefona ili email. Moramo stalno da vodimo računa o kulturi ponašanja, ne samo građani, već i zaposleni u javnoj upravi, kako bismo pažljivo rukovali tim podacima. To je etički princip - građani treba da znaju da su njihovi podaci bezbedni kada ih dele sa javnom upravom", poručio je on.

Jovanović je rekao da na sajtu eUprave, kada građani ostavljaju podatke, postoji mali upitnik gde mogu da označe da li su saglasni da se podaci sačuvaju ili obrišu.

Dodao je da čak i kada građani ostave svoje podatke, kroz obuku zaposlenih i uspostavljanju procedura unutar institucija se precizno prati ko je pristupao i uređivao njihove podatke.

On smatra da bi građani trebalo da osećaju veću sigurnost u pogledu zaštite svojih podataka u okviru digitalizacije, za razliku od ranijeg perioda kada su podaci čuvani na papiru jer, prema njegovim rečima, u vreme kada su se podaci nalazili u matičnim knjigama gotovo niko nije mogao da garantuje njihovu bezbednost.

"Ovo je prvih 150 zaposlenih obučenih za zaštitu podataka o ličnosti, a pored toga sprovodimo obuke i za informacionu bezbednost, što su blisko povezane oblasti. Kada je reč o informacionoj bezbednosti, vodimo računa o tome kako čuvamo podatke zaposlenih u javnoj upravi i da li ih ostavljamo dostupnim na internetu", poručio je on.

Kako je objasnio, trenutno se sprovode fišing testovi, odnosno šalju se mejlovi zaposlenima sa ciljem da otvore lažni nalog ili unesu svoje korisničke podatke, kako bi se utvrdio njihov nivo svesti o bezbednosti jer ako zaposleni padnu na testu, veća je verovatnoća da bi mogli biti ugroženi i u stvarnom napadu.

Jovanović je rekao da problemi koji su se desili u Javnom preduzeću u Katastru i EPS-u proteklih godina su nastali jer je napadač uspeo da uđe preko imejla zaposlenog koji nije prepoznao maliciozni sadržaj i kliknuo je na link.

"Oko 10-15 odsto zaposlenih u našoj instituciji kliknulo je na lažni (fišing) mejl, što pokazuje da stalno moramo raditi na podizanju svesti, kako među zaposlenima, tako i među građanima", dodao je on.

Jovanović je rekao da se osnovna obuka na Nacionalnoj akademiji za Javnu upravu, kojom je i započet ovaj proces, odnosi na informacionu bezbednost i zaštitu podataka o ličnosti, sa ciljem da zaposleni koji rade na velikim IT sistemima budu obučeni i da se unapredi njihova spremnost.

"Na našem portalu eUprave registrovano je 2,4 miliona građana od oko 5,65 miliona punoletnih. Danas je postalo uobičajeno podneti elektronski zahtev za izvod iz matične knjige rođenih ili državljanstvo, koji može stići direktno u elektronsko sanduče ili putem pošte, bez potrebe za odlaskom na šaltere. Građani sada elektronski podnose saglasnosti, zakazuju termine za izdavanje ličnih karata ili pasoša, pa čak i upisuju decu u vrtić", naveo je on.

Jovanović je istakao da se intenzivno radi na kampanjama za podizanje svesti, naglasivši da se najveći uticaj ostvaruje prisustvom na društvenim mrežama, Jutjub i TikTok kako bi posebno dopreli do mlađe populacije.

Elektronska pisarnica koja je nedavno promovisana je jedan od ključnih sistema za unapređenje rada državnih institucija, rekao je Jovanović i dodao da ona omogućava praćenje svih dokumenata u digitalnom obliku i pruža kontrolu nad radom zaposlenih u javnoj upravi, prateći da li se predmeti rešavaju u predviđenom roku ili se zadržavaju duže nego što je potrebno.

"Na portalu eUprave sada postoji ePisarnica putem koje građani mogu da se obrate bilo kojem ministarstvu ili lokalnoj upravi, bez potrebe za odlaskom na šalter. Možete podneti zahteve ili inicijative i dobiti elektronski odgovor u svoje e-sanduče na portalu eUprave. Pokrećemo promociju ePisarnice jer građani još nisu dovoljno upoznati s ovom mogućnošću, iako smo uspostavili sistem u kojem su povezana sva ministarstva i lokalne samouprave", objasnio je on.

Jovanović je rekao da je primena veštačke inteligencije (AI) veoma bitna, kako u celom svetu tako i u Srbiji, zbog čega je predsednik Vlade formirao savet za veštačku inteligenciju sa ciljem da dođe do njene konkretne primene, u zdravstvu, posebno u dijagnostici jer AI može brže i preciznije da analizira snimke sa mamografa ili skenera.

Istakao je da Institut za veštačku inteligenciju Srbije upravo radi na softveru koji analizira mamografske snimke u saradnji sa Institutom za onkologiju, i dodao da će vrlo brzo taj softver biti promovisan kako bi se identifikovali pacijenti za koje softver sumnja da su prioritetni, poslati kod lekara po ubrzanoj proceduri, i proverili snimci.

Druga velika promena i primena veštačke inteligencije biće u komunikaciji sa građanima, rekao je Jovanović i najavio da će se, pored "čet botova", do kraja godine početi sa primenom i "vojs botova", uređaja koji komuniciraju sa građanima prepoznajući govor, što će omogućiti brže odgovore na pitanja koja ih interesuju.

Istakao je da Vlada Srbije i Ministarstvo informisanja i telekomunikacija rade na uvođenju interneta u svim selima u Srbiji, sa ciljem da u naredne dve godine sva sela u Srbiji dobiju internet.

Jovanović je dodao da se paralelno sa tim vrši edukacija, počevši od dece u isturenim odeljenjima u najmanjim mestima o korišćenju interneta, podsetivši da je informatika i računarstvo obavezan predmet u školama od petog do osmog razreda.

"Ti rezultati su vidljivi, kao i ulaganje u tehnološke parkove i data centre. U ovom trenutku, znamo podatak od prošle godine da je izvoz IKT sektora bio skoro 3,5 milijardi, a ove godine nastavljamo da rastemo oko 20 odsto u prvih osam meseci, što je neverovatan podatak. Godine 2012. izvoz je bio svega 300 miliona. Više od deset puta smo pokrenuli naš IKT sektor, i prepoznati smo kao izvoznici softvera. Najviše izvozimo u SAD, Englesku i Švajcarsku, što je izvanredan podatak i rezultat ulaganja Vlade Srbije koja je pomogla u transformaciji našeg IKT sektora", naveo je on.

Jovanović je istakao da je od velikog značaja što će Beograd 3. i 4. decembra biti domaćin Ministarskog samita globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju, kada će svi učesnici biti na ministarskom nivou s obzirom na to da je događaj pod okriljem OECD-a.

Dodao je da će tada Beograd imati priliku da predstavi najnovije projekte i planove u oblasti veštačke inteligencije, tehnologije i digitalne inovacije i svemu što nas čeka u naredne dve godine.

"Primena 5G tehnologije i veštačke inteligencije uključuje koncept poznat kao 'Internet of Things' (Internet stvari), koji se odnosi na umrežavanje uređaja. Vozila koja se kreću bez vozača, upravljanje saobraćajem u velikim gradovima, kao i upravljanje industrijom i fabrikama, sve su to primeri ove tehnologije. Njena primena sve više se širi u privredi i umrežavanju ne ljudi, već objekata", poručio je on.