ANEM i NDNV ukazali na potrebu razrešenja svih slučajeva ubistava i nestanka novinara

BEOGRAD  - Povodom 2. novembra, Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) organizovali su danas konferenciju na kojoj je istaknuta potreba da se razreše svi slučajevi ubistva i nestanka novinara i da se u to uključe svi društveni akteri i omogući da medijski radnici bezbedno rade svoj posao.

Izvršni direktor ANEM-a Veran Matić rekao je da se Međunarodni dan slobode i borbe protv nekažnjivosti zločina nad novinarima obeležava svake godine 2. novembra a da se 4. novembra navršava godinu dana od primene Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medjima u Srbiji.

Matić je dodao da je Međunarodna organizacija novinara u svom jučerašnjem obraćanju posebno istakla ovu godišnjicu i njen značaj, jer je poslednjih godinu dana najkrvaviji period u istoriji novinarstva.

"Samo u Gazi ubijeno je 156 novinara i ta ubistva sigurno, možemo govoriti iz našeg iskustva, nikada neće biti razrešena", rekao je Matić i podsetio na nerazjašnjena ubistva Radislave Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića.

Matić je rekao da je u periodu od 1998. do 2005. na teritoriji Kosova i Metohije bilo 20 ubistava a odgovarano je samo za jedno ubistvo i to novinara Šabana Hotija na Međunarodnom sudu u Hagu.

Veliki broj novinara je i nestao, i kako je naglasio Matić, o njima se ništa i dalje ne zna.

"To je nešto na šta novinarska udruženja i međunarodne organizacije godinama već upozoravaju, kao i da je apsolutno neodhodno formirati međunarodno telo koje bi radilo na istraživanju nestalih naših kolega i onih koji su ubijeni na poslu", istakao je on.

Kada je reč o nekažnjivosti, posle dve osuđujuće prvostepene presude na 100 godina zatvora za optužene u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije, usledila je oslobađajuća presuda, zbog nedostatka dokaza.

On je dodao da mora da se nastavi sa istragama svih ubistava, kako bi se svi slučajevi rešili, a počinioci kaznili.

On je rekao da je važno da se na tome insistira na svim nivoima.

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre rekao je da se na ovaj dan skreće pažnja međunarodne zajednice na zločine koji su počinjeni nad novinarima i na nekažnjivost tih dela.

"Svakodnevno viđamo novinare širom sveta koji su izloženi situacijama opasnim po život, uključujući one koji izveštavaju iz zona sukoba, ali i one koji izveštavaju o osetljivim temama, kao što su organizovani kriminal i korupcija. Ovi novinari žive u teškim situacijama, kao i njihove porodice, i to sve samo zato što služe onome što je u javnom interesu", rekao je Žiofre.

On je naglasio da je javni interes, kolektivni interes svih i da se novinarima duguje da budu zaštićeni.

Podsetio je da je Evropska komisija pre samo dva dana objavila svoj godišnji izveštaj za sve zemlje u kojem se navode izazovi sa kojima se susreću novinari.

"Izveštaj naglašava i ponavlja važnost jačanja zaštite i bezbednosti za novinare, takođe da se uzdrži od verbalnih napada na novinare", rekao je Žiofre.

On je naglasio da nadležni organi treba da pokažu nultu toleranciju prema nekažnjivosti u slučajevima koji su u toku i koji još uvek mogu da dođu do pravde.

"Srbija kao zemlja kandidat moraće da uskladi svoje zakonodavstvo sa EU. Mislim da je zaista važno da se reforma po pitanju medija, koja je uvedena prošle godine u potpunosti sprovede. Takođe, mora da se obezbedi transparentno i pravično sufinansiranje medijskih sadržaja. Tako da je i ovo jedna od novina koja je uvedena medijskim zakonodavstvom. Dakle, potpunu transparentnost u vlasništvu nad medijima i reklamiranju takođe treba pratiti i osigurati. I sve ostale propise, norme koje su uvedene još 2023. godine treba sprovesti", dodao je Žiofre.

Šef misije OEBS-a u Srbiji Jan Bratu rekao je da su sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda medija uključujući bezbednost novinara, u srcu sveobuhvatnog koncepta bezbednosti OEBS-a i da su se države članice obavezale da će se pozabaviti pitanjem nekažnjivosti i pretnji novinarima i medijskim radnicima.

On je podsetio i da je još osnivački dokument OEBS-a prepoznao važnost slobode izražavanja za mir, bezbednost i pravdu i da su danas 49 godina kasnije, obaveze država učesnica koje su tada preuzete i dalje od najveće važnosti.

"Sutra je Međunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti zločina protiv novinara i mi smo danas ovde da ponovo potvrdimo našu zajedničku posvećenost bezbednosti novinara kroz okončanje nekažnjivosti zločina nad njima i medijskim radnicima", rekao je Bratu i zahvalio se ANEM-u i NDNV na organizaciji današnjeg događaja.

Prema njegovim rečima, novinari su meta i ubijani su širom sveta i podaci Reportera bez granica pokazuju da je do sada ove godine ubijeno 47 novinara i medijskih radnika.

"Evropa nije imuna na ovaj zabrinjavajući trend i 23 novinara su ubijena u zemljama članicama EU od 1992. a većina se dogodila u pet godina pre 2021", rakao je Bratu.

On je naglasio i da će bez slobode informisanja i slobodnih medija, pristup informacijama biti ograničen, kao i da će osnova za formiranje informisanog mišljenja biti strogo ograničena.

Bratu je naveo i da je u poslednjih skoro osam godina, misija OEBS-a podržala više od 40 aktivnosti radeći zajedno sa Stalnom radnom grupom na implementaciji Sporazuma o bezbednosti novinara iz 2016, kao i tri dosadašnja akciona plana.

"Organizovali smo obuke za više od 200 tužilaca, policajaca i novinara, a napravili smo i brojne analize kako bismo pomogli našim partnerima da bolje razumeju bezbednosne rizike sa kojima se novinari suočavaju u Srbiji", kazao je on.

Šef misije OEBS-a u Srbiji, rekao je da su podržali i pokretanje SOS telefona 24-7, pružajući tako novinarima besplatnu pravnu pomoć i omogućili međunarodnu saradnju i razmenu znanja u suzbijanju zločina nad novinarima.

Veljko Milić iz Nezavisng društva novinara Vojvodine (NDNV) rekao je da je u toku javna rasprava o nacrtu zakona o izmenama i dopunama krivičnog zakonika i da su i novinarska i medijska udruženja predložila određene izmene krivičnog zakonika, kako bi se poboljšala krivično- pravna zaštita novinara u Srbiji.

Kako je naveo Milić, stalna radna grupa za bezbednost novinara postoji više od sedam godina i od tada tema svakog sastanka su analize pojedinačnih slučajeva napada na novinare i načini na koje može da poboljša položaj novinara.

Advokatica Kruna Savović rekla je da je rađen i monitoring koji se zasniva na četiri ključne oblasti koje su prepoznate kao oblasti na kojima je neophodno inisistirati od strane stručne javnosti.

"To je oblast koja se odnosi na slobodu izražavanja, druga oblast jeste implementacija propisa i izmene zakonodavstva a poslednja oblast kojom se bavimo jesu takozvane 'SLAPP tužbe' po kojima je Srbija na visokom mestu", rekla je ona.

Ovaj medijski događaj organizovan je u sklopu ANEM projekta "Sistem prevencije nasilja i zaštite novinara“ koji su podržali Evropska komisija, Misija OEBS-a u Srbiji i Ministarstvo informisanja i telekomunikacija Republike Srbije.