Stevan Nedeljković: Kanidat koji odnese pobedu u Pensilvaniji dobiće izbore u SAD

BEOGRAD - Docent Fakulteta političkih nauka Stevan Nedeljković ocenio je da će kandidat ili kandidatkinja koji odnese pobedu u američkoj saveznoj državi Pensilvanija na predstojećim predsedničkim izborima na kraju i dobiti te izbore.

Nedeljković je za Tanjug rekao da, prema istraživanjima javnog mnjenja, republikanski kandidat Donald Tramp ima veće šanse za pobedu na predstojećim izborima, ali je dodao da su istraživanja ranije umela i da omanu.

On navodi da u finišu kampanje nije bilo nijedne nove kolosalne poruke koja bi mogla da preokrene tok izborne trke, već da je to bilo sumiranje i obraćanje ključnim ciljnim grupama, u ključnim kolebljivim državama koje će na kraju i odlučiti izbore u SAD.

Nedeljković je naveo da je reč o sedam kolebljivih država: Arizoni, Džordžiji, Nevadi, Severnoj Karolini, Pensilvaniji, Mičigenu i Viskonsinu, gde će, kako je ocenio, razlike biti vrlo male, pogotovo u Viskonsinu i Pensilvaniji.

On očekuje da će u tim državama razlika u glasovima između kandidata biti 10 do 20 hiljada.

"Otuda je toliko teško i predvideti ishod izbora u SAD, zato što glasaju milioni ljudi, ali glas u Kaliforniji, koja donosi najviše elektorskih glasova, nije podjednako važan kao glas u Pensilvaniji", rekao je Nedeljković i dodao da će, prema njegovom mišljenju, kandidat ili kandidatkinja koji odnese pobedu u Pensilvaniji dobiti izbore u SAD.

Na pitanje koliko su na kampanju uticali neuspeli atentati na Trampa, Nedeljković je ocenio da oni jesu uticali na tok kampanje i da se njima preokrenuo diskurs da nije Tramp onaj ko ugrožava demokratiju i dobrobit SAD, već da je on ta strana koja je ugrožena.

"Ja verujem da to njemu jeste značajno pomoglo u kampanji, imalo je i trenutan, ali i produženi efekat. Ja mislim da on na tim lovorikama još uvek uživa podršku, pa nam istraživanja javnog mnjenja danas govore da i u broju glasova i u kolebljim državama on uživa podršku u odnosu na podpredsednicu Kamalu Heris", rekao je Nedeljković.

On je ocenio i da je odustajanje od kandidature američkog predsednika Džozefa Bajdena inicijalno odmoglo Trampu, ali da se, kako je odmicala trka, sitacija promenila.

"Potpredsednica Haris jeste imala tzv. nacionalni otisak i bila je prisutna u nacionalnoj politici kroz potpredsedničku ulogu, ali, sa druge strane, nije imala dovoljno vremena, svega nekoliko meseci, da profiliše svoje ključne stavove, svoje politike i birala je između toga da pravi distancu u odnosu na predsednika Džozefa Bajdena ili da uživa na tom tragu ili legatu koji je ostavao Džozef Bajden", rekao je Nedeljković.

Naveo je da je Haris odlučila da će krojiti vlastitu politiku i kako je ocenio, preterano oštro se distancirala od Bajdena, što joj je, kako smatra, na kraju štetilo.

"Ali kada imate tri meseca za kampanju, kada pored toga, imate utisak da vi niste izabrani na preliminarnim unutarstranačkim izborima, već da ste dobili poklonjenu pobedu, koju vam je dao podrškom Džozef Bajden, a kasnije se tome pridružila cela partija, nije bilo ni lako voditi tu kampanju", rekao je Nedeljković.

Naveo je da, prema istraživanjima javnog mnjenja, Tramp ima veće šanse za pobedu.

"Istraživanja mu daju podršku, kladionice mu daju podršku, svi oni vidljivi indikatori u ovom trenutku daju podršku Donaldu Trampu, ali na kraju to ne mora da znači puno. Istraživanja javnog mnjenja su debelo omanula 2016. godine i 2020. godine, omanule su i kladionice i analogno tome možemo da se pitamo zašto ne bi omanuli opet", rekao je Nedeljković.

On je ukazao da se ishod glasanja ipak može pretpostaviti i po tome kako glasaju određenje grupacije u SAD, konkretno Afroamerikanci starosti od 18 do 29 godina, koji, kako kaže, znatno više daju podršku Trampu nego 2016. ili 2020. godine.

"Ili ako se usmerimo na radničku klasu, pogotovo fizičke radnike, članove sindikata, koji u znatno većim brojkama glasaju za Donalda Trampa nego što je to bio slučaj u prethodnim izbornim ciklusima, to nas navodi na zaključak da Donald Tramp ima nešto veće šanse za pobedu nego Kamala Haris. Kada govorimo o predviđanju ishoda predsedničkih izbora u SAD, samo govorimo o šansama, a ne o nikakvim definitivnim sudovima, jer ako nekoliko desetina hiljada glasova odnosi prevagu, onda ne možete da iznosite toliko tvrde zaključke", ukazao je Nedeljković.

Na pitanje kakav će odnos SAD imati prema EU nakon izbora, Nedeljković je rekao da to zavisi od toga ko bude pobedio.

"Ako se vratimo na period 2017. do 2021. godine, kada je predsednik bio Donald Tramp, mi smo videli zaoštravanje u odnosima između SAD i EU i posebno između SAD i NATO. Ta razlika jeste bila pre svega retoričkog karaktera, jer niti je Tramp napustio NATO, niti smo svedočili nekim kolosalnim sankcijama u pogledu EU ili zaoštravanju u domenu trgovinskih odnosa", rekao je Nedeljković.

Dodao je da je važno pratiti retoriku Trampa i primetio je da on sada uživa nešto veću podršku u Evropi, pogotovo koja dolazi iz Mađarske, Slovačke i nekih drugih konzervativnih krugova, nego što je to bio slučaj u prethodnim izbornim ciklusima.

"Ako pobedi Donald Tramp, mi ćemo ponovo imati neko retoričko zaoštravanje odnosa između EU i SAD. Sa druge strane, ukoliko pobedi Kamala Heris, mislim da ćemo imati neko insistiranje na vrednosnoj zajednici koju čine transatlantski odnosi. Mislim da će posvećenost NATO, posvećenost Ukrajini i borbi koju SAD i Evropa doživljaju kao zajedničku borbu protiv Ruske Federacije - mislim da će to ostati na istom koloseku u odnosu na aktualnu administraciju Džozefa Bajdena", ocenio je Nedeljković.

Na pitanje kako će ishod američkih izbora uticati na Srbiju, Nedeljković je odgovorio da građani Srbije uvek imaju preterana i neutemeljena očekivanja od američkih izbora, odnosno, kako je naveo, neki očekuju da će, u slučaju pobede Trampa, to značiti drastični zaokret spoljne politike SAD prema Srbiji i ovom regionu, odnosno da će se znatno više uvažavati nacionalni interesi Srbije.

"Ako napravimo analogiju između Bajdenovog i Trampovog ranijeg mandata, mi možemo slobodno da kažemo da tu ogromnih razlika nije bilo. Naravno da smo svedočili mnogo više pragmatizma u administraciji Donalda Trampa, a taj pragmatizam je bio prisutan, iako u nešto manjoj meri i u administraciji Džozefa Bajdena", rekao je Nedeljković.

On je to ilustrovao na primeru da se u čestitkama Srbiji povodom Dana državnosti za vreme administracije Trampa govorilo, akko je naveo, o "međusobnom priznanju" između Srbije i tzv. Kosova, a da se, sa druge strane, u čestitkama koje je povodom Dana državnosti upućivao Bajden i njegova administracija, govorilo o normalizaciji odnosa.

"To jesu neki simbolički akti", rekao je Nedeljković.

On je podsetio da je Srbija nedavno potpisala sporazum o strateškom partnerstvu sa SAD u oblasti energetike i ocenio da deluje da se Srbija približava nekom institutu strateškog dijaloga sa SAD.