Emanuele Žiofre: Intenzivno se radi da Zapadni Balkan dođe na jedinstveno tržište i pre pristupanja u EU

BEOGRAD - Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre izjavio je danas da se intenzivno radi na tome da Zapadni Balkan dođe na jedinstveno tržište i pre pristupanja Evropskoj uniji, a to bi značilo da EU prihvati ove zemlje u svoje zakonske okvire.

Žiofre je na konferenciji "Proširenje EU: Novi modeli, novi takmaci", u organizaciji Centra za spoljnu politiku, rekao da je Srbija više puta potvrdila da joj je strateško opredeljenje da postane član EU i dodao da Unija pozdravlja poziciju koju je Srbija zauzela u međunarodnim forumima pružanjem podrške teritorijalnom integritetu Ukrajine.

Prema njegovim rečima, sada je vreme da se Srbija više posveti reformama, dodajući da se proces ubrzava i da Unija želi da naša zemlja bude deo EU.

On je dodao da će Poljska od 1. januara preuzeti predsedavanje EU, kao i da države članice ozbiljno shvataju proširenje na Zapadni Balkan i da su institucije spremne da stvore sve uslove za pristupanje.

"Nama je potreban dijalog sa Srbijom, ali i drugim državama da govorimo o vladavini prava i drugim oblastima", rekao je Žiofre.

Žiofre je istovremeno ukazao na važnost normalizacije odnosa sa Prištinom koja je, kako je rekao, ključni aspekt u procesu pristupanja.

Žiofre je podsetio da postoje novi kandidati za članstvo u EU sa istoka i ukazao da EU želi da im da mogućnost i priliku, ali da istovremeno Zapadni Balkan, kako je poručio, ne sme biti zaboravljen.

"Potrebne su sveobuhvatne mere u pravcu istoka i Zapadnog Balkana", rekao je Žiofre.

Ministarka za evrpopske integracije Tanja Miščević istakla je da dva dokumenta definišu da Srbija može do 2027. godine da ispuni kriterijume, a da je jedan od njih reformska agenda iz koje do kraja godine proističe osam mera kao i da ima 98 aktivnosti i definiše načine i rokove.

Miščević je ocenila da bi proces pristupanja mogao da ubrza Plan rasta koji podrazumeva uključivanje u politike jedinstvenog tržišta, kao i kredibilni stav i kooperativnost u dijalogu o normalizaciji odnosa sa Prištinom.

"Ali prva i osnovna stvar su unutrašnje reforme. Naš cilj je ne samo da otvorimo klaster 3, već i sva ostala poglavlja u preostalim klasterima", rekla je Miščević i dodala da je cilj i da se što pre razgovara o prelaznim merilima za poglavlja 23 i 24.

Predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović ocenila je da bez obzira na "stepenice" koje je region do sada prošao nije mnogo odmakao u odnosu na prethodni period, ali, kako je primetila, postoje jasni signali da se uz političku volju proces može ubrzati.

Ona je navela da se čini da postoji dobra volja da se otvori klaster 3 što bi bio korak napred i čime bi se proces nastavio.

"Evropska unija mora da pokaže da su zemlje regiona dobrodošle, da su partneri i da ih želi unutar svojih granica", poručila je Joksimović.

Regionalni direktor Hans Šidel fondacije za Jugoistočnu Evropu Klaus Fizinger ukazao je da je 2022. godina bila godina novih geopolitičkih okolnosti koje su, kako je rekao, obnovila fokus na proširenje EU što je s jedne strane bilo pozitivno za region, a sa druge strane postoji opasnost da "novi takmaci" sa istoka preteknu zajedničke napore Zapadnog Balkana.

Fizinger je rekao da se nada će Zapadni Balkan, a posebno Srbija krenuti dalje i napredovati u procesu pristupanja sa nesmanjenom snagom, možda i sa više snage.