Momčilo Pavlović: Obeležavajući Dan primirja Srbija pokazuje da je oduvek na strani pobede

BEOGRAD - Istoričar Momčilo Pavlović ocenio je da je 11. novembar - Dan primirja u Prvom svetskom ratu, jedan od najznačajnijih datuma u svetskoj istoriji, kao i da Srbija obeležavanjem ovog praznika pokazuje da je deo zapadnog sveta i da je uvek bila na strani pravde, pobede i demokratije.

"To je dan mira i dan sećanja na žrtve. Ako je Srbija ikada bila priznata kao napredni deo čovečanstva, sila pobednica, ako su joj odavale počasti sve zapadne zemlje koje su tada bile saveznice - onda je to bilo tog septembra, oktobra i novembra 1918. godine", rekao je Pavlović za Tanjug.

On je podsetio da se u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca ovaj datum obeležavao, ali i da nije bio državni praznik, pa se obeležavanjem ovog datuma kao praznika, kako ocenjuje, Srbija vraća svojim korenima i svojoj tradiciji.

Ukazao je da je u vreme Prvog svetskog rata bilo 59 nezavisnih država, od kojih je 38 bilo zahvaćeno ratom, koji je trajao više od 1500 dana i podsetio da je Srbija zemlja koja je srazmerno broju svojih stanovnika podnela najveće žrtve - 28 odsto stanovništva je izgubila.

Pavlović je podsetio da je primirje u Prvom svetskom ratu stupilo na snagu 11. novembra, u 11 časova i 11 minuta, kao i da je mesto Kompjenj u kome je francuski maršal Foš izdiktirao uslove primirja nemačkoj delegaciji i koje je smatrano mestom francuske slave, posle samo 22 godine doživelo obrnutu ulogu, kada je Hitler ponizio francuski vojni vrh i naterao Franucsku da na istom mestu 1940. potpiše kapitulaciju.

"Od očekivanja da će u svetu zavladati trajni mir, samo 22 godine kasnije, Evropa, čitav svet pa i Kraljevina Jugoslavika, ušli su u novi rat sa još većim žrtvama", rekao je Pavlović.

Na pitanje šta predstavlja srpski simbol Natalijina ramonda, Pavlović odgovara da je to biljka koja raste u delovima južne Srbije, a naročito u delovima današnje Severne Makedonije, na planinskim vencima na granici sa Grčkom, gde su, kako kaže i najveće srpske pobede i najveća srpska stratišta.

On je ukazao da su, nažalost, današnji belezi te srpske slave i srpskog stradanja na tom prostoru zapušteni, kao što je srpsko vojničko groblje u Bitolju, nasuprot kako je rekao, "francuskom vojničkom groblju koje je uređeno 'pod konac', na svega nekoliko kilometara odatle".

Govoreći o važnosti Dana primirja, on je istakao i činjenicu da je samo srpska vojska, zajedno sa saveznicima, uspela da pred kraj rata potpuno probije front na kome se borila i da porazi protivnika.

"Zapadni front, koji je bio daleko smrtonosniji, ubitačniji, uglavnom je bio stabilizovan. U nekim delovima je i on probijen, ali nemačka oružana sila nije poražena na frontu...Za razliku od Zapadnog fronta, Balkanski front, odnosno Solunski front, probijen je u sadejstvu sa saveznicima, ali srpskom snagom, srpskom vojskom, srpskom odlučnošću da se vrate u svoju domovinu. To je početak kraja Prvog svetskog rata, s obzirom da je Bugarska kapitulirala 30. septembra, vrlo brzo i Turska", rekao je Pavlović.

Dodao je da se za Centralne sile Solunski front totalno raspao i podsetio na izjave nemačkih komandanata da je "nekoliko stotina hiljada vojnika odlučilo Prvi svetski rat".

"Srpskoj vojsci, srpskom oružju, srpskom narodu i srpskim žrtvama, zapadni saveznici odavali su veliko poštovanje, Upravo na Dan primirja 11. novembra 1918. engleski kralj Džordž uputio je telegram kralju Petru, u kome kaže da Engleska nikada neće zaboraviti srpski doprinos savezničkoj stvari, niti srpske žrtve. Kasniji sled događaja pokazuje da se nisu baš držali tog obećanja iz telegrama", naveo je Pavlović.

U tom momentu ipak, dodaje on, Srbija je bila pobednica, na pobedničkoj strani, uvažena i njene žrtve su bile poštovane.

Na pitanje da li Dan primirja može da u sebi sažme i bude simbol svega kroz šta je Srbija prošla kroz četiri godine rata, Pavlović je odgovorio da može, podsećajući još jednom da je Srbija zemlja koja je najviše stradala u Prvom svetskom ratu.

"Mislim da nema boljeg dana, da srpsko političko rukovodstvo zatraži od zapadnih saveznika, da ih podseti na naše savezništvo i zatraži da Srbiju poštuju na način, na koji su to činili pre više od sto godina", zaključio je Pavlović.