Danko Leovac: Srbija u Prvom svetskom ratu izgubila oko 28 odsto stanovništva

BEOGRAD - Profesor istorije na Filozofskom fakultetu Danko Leovac izjavio je danas, povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu koji se obeležava 11. novembra, da je Srbija pretrpela veliku štetu u Prvom svetskom ratu izgubivši oko 1.250.000 stanovnika, što je činilo oko 28 odsto predratnog stanovništva Srbije.

On je za Tanjug istakao da su neki gradovi izgubili skoro polovinu stanovnika, kao što je Šabac koji je tokom rata izgubio 42 odsto svog predratnog stanovništva.

Leovac je rekao da je veliki udarac za tadašnju populaciju bilo ogromno stradanje muške populacije između 18 i 50 godina, gde je Srbija u Prvom svetskom ratu izgubila preko 50 odsto tadašnjih muškaraca.

"Uzorci rata su svakako brojni. Mi danas znamo da se rat pripremao dosta ranije, još su i nemački kajzeri i austrougarski car dogovorili mesecima ranije da treba da počne rat i da Austrougarska maltene izabere samo podesnu priliku odnosno povod koji će da iskoristi za napad na Srbiju, što će biti atentat na Franca Ferdinanda", naveo je on.

Leovac je rekao da su kolonijalne ambicije dva neprijateljska bloka, Centralne sile i Antante, bile velike, s obzirom da se Nemačka smatrala oštećenom u tadašnjoj kolonijalnoj podeli sveta i želela je mnogo više, a Austrougarska kao zatvorena monarhija u centralnoj Evropi je težila određenim pravcima svog širenja, koje je videla na Balkanu.

Prema njegovim rečima, od 1878. godine, odnosno od okupacije Bosne i Hercegovine a potom anekcije BiH 1908. godine, Srbija kao njen prvi sused je bila na udaru još od ranije, što će ispostaviti kao glavni pravac širenja Austrougarske.

Objašnjavajući kako je došlo do primirja 11. novembra 1918. godine, Leovac je istakao da je vagon maršala Ferdinanda Foša, u kom je potpisano primirje, kasnije iskorišćen od strane Nemaca za potpisivanje kapitulacije Francuske.

Kako je naveo, kada je Adolf Hitler u Drugom svetskom ratu okupirao Francusku, on je insistirao da se kapitalucija Francuske na istom mestu u istom vagonu gde je Nemačka kapitulirala 1918. godine, kao vid osvete Nemačke za ono što su im Francuzi priredili 1918. godine.

"Nemački delegati su par dana ranije 8. novembra stigli u šumu blizu Pariza, trajali su pregovori, oni su maltene morali da se usaglase sa svim onim što su saveznici nudili na stolu. Jenaestog dana u 11. mesecu u 11 sati je primirje trebalo da stupi na snagu, iako je zvanično potpisano oko pet sati ujutru", rekao je istoričar.

Profesor istorije Pete beogradske gimnazije Marko Pištalo izjavio je danas, povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu koji se obeležava 11. novembra, da iako nigde u izvorima ne piše tačno koji su bili uzroci i povodi rata, oni se mogu iščitati iz svega što istorijski izvori nude, a to je da je slom Srbije vojnim putem predlagano mnogo puta ranije.

On je za Tanjug istakao da se odmah nakon atentata na austrougarskog nadvojvodu Franca Ferdinanda 28. juna 1914. godine, javila inicijativa da se napadne Srbija pre nego što se uopšte znalo ko stoji iza atentata.

"Iako u izvorima ne piše tačno koji su uzroci i povodi, mi njih iščitavamo iz svega što nam istorijski izvori nude i što vidimo, a vidimo jednu neutaživu glad pre svega Nemačke a potom i Austrougarske za novim kolonijama, novom preraspodelom kolonija, i vidimo jednu čvrstu odlučnost da se što pre uđe u ono što će istorijografija kasnije nazvati Prvim svetskim ratom", objasnio je profesor.

Iako matematički jezik i brojke donekle mogu da sugerišu koliko je velika cena koju Srbija platila u Prvom svetskom ratu, Pištalo je rekao da gubici Srbije u ovom ratu ne mogu da se mere samo u ciframa.

"Tu je puno više od te cifre, ni sve žrtve nisu iste. Milion vojnika ili milion civila, da li su zločini činjeni na teritoriji te zemlje, da li su ljudi poginuli na ratištu, koliko je pogodilo privredu to su sve stvari koje ne mogu da stanu u broj", naveo je on.

Pištalo je rekao da je do primirja 11. novembra 1918. godine i okončanja Prvog svetskog rata došlo zato što je Nemačka iscrpela svoje ratne resurse ulaskom SAD u rat koji je u dobroj meri nadomestio izlazak Rusije.

Kako je naveo, Nemačka je pre dosla američkih trupa na Zapadni front, očajnički pokušala to da reši velikim ofanzivama, što nije uspelo i tada se razbila vojna snaga Nemačke, o čemu govore i samo uslovi mira koji su nametnuti od strane pobedničke sile.