Siniša Mali: Budžet za 2023. uravnotežen i sa dovoljno rezervi, minimalac od 1. januara veći za 14,3%

BEOGRAD - Predloženi budžet za 2023. veći je za 7,8 odsto u odnosu na aktuelni rebalans, a deficit od 3,3 procenta dogovoren je sa MMF-om, rekao je ministar finansija Siniša Mali na skupštinskom Odboru za finansije i dodao da je novi budžet uravnotežen i sa dovoljno rezervi za sve izazove koji se mogu pojaviti.

Javne finansije su stabilne, uprkos krizi i pomoći privredi i građanima, kao i svaki makroekonomski indikator, rekao je Mali i dodao da to potvrđuju i međunarodne finansijske institucije, koje kažu da se srpska privreda pokazala „žilavom i otpornom“.

“U uslovima kada druge zemlјe ulaze u recesiju, nama su stope rasta BDP-a i dalјe pozitivne, a ove godine BDP u apsolutnom iznosu će preći 60 milijardi evra, dok je pre 10 godina bio oko 33 milijarde evra. Postigli smo rezultat uprkos poplavama, konsolidaciji javnih finansija, pandemiji i sukobu u Ukrajini“, kazao je ministar.

Prema rečima Malog, deficit je manji nego ovogodišnji te da je u njemu 1,9 odsto realni deficit, a 1,4 odsto rezerva za dalju nabavku energenata, jer se globalna kriza nastavlja.

Budžet se, kaže, zasniva na tri stuba – očuvanju životnog standarda građana, značajnim izdvajanjima za kapitalne investicije i energetici.

Kada je reč o očuvanju standarda, ministar je podsetio da su od 1. novembra penzije povećane za devet odsto, da su 2. decembra isplaćene prve uvećane penzije za kategoriju „samostalne delatnosti“, dok će 6. biti isplaćene uvećane vojne i polјoprivredne penzije, a 10. sve ostale penzije.

„Od 1. januara imamo novo povećanje penzija od 12,1 odsto, što je, zajedno sa devet odsto, kumulativno najveće povećanje penzija, i to od 20,8 odsto. Dakle, čuvamo standard naših najstarijih, koji su u februaru dobili po 20.000 dinara što je najveće jednokratno davanje“, naveo je Mali I podsetio na povećanje plata javnom sektoru od 12,5 odsto, kao i povećanje plata od 25 odsto za vojsku.

„Takođe, od 1. januara minimalac će biti veći za 14,3 odsto. Pre 10 godina godina bio je oko 15.700 dinara“, rekao je ministar i dodao da će ona sada biti veći od 40.000 dinara.

Kada je reč o drugom stubu budžeta, kapitalnim investicijama, Mali je rekao da je predlogom budžeta za kapitalne investicije opredelјeno 6,8 odsto BDP, dok je 2010, 2011. godine iznosilo oko 3,1, 3,2 odsto BDP.

„Sada imamo visoke stope ulaganja u kapitalne projekte. Nismo i nećemo odustati ni od jedne kapitalne investicije. U Srbiji se i dalјe radi i gradi svuda, i kada su autoputevi u pitanju, i fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, i izgradnja kanalizacione mreže kroz projekat Čista Srbija, i bolnice, domovi zdravlјa, škole, preko Ministarstva za javna ulaganja“, naveo je on, ističući da ulaganje u kapitalne projekte doprinosi dalјem rastu BDP i kvalitetu infrastrukture kako bi bili još atraktivniji za invesitore.

Kada je reč o energetici kao trećem strubu na kojem se budžet zasniva Mali je rekao da u budžetu postoji rezerva za nabavku gasa i struje, uz ono što je preuzeto u sporazumu sa MMF-om, a to je aktivno restrukturiranje preduzeća u sektoru energetike, kako bi u potpunosti stabilizovali sektor u najkraćem periodu i kako bi od njega napravili generator rasta.

Ministar je naveo i da je skladište gasa u Banatskom dvoru puno, da trenutno trošimo gas iz skladišta u Mađarskoj, te da imamo dovolјno gasa.

Kada je reč o struji, rekao je da je u septembru 2021. godine cena po megavat satu bila 55 do 60 evra, a danas je 300 do 400 evra, a išla je čak i do 500 evra.

Prema njegovim rečima, deset puta se promenila cena struje, ali u Srbiji i dalјe imamo najjftiniju struju u Evropi, što pokazuje jačinu države i opredelјenost ka očuvanju životnog standarda građana Srbije.

Mali je podvukao da su nova fiskalna pravila dogovorena sa MMF-om, što je važno za kreditni rejting, kao poruka da je vlast posvećena stabilnosti javnih finansija.

Upozoravajući da većina teško razume komplikovanost situacije, Mali je pozvao na malo razumevanja.

Podsetio je da je stopa nezaposlenosti u trećem kvartalu iznosila 8,9 odsto, te da je to najbolјi pokazatelј da se isplatilo otvaranje fabrika, ulaganje u infrastrukturu i borba za investitore.

„Kada je reč o privlačenju stranih direktnih investicija, očekujemo da na kraju godine one pređu 4 milijarde evra, a investicije i dalјe dolaze. Srbija je danas atraktivna investiciona destinacija. Što se tiče budžeta, mi danas na računu imamo 285 milijarde dinara, a podsetiću vas da smo pre 10 godina bili na ivici bankrota. Naš javni dug je danas oko 54 odsto BDP-a, dok je prosek EU oko 94 odsto BDP-a. Time smo održali obećanje da nećemo preći 60 odsto, iako su mnogi u EU to i zaboravili, ali nama je to važno“, istakao je Mali.

Ministar je zaklјučio da se danas Evropa i ceo svet nalaze u izuzetno teškoj situaciji, i da je u tim uslovima budžet uravnotežen, da sadrži rezerve i da je bilo izuzetno teško u uslovima neizvesnisti napraviti budžet, ali da se u tome uspelo.

Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković ocenila je da je budžet realistično projektovan u aktuelnim globalnim uslovima i ostvariv.

Dodala je da je prema planiranom deficitu jasna namera održavanja fiskalne stabilnosti i očuvanja fiskalne održivosti.

Pozvala je sve instutucije da u borbi sa inflacijom koriste instrumente koje imaju, od informacija do inspekcija.

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović naveo je da je deficit od 2,2 milijarde evra relativno visok za Srbiju, a da je 1,2 milijarde duga u energetskom sektoru.

Istakao je da će u 2023. godini građani dati značajna sredstava da plate velike greške i nekompetendno vođenje EPS-a.

Apelovao je da uštede ako se ostvare budu iskorišćenje za smanjenje deficita i visokog duga.

Pohvalio je što u 2023. neće biti neselektivnih isplata novca celokupnom stanovništu, posle tri godine te prakse.

Ocenio je da problem ostaje netransparentnost, a kao primer naveo kredit budžeta javnim preduzećima i planirano izdavanje garancija.

Ocenio da će EPS do kraja godine imati gubitak od 900 miliona evra, 2023. oko 300 miiliona, jer će deo manjka pokriti povećanje cena.

Istakao je da Fiskalni savet podržava restrukturiranje preduzeća u energetskom sektoru.

Dodao je da poskupljenje gasa na svetskom nivou treba preliti na one koji ga troše kroz povećanje cena, navodeći da to neće srpsku privredu učiniti nekonkurentnijom jer su okolne države već povećale cenu gasa privredi.