Vladimir Đurđević: Pregovaranje o klimi komplikovano, EU na putu da ispuni Pariski sporazum

BEOGRAD - Klimatolog prof.dr Vladimir Đurđević izjavio je danas, povodom godišnjeg samita UN o klimatskim promenama COP29 u Bakuu, da, iako se ovaj samit održava svake godine, rezultati uglavnom budu manji od očekivanih zato što je pregovaranje o klimi dosta komplikovano.

On je za Tanjug istakao da je jedna od retkih koja je na putu da ispuni Pariski sporazum - EU i dodao da Unija ima planove planove koji vode ka tome da 2050. godine bude bez emisije gasova sa efektom staklene bašte, što je glavni cilj Pariskog sporazuma potpisanog 2015. godine.

Đurđević je rekao da ovaj Samit neće biti prvi sastanak na kome će verovatno da se postigne manje od očekivanog, jer već godinama unazad na većini sastanaka na kojima se pregovara o klimi konačni zaključci budu manje optimistični od onoga što je na početku bilo predviđeno.

"Retke su bile godine kada je postignuto više od očekivanog i kada je vladao neki optimizam posle završetka sastanka. Jedna od takvih je bila 2015. godina, kada je usvojen Pariski sporazum. Uvek bude kompromis između vrlo malih rezultata i nečega što je ozbiljniji pomak unapred", naveo je Đurđević.

Podsetio je da su sve države sveta u okviru Pariskog sporazuma bile dužne da podnesu dokument koji se zove nacionalno opredeljeni doprinos, odnosno plan države koliko će i kojim tempom u narednih 30 godina da smanjuje svoje emisije gasova sa efektom staklene bašte

On je naveo da, s obzirom na to da sve države 2050. godine treba da budu na nula emisiji, odnosno da uopšte ne emituju gasove sa efektom staklene bašte, sve države koje nemaju to u svojim planovima rade manje nego što je predivđeno u okviru Pariskog sporazuma.

Đurđević je dodao da neke države u određenim slučajevima idu u suprotnom smeru od onoga što su ciljevi Pariskog sporazuma i kao primer naveo Azerbejdžan i Ujedinjene Arapske Emirate u kojima se, kako kaže, i dalje velika finansijska sredstva odvajaju za razvoj industrije fosilnih goriva, odnosno industrije koja najviše doprinosi emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Prema njegovim rečima, Azerbejdžan je država koja traži neki kompromisni put između toga što su ciljevi razvoja privrede te zemlje koja je vezana za fosilna goriva i onoga što su ciljevi Pariskog sporazuma.

Đurđević je naveo da će, ako u nekom trenutku sve zemlje sveta zaista budu htele da implementiraju Pariski sporazum do kraja, one onda morati da imaju planove i politike koje će dovesti do toga da fosilna goriva više neće biti u upotrebi jer će u suprotnom klimatski sistem postati toliko haotičan da će problemi u budućnosti prevazići sve potencijalne benefite koje trenutno te zemlje imaju.