Jovanka Lastić: Dobri bilateralni odnosi doprinose položaju srpske zajednice u Mađarskoj

BEOGRAD - Novoizabrana predsednica Samouprave Srba u Mađarskoj (SSM) Jovanka Lastić izjavila je danas da izuzetno dobri bilateralni odnosi Mađarske i Srbije, koji su dostigli najviši mogući nivo, doprinose povoljnom položaju srpske zajednice u Mađarskoj.

Lastić je u intervjuu za Politiku navela da novo rukovodstvo SSM smatra da su u srećnoj situaciji da imaju tri matične države - Srbiju, Republiku Srpsku u BiH i Crnu Goru i dodala da planiraju da aktivnom komunikacijom i kvalitetnim sadržajima vrate ugled SSM.

''Želimo da našu organizaciju uvrstimo u programe poseta zvaničnika naših matičnih država pošto prema Ustavu Mađarske jedino SSM ima pravo da zastupa političke interese srpske zajednice u Mađarskoj", rekla je ona.

Izrazila je nadu da će uspeti da prilagode realizaciju i uslove projekta ''Srbija za Srbe u regionu'', poboljšaju komunikaciju po pitanju gostujućih profesora i udžbenika i nastave saradnju u organizovanju usavršavanja za nastavno osoblje.

Ova pitanja bi se, kaže, najlakše mogla rešavati na zasedanjima Mešovite komisije za zaštitu manjina koja, nažalost, već godinama ne zaseda.

Na pitanje o slučaju ''Segedin'', obustavljenom renoviranju palate u kojoj je smeštena srpska škola u tom gradu, Lastić navodi da je pitanje zgrade segedinske Srpske osnovne škole najveći najozbiljniji i najhitniji problem koji trenutno postoji i koji, ukoliko ne bude rešen, preti da ugrozi celu srpsku zajednicu.

Zbog propusta u prethodnom periodu prema nalazu sudskog veštaka predstoji rešavanje potraživanja u vrednosti od 2,7 milijardi forinti (oko sedam miliona evra).

Trenutno je predmet pred sudom, grdailište nije vraćeno u posed SSM-a, raspisan je jedan neuspeli konkurs, a firma izvođača radova je otišla u stečaj.

"Sigurno je da ovaj problem bez mađarske vlade, a možda i vlade naše matične države, nećemo uspeti da rešimo", rekla je ona.

Na pitanje kako vidi dalji razvoj srpskih škola u Mađarskoj, s obzirom da je SSM vlasnik svih srpskih škola u toj zemlji, Lastić kaže da principijelni problem predstavlja odluka prethodne skupštine o osamostaljivanju Srpske osnovne škole u Segedinu koja trenutno ima 50 đaka i koja zbog toga stvara ogroman finansijski deficit koji treba pokriti, ali ne nauštrb drugih vaspitno-obrazovnih institucija, jer bi, kako kaže, to predstavljalo negativnu diskriminaciju.

Podsetila je da u Batanji postoji nezavršena sala za fizičko vaspitanje, koja je prema ranijim informacijama završena, ali od nadležnih organa nije dobijena upotrebna dozvola, te je na račun SSM-a uplaćeno 100 miliona forinti, odnosno oko 250.000 evra, za okončanje radova.

Kako kaže, to znači da je već oko pola milijarde forinti utrošeno u taj projekat, ali zgrada još ne može da se koristi.

"Što se budućnosti tiče, 2022. godine je izgrađena studija sa mogućim srednjoročnim i dugoročnim konceptima srpskog vaspitno-obrazovnog sistema u Mađarskoj. U obimnom materijalu razmatrano je 15 modela, a na skupštini je da odluči za koju koncepciju će se opredeliti", zaključila je Lastić.