Obeleženo 70 godina Konvencije o statusu lica bez državljanstva

BEOGRAD - Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) organizovali su danas konferenciju "70 godina Konvencije o statusu lica bez državljanstva i 10 godina kampanje "Ja pripadam - Šta smo postigli, a šta donosi budućnost".

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Jelena Žarić Kovačević rekla je da egzistenciju ljudi bez državljanstva karakterišu nesigurnost i društvena marginalizacija, kao i da je ministarstvo na čijem je čelu je mnogo toga učinilo u borbi protiv apatridije, pre svega upisom u matičnu knjigu rođenih.

"Mnogo smo učinili i sa aspekta postojanja apatrida u našoj zemlji, koji nikad nisu prešli granicu, ali su godinama bili u statusu neupisanih u matičnu knjigu rođenih, što se uglavnom odnosi na ljude lošeg ekonomskog statusa i pripadnike romske nacionalne manjine", rekla je Žarić Kovačević.

Ona je dodala da saradnja sa UNHCR traje više od decenije, ističuči da je ponosna na nju, ali i na multidisciplinaran pristup brojnih ministarstava, nevladinih i međunarodnih institucija u borbi sa ovim problemom.

"Saradnju sa UNHCR intenzivirali smo 2012. godine trilateralnim sporazumom između Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Zaštitnika građana i UNHCR, nakon čega smo otklonili pravne praznine i učinili procedure jendostanvijim i efikasnijim i obezbedili mehanizme da svako ostvari pravo na upis u matičnu knjigu, jer je to polazna tačka za otklanjanje rizika od apatridije za desetine hiljada ljudi", rekla je Žarić Kovačević.

Ona je dodala da su pojačane kampanje usmerene ka romskoj zajednici, s ciljem da se njeni pripadnici informišu o tome kako mogu da ostvare svoja prava.

"Iako je učinjeno mnogo u poslednjih 10 godina, ovo nije kraj puta, već završetak jednog ciklusa. Srbija je primer dobre prakse u rešavanju rizika od apatridije", rekla je ministarka.

Šef predstavništva UNHCR u Srbiji Sufijan Ađali istakao da je da je važno osoba da svaka osoba bude viđena, prepoznata i da ima ljudska prava, pozdravljajući korake koje preduzima Srbija u borbi sa tim problemom.

"Saradnja je urodila rešavanjem problema za desetine hiljada ljudi koji su bili u riziku od apatridije, a nastaviće se i u budućnosti", rekao je Ađali. 

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić rekao je da MUP aktivno učestvuje u svim aktivnostima koje imaju za cilj rešavanje problema apatridije.

"Predstavnici MUP-a učestvuju u radu Operativne grupe u cilju predlaganja mera rešavanje problema pripadnika romske nacionalnosti", rekao je Dačić.

Govoreći o kampanji "Ja pripadam", Dačić je rekao da je postigla značajne rezultate i da je Srbija sprovela sistemske promene koje su omogućile takve rezultate.

"Na pragu smo da ovaj problem svedemo na retke slučajeve i ostaćemo podrška svim institucijama u budućnosti", rekao je Dačić.

Ministar za ljudska i manjinska prava Tomislav Žigmanov je upozorio je na velike društvene promene i sve veći rizik da pravo ljudi na državljanstvo bude ugroženo migracijama i ratom.

"Nastojimo da uspostavimo visoke standarde u zaštiti ljudskih prava, da sagledavamo problematiku i da se rukovodimo preporuka koje smo dobili od komiteta UN i sa kojima smo imali uspešnu komunikaciju. Posedovanje dokumenata i državljanstva je uslov za elementarna prava, te u tom smislu ne može biti polemike", rekao je Žigmanov.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić rekao je da apatridi u Srbiji nemaju izbora, jer nikad nisu mogli da se odreknu državljanstva koje nisu ni imali, ali da je država uradila sve da ga oni steknu.

"Želimo da broj apatrida bude nula, a ovakvom saradnjom će se njihov broj smanjiti na najmanju moguću meru", rekao je Pašalić.

Direktorka NVO "Praksis" Marijana Luković rekla je da su postignuti rezultati omogućeni saradnjom sa brojnim ministarstvima i UNHCR.

"Ovo je primer dobre prakse i pozdravljamo njen nastavak. Praksis je u poslednjih desetak godina pružio smo pravnu pomoć za oko 10.000 predmeta i oko 8.500 ljudi, a uspešno je rešeno više od 5.000 predmeta", rekla je Luković.

Ona je dodala da problem nije u potpunosti rešen, te da je od početka godine identifikovano 100 novih lica koja nisu upisana u matične knjige zbog čega je, kako je rekla, važno sistemsko rešavanje problema.