Stefan Surlić: Srbija nije stavljena pred svršen čin

BEOGRAD - Docent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić izjavio je danas da francusko-nemačkim predlogom Beograd nije stavljen pred svršen čin, već da je to osnova za jedan dugotrajan proces u kojem treba da se dođe do obostrano prihvatljivog rešenja.

Surllić je za Tanjug rekao i da će, sasvim izvesno, jedan od prvih koraka u tom rešenju biti formiranje Zajednice srpkih opština (ZSO) na KiM.

"Ne bih rekao da je Srbija pred svršenim činom, jer je to jedan dugotrajan proces. Kao što je specijalni izaslanik za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak naglasio, razgovor između Beograda i Prištine i njegova medijacija imaju za cilj da se dođe do nekog obostrano prihvatljivog teksta", poručuje Surlić.

Dodaje da smo u Srbiji skloni da u javnosti prezuntujemo određena rešenja kao konačna i ultimativna, a ne uviđamo da je to dugotrajan i kompleksan proces.

"Bez obzira na različite pozicije, što vodeće evropske zemlje i SAD priznaju nezavisnost Kosova, oni žele da dođe do kompromisnog rešenja gde bi Beograd mogao taj sporazum da predstavi kao uspeh i nešto što bi bilo dobro za sve građane Srbije", naglašava Surlić.

Kaže da su u toku o dva paralelna procesa.

Jedan je, navodi, ideja o formiranju ZSO, i dodaje da smo mogli čak i od specijalnog izaslanika SAD za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara da čujemo će se ZSO formirati sa ili bez premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija i da nije pitanje da li će se formirati, već kada i na koji način.

"Paralelno sa tim na stolu je francusko-nemački predlog koji bi trebalo da predstavlja novi okvir za pregovore Beograda i Prištine. Ne bih rekao da se ta dva procesa isključuju, već da američki i evropski zvaničnici rade paralelno na oba koloseka kako ne bi gubili vreme i očigledno je da je ovo najveći pritisak na Beograd i Prištinu da se dođe do konkretnih rešenja i sporazuma još od 2013. godine", konstatuje Surlić.

Dodaje da su američki i evropski posrednici rekli da je ZSO osnova za postizanje dogovora na osnovu francusko-nemačkog predloga, a da je Lajčak to ponovio i danas u Prištini, te da je nemoguće je razgovarati o primeni ovog predloga bez svega onoga što je ranije dogovoreno, uključujući i ZSO.

"Dodatno otežava šest proklamovanih uslova koje je Aljbin Kurti predstavio i koji predstavljaju potpunu novinu u odnosu na ono što je dogovoreno u briselskom procesu, što je deo Briselskog sporazuma. To je glavni kamen spoticanja i ja verujem da će evropski i američki zvaničnici insistirati da vlada privremenih prištinskih institucija primeni ZSO i tako otkoči proces dijaloga između dve strane", smatra Surlić.

Ističe da je glavni cilj Aljbina Kurtija bio da pokaže da je on konstruktivan akter i da on u načelu prihvata sam predlog, ali da je to dobra osnova u kojoj se krije određeno nezadovljstvo, što znači da taj tekst nije u potpunosti prihvatljiv za njega, već je to dobra osnova za dalje razgovore i formulacije u kojim bi on bio najviše zadovoljan.

"To je sasvim jasno, on konstantno ponavlja da je međusobno priznanje, nešto što bi trebalo da se dogodi između Beograda i Prištine", podseća Surlić.

Veruje da pregovorači već razgovaraju o pojedinačnim odredbama teksta, posebnim garancijama, načinu primene eventualnog sporazuma, što je posebno važno za Beograd koji je poučen primerom Briselskog sporazuma, gde je jedno dogovoreno, a drugo se dešavalo na terenu.

Pre svega, nije formirana ZSO ni posle toliko godina insistiranja i Beograda i međunarodnih aktera.

"Način primene, šta sve podrazumeva, šta su benefiti, a šta kazne za neprimenjivanje, to je izuzetno važno i to je predmet jednog kompleksnog procesa", kaže Surlić.

Osvrćući se na skupštinsku raspravu o KiM, Surlić ističe da je ona pokazala koliko je pitanje senzitivno i da može da dovede do dodatne unutrašnje političke polarizacije i do određene nestabilnosti na političkoj sceni Srbije.

"Jasno da mi nemamo konačne odgovore različitih političkih opcija oko sporazuma i to je za očekivati budući da nemamo finalnu verziju sporazuma. Ali očigledno da u načelu postoji veća ili manja podrška različitih partnera", smatra docent FPN.

Ističe da je predsednik Aleksandar Vučić negativno reagovao na ponašanje dosadašnjih koalicinih patnera SPS u kontekstu njene podrske celovitom procesu i njeno koketiranje sa desnom opcijom u Srbiji.

Smatra da nas očekuje nas vrlo zanimljiv politički život u Srbiji u narednom periodu.

"Pitanje Kosova značiće ne samo definisanje odnosa sa zemljama EU, SAD, normalizaciju odnosa sa Prištinom i status Srba na KiM, nego će značiti i redefinisanje odnosa na političkoj sceni Srbije. Nadam se da neka spoljna rešenja neće dovesti do trajnih podela i polarizacije unutar društva, jer bi to onda značilo da neki sporazumi nisu ostvarili osnovnu svrhu, a to je da se dođe do trajnog mira i stabilnosti kako u Srbiji, tako i u celom regionu Zapadnog Balkana", poručuje Surlić.