Trifunović: Francuska u dubokoj političkoj i ekonomskoj krizi, ignoriše se volja naroda

BEOGRAD - Ivan Trifunović iz Pupin inicijative izjavio je danas, povodom izglasavanja nepoverenja većinom glasova francuskoj vladi premijera Mišela Barnijea, da se Francuska nalazi u dubokoj političkoj i ekonomskoj krizi zato što su se političke elite otuđile od naroda i onda raznim manevrima pokušavaju da ignorišu volju naroda.

On je za Tanjug istakao da to što je bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika u Francuskoj od 2008. do 2023. godine blago pao, dok je u Americi porastao 68 odsto, u Srbiji 60 odsto, u Nemačkoj 15 odsto, pokazuje u koliko dubokoj krizi se Francuska nalazi.

Iako je partija Marin le Pen "Nacionalni front" osvojila najveći broj glasova u prvom krugu, Trifunović je rekao da su zahvaljujući specifičnosti njihovog dvokružnog sistema i dogovora iza leđa između levičara i Makronove partije, dobili samo treće mesto u raspodeli u parlamentu.

"Francuska će morati na duge staze da reši te svoje dugoročne probleme, a sve ovo ostalo je praktično stavljanje selotejpa na problem", ocenio je Trifunović.

Na pitanje ko bi mogao u narednim danima da bude imenovan za novog premijera, kako je to najavio francuski predsednik Emanuel Makron, Trifunović je rekao da razna imena cirkulišu i dodao da postoji varijanta da se razbije leva koalicija i da Makron napravi sporazum sa umerenom levicom, socijalističkom partijom i da neko možda iz socijalističke partije preuzme tu ulogu.

Komentarišući Makronovu izjavu da očekuje da će novi budžet biti usvojen početkom sledeće godine, kao i da će predlog zakona o finansijama izraditi nova vlada, Trifunović je rekao da je Makron uvek siguran u sebe kada govori iako ima veoma slabe rezultate na osnovu svojih obećanja.

Kako je naveo, ono što Makron ima povoljno na svojoj strani je da po francuskom ustavu može da se budžet koji već postoji iz ove godine da se prebaci na sledeću godinu, što znači da on ima na raspolaganju "alate" da održi situaciju koliko toliko održivom.

"Da li će uspeti da se postigne neki sporazum ostaje da se vidi, ali to je kao neka kvadratura kruga zato što je Francuska zadužena skoro šest odsto od svog bruto nacionalnog dohotka, a dozvoljeno je tri odsto prema evropskim standardima. Mislim da će samo na kamatama otplaćivati 60 milijardi evra ove godine", izjavio je on.

S obzirom da postoje ljudi u Francuskoj koji su se navikli na socijalna davanja i beneficije koje su političari tokom decenijama delili i koristili kako bi bili izabrani, Trifunović je ocenio da jedini način da se ta kvadratura kruga reši je da se nađe neki balans između štednje i zadržavanja nekih socijalnih programa, što je Barnije i pokušao.

Naučni savetnik Instituta za savremenu istoriju Stanislav Sretenović izjavio je danas da iako je obraćanje naciji francuskog predsednika Emanuela Makrona, nakon izglasavanja nepoverenja vladi, bilo veoma dobro struktuisano i izrečeno sa verom u institucije francuskog sistema u kriznoj političkoj situaciji, njegov govor je u francuskom javnom mnjenju percipiran negativno jer mu se najviše zamera što o sebi i svojim greškama nije govorio, i što je sve eventualne greške preneo na drugu stranu.

Sretenović je istakao da su u konkretnim rešenjima koje je Makron sinoć izneo u svom govoru za koja misli da će da ostvari u narednom periodu kako bi se izašlo iz krize, najvažnije dve tačke, a to je da će u narednim danima objaviti sledećeg mandatara vlade i najava da će se polovinom decembra usvojiti specijalnim zakon koji će omogućiti da se prebrodi kriza budžeta i da se na osnovu trenutnog budžeta omogući državi da funkcioniše.

"Makron je od jutros krenuo da okuplja predstavnike političkih partija, a juče tokom dana je primećen ključni momenat u levom bloku, a to je da je predstavnik komunista najavio da određene levičarske grupe neće po svaku cenu pratiti politiku Melanšonovih ekstremista. Mislim da je to sada ključni i jedini mogući izlaz za ovu političku krizu", naveo je istoričar za K1 televiziju.

Ukoliko dođe do tog dugoočekivanog rascepa unutar levičarske koalicije gde bi socijalist, komunisti i ekolozi izašli i dali saglasnost za umerenog levičarskog predsednika vlade, Sretenović je ocenio da bi to bilo rešenje za trenutnu krizu.