Marko Matić: Odluka Srpske liste da učestvuje na izborima razumna, očekujem povratak Srba u insitucije

BEOGRAD - Direktor Centra za odgovorne medije Marko Matić izjavio je danas da je odluka Srpske liste da učestvuje na izborima u AP Kosovu i Metohiji koji su zakazani za 9. februar sledeće godine, potpuno razumna i racionalna zato što je Srpska lista legitimni predstavnik srpskog naroda u južnoj Pokrajini.

Matić je za Tanjug rekao da, koliko god da neki Srbe žele da imaju i druge liste, još uvek nije trenutak da se razjedinjava političko telo Srba zato što se zna da će premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti imati svoje liste koje neće biti legitimne.

Dodao je da je dobro da se one označe kao Kurtijeve liste jer je jako opasno ako među garanovanim srpskim poslanicima budu Kurtijevi poslanici.

Matić je rekao da u narednom periodu očekuje da se Srbi na KiM vrate u institucije i da se unutar institucija izbore za sva prava Srba koja su narušena, a da od međunarodne zajednice očekuje da vrši paralelni pritisak na buduću kosovsku administraciju.

"Da se izvrši maksimalni pritisak da se formira Zajednica srpskih opština, da Srbi budu u institucijama i dočekaju formiranje ZSO i da joj daju pun sadržaj i smisao koji je zamišljen Briselskim sporazumom", poručio je on.

Matić smatra da Kurti nema realnih osnova, kao ni podršku međunarodne zajednice da Srpsku listu proglasi terorističkom organizacijom.

Prema njegovim rečima ukoliko Srpska lista ili bilo koje autentične srpske stranke koje nisu pod kontrolom Kurtija budu imale dovoljan broj poslanika, Kurti će imati mnogo veći problem i teži zadatak da formira buduću vladu.

"To će zavistiti i od rezultata kosovskih izbora, ali moraće manjinsko mesto da ponudi Srbima. Ono što bi trebalo budući srpski ministar da radi je da bude neka vrsta kočnice Kurtijevoj samovolji pre svega kada su u pitanju prava srpskog naroda na KiM", ocenio je on.

Matić je naglasio da je od suštinskog značaja da se zaustavi iseljavanje srpskog naroda u AP KiM, da im se omogući opstanak i da se spuste bezbednosne tenzije, odnosno da se povuku specijalne kosovske policijske snage sa severa Pokrajine, da se bezbednosni aspekt preda redovnoj policiji koju će da čine Srbi, i da u saradnji sa Kfor-om i Euleks-om sprovode sve zakonite dužnosti koje imaju i po rezoluciji 1244, vojnotehničko sporazumu i Briselskom sporazumu.

Na pitanje da li će Vašingtonski sporazum ponovo dobiti pažnju američke administracije po povratku novoizabranog predsednika Donalda Trampa u Belu kuću i šta bi to značilo za Srbiju, Matić je rekao da Srbija apsolutno stoji iza svakog slova Vašingtonskog sporazuma, i istakao da je Srbiji u najvećem mogućem interesu da se on ponovo aktuelizuje i da se njegovo sprovođenje osnaži.

Ističe da iako će Srbija uraditi sve što je u njenoj moći da se fokus američke administracije zadrži i kroz realizaciju Vašingtonskog sporazuma neophodno je da Srbija ukaže da postoji opasnost da SAD čitav region potpuno prepuste EU, gde Srbija ima nepovoljnije okolnosti.

"S druge strane, neće Kosovo biti jedino aktuelno pitanje, biće aktuelna i 30. godišnjica Dejtonskog sporazuma sledeće godine, biće pritisaka da se izvrši reforma ustava. Da bi se to završilo postojaće mnogo veći pritisci da se završi kosovska priča. Moramo da uradimo sve što je u našoj moći da izbegnemo zamku i pritiske za formalnim priznanjem Kosova, i da naši odnosi sa Prištinom budu u okviru dogovora o normalozaciji", poručio je Matić.