Stefan Surlić: Imenovanje Grenela i mogućnost angažovanja na Balkanu

BEOGRAD  - Imenovanje Ričarda Grenela za specijalnog izaslanika za "posebne misije" otvorilo je pitanje o mogućnosti njegovog ponovnog angažovanja na Balkanu, kao i oživljavanja ideje razmene teritorija ili razgraničenja između Beograda i Prištine, navodi docent Fakulteta političkih nauka Stefan Surlić.

On smatra da ukoliko Grenel dobije mandat da se ponovo bavi Balkanom, verovatnoća da će aktuelizovati ideju razgraničenja ostaje minimalna, ali ističe da će pronalaženje trajnog i održivog rešenja biti izazovno i da bi jedan od prvih koraka u tom pravcu morao da bude zahtev za formiranje ZSO, što, kako kaže, neće biti moguće bez odlučujućeg uticaja Sjedinjenih Država.

U autorskom tekstu za Tanjug Surlić piše:

Odluka novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa da će Ričard Grenel, bivši ambasador u Nemačkoj i dugogodišnji lojalni saradnik, preuzeti ulogu predsedničkog izaslanika za "posebne misije" okončava nedelje spekulacija o tome koju će funkciju obavljati u drugoj Trampovoj administraciji.

U objavi na platformi Truth Social, Tramp je naveo da će Grenel, bivši vršilac dužnosti direktora nacionalne obaveštajne službe i “specijalni izaslanik za dijalog između Srbije i Kosova*”, biti angažovan na „nekim od najvažnijih kriznih tačaka širom sveta“, uključujući Venecuelu i Severnu Koreju. Detalji o novoj ulozi i njenom obimu još nisu poznati, a Trampov tranzicioni tim nije odgovorio na zahteve za dodatnim informacijama. Imajući u vidu fokus na globalne krizne regione, spekuliše se da bi Grenelov mandat mogao uključivati i Iran, Siriju, Jemen, Sudan, Haiti, a mnogi se nadaju ili strahuju da će i Balkan biti u domenu njegovih ovlašćenja.

Ova odluka rešava pitanje Grenelove pozicije u drugoj Trampovoj administraciji, s obzirom na to da njegovo ime nije bilo među prvobitno objavljenim visokim funkcijama u vladi i kabinetu. Grenel je izrazio želju da preuzme funkciju državnog sekretara, ali je za to mesto izabran senator iz Floride, Marko Rubio, što je razočaralo mnoge zagovornike oštrije spoljne politike. Takođe je odbio ponudu da se vrati na poziciju direktora nacionalne obaveštajne službe.

Spekulacije su potom preusmerene na mogućnost da Grenel bude imenovan za specijalnog izaslanika za Iran ili krizu u vezi sa sukobom Rusije i Ukrajine, ili da dobije visokoprofilnu ambasadorsku funkciju. U poslednjim danima, Tramp je nagoveštavao da će Grenel zauzeti značajnu poziciju. U jednoj od objava na Truth Social, Tramp je izjavio: "Ričard Grenel je sjajna osoba, ZVEZDA. Biće negde, visoko!" Međutim, nova funkcija bi mogla izazvati tenzije između Grenela i državnog sekretara Rubija, a nije jasno kako će Grenelova uloga biti integrisana u rad Stejt departmenta.

Tramp nije precizirao da li će Grenelova pozicija zahtevati potvrdu Senata. Po zakonu, specijalni izaslanici moraju dobiti saglasnost Senata, ali je prethodna administracija Džoa Bajdena ponekad zaobilazila ovo pravilo prilagođavanjem opisa funkcije.

Ukoliko bi Grenel morao da prođe kroz proces potvrđivanja, suočio bi se sa kritikama pojedinih zakonodavaca zbog svoje oštre retorike i kontroverzne karijere. Tokom Trampovog prvog mandata, Grenel nije dobio trajnu ulogu direktora Nacionalne obaveštajne službe upravo zbog verovatnog neuspeha u Senatu. Njegovi kontakti sa stranim klijentima i oštri istupi protiv medija i političkih protivnika učinili su ga ranjivim za političke pozicije. Sve ukazuju na to da bi Grenelu bilo izuzetno teško da dobije podršku Senata za veću poziciju, čak i uz republikansku dominaciju.

Grenelova karijera i balkanska veza

Ričard Grenel je započeo svoju političku karijeru kao portparol američke misije u Ujedinjenim nacijama, gde je služio pod više administracija. U toj ulozi, stekao je reputaciju veštog komunikatora, ali i osobe sklone direktnim i često oštrim javnim istupima. Njegov rad na međunarodnoj sceni pružio mu je široku mrežu kontakata, ali i kritike zbog nedostatka diplomatskog takta.

Tokom Trampovog predsedničkog mandata, Grenel je imenovan za ambasadora SAD u Nemačkoj. Njegova diplomatska misija bila je obeležena kontroverzama – od otvorene podrške desničarskim nemačkim političarima do javnih sukoba sa ključnim saveznicima SAD u Evropi. Istovremeno, Tramp ga je smatrao jednim od svojih najbližih saradnika zbog njegove beskompromisne lojalnosti i sklonosti da javno brani Trampove politike, čak i kada su izazivale značajne kritike.

Godine 2020, Grenel je imenovan za vršioca dužnosti direktora Nacionalne obaveštajne službe. Tokom kratkog mandata, Grenel je, zajedno sa Kašom Patelom, radio na deklasifikaciji dokumenata sa ciljem diskreditovanja američke obaveštajne zajednice i njenih nalaza o ruskom uplitanju u izbore 2016. godine. Iako je njegova uloga bila privremena, Grenel je koristio priliku da izgradi politički imidž lojalnog operativca, što ga je učinilo još bližim Trampovom užem krugu saradnika.

Tokom 2020. godine, Grenel je, kao specijalni izaslanik Trampove administracije, pokušao da posreduje u rešavanju dugotrajnog spora između Beograda i Prištine. Njegov predlog preimenovanja jezera Gazivode u "Trampovo jezero" kao simbol američkog doprinosa rešavanju konflikta naišao je na podrugljive reakcije i sa srpske i sa albanske strane. Pregovori koje je vodio nisu rezultirali konkretnim rešenjima, a spor ostaje nerešen do danas.

Nakon završetka svog diplomatskog mandata, Grenel je nastavio da koristi svoje kontakte u regionu za privatne projekte. Njegova saradnja sa Trampovim zetom, Džeredom Kušnerom, uključivala je razvoj luksuznih hotela i turističkih kompleksa na Balkanu. Njegova otvorena izjava u Albaniji da "niko ne bi trebalo da se izvinjava što želi da zaradi novac" oslikava pragmatični pristup koji se kosi sa idealima nepristrasne diplomatije.

Ričard Grenel je u nedavnom intervjuu otkrio da su Beograd i Priština bili blizu postizanja „finalnog sporazuma“ tokom Trampovog prvog mandata, ali da je ovaj proces osujetio specijalni tužilac Džek Smit. Grenel tvrdi da je sporazum uključivao ukidanje Specijalnog suda za zločine OVK, odnosno neku vrstu opšte amnestije za sve učesnike sukoba. Prema njegovim rečima, Tači, ključni akter u pregovorima, bio je optužen za ratne zločine neposredno pre nego što je trebalo da otputuje u Belu kuću na završne pregovore. Optužnica je, prema njegovom mišljenju, bila politički motivisana i osmišljena da blokira potencijalni dogovor.

Ipak Grenel će ostati upamćen po postizanju Vašingtonskog sporazuma koji pored ostalog predviđao izgradnju atoputa mira Priština-Merdare, kao i železničku liniju na istoj relaciji, jednogodišnji moratorijum na članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama i akciju Srbije na tzv. otpriznavanju Kosova, zabranu nabavke 5G mreže od "nepouzdanih dobavljača" (misli se na Kinu), studiju o zajedničkom upravljanju jezerom Gazivode, ali i izraelsko priznanje Kosova, te preseljenje ambasade Srbije u Izraelu iz Tel Aviva u Jerusalim, označavanje Hezbolaha kao terorističke organizacije, međusobno priznavanje univerzitetskih diploma, uključivanje obe strane u "mini šengen" zonu Srbije, Albanije i Severne Makedonije…

Da li će Grenel obnoviti ideju razgraničenja?

Imenovanje Ričarda Grenela za specijalnog izaslanika za „posebne misije“ otvorilo je pitanje o mogućnosti njegovog ponovnog angažovanja na Balkanu, kao i oživljavanja ideje razmene teritorija ili razgraničenja između Beograda i Prištine. Iako se ova ideja činila odbačenom zbog jakog međunarodnog protivljenja i nedovoljno podrške u društvu, realnost na terenu pokazuje da se razgraničenje već sprovodi, ali bez teritorijalne dimenzije.

Temu je dodatno podgrejao Džon Bolton, bivši Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost koji je nedavno izjavio da ne isključuje mogućnost povratka ideje o razmeni teritorija, kao i da mu je tu ideju prvo predložio Toni Bler pa je nakon te inicijative stupio u kontakt sa srpskim i albanskim predstavnicima.

On veruje da bi rešavanje kosovsko-srpskog pitanja bilo od ključnog značaja za stabilnost Balkana, posebno zbog smanjenja ruskog uticaja u regionu.

Nedavna dešavanja na Kosovu probudila su dva duboko usađena strahovanja. Bojazan na strani Srba je da Albanci, bez obzira na bilo kakve moguće međunarodne garancije ili eventualnu spremnost Prištine da zaista formira Zajednicu opština sa srpskom većinom, nikad neće istinski podržati davanje posebnih prava Srbima na Kosovu. Na strani Albanaca je strah da Srbi, uprkos zastrašivanja koje vlada na severu Kosova, nikad neće postati lojalni građani spremni da prihvate Prištinu kao centar.

Iako ideja razmene teritorija nije formalno zaživela, razgraničenje se ipak ostvaruje u praksi kroz produbljivanje etničkih podela na Kosovu. Nedostatak poverenja između srpske i albanske zajednice, diskriminatorne mere kosovske vlade prema srpskoj zajednici na severu i sve veća migracija Srba sa Kosova, posebno iz severnih opština, doveli su do postepenog stvaranja etnički homogenih teritorija. Prema procenama, populacija Srba na Kosovu se smanjila za oko 15 odsto u poslednje dve godine, dok je na severu Kosova pritisak na srpsku zajednicu dodatno pojačan, čime se sve više smanjuju šanse za inkluzivnu integraciju.

Paradoksalno, ideja razgraničenja, koja je bila predmet međunarodnih osuda, oživljava upravo kroz postupke kosovske vlasti, koja je deklarativno bila protiv promene granica. Ovo "tiho razgraničenje" ne rešava postojeće probleme već dodatno produbljuje tenzije. Srpska zajednica na Kosovu postaje sve izolovanija, dok albanska zajednica, iako dominantna, zadržava osećaj nesigurnosti i straha od nerešene političke situacije.

Ukoliko Grenel zaista dobije mandat da se ponovo bavi Balkanom, verovatnoća da će aktuelizovati ideju razgraničenja ostaje minimalna. Realnost na terenu ukazuje na to da se podele odvijaju kroz tihe, ali potencijalno opasne procese. Međutim, čak i uz podršku administracije Donalda Trampa, bilo kakvo teritorijalno prilagođavanje deluje nerealno. Ova procena postaje još očiglednija u svetlu rata u Ukrajini, promenjenih okolnosti na severu Kosova, kao i preovlađujućeg stava vodećih zemalja Evropske unije da bi takva "kreativna rešenja" mogla dodatno destabilizovati region.

Ipak, pronalaženje trajnog i održivog rešenja biće izuzetno izazovno. Jedan od prvih koraka u tom pravcu morao bi biti bezuslovan zahtev za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, a očigledno da tako nešto neće biti moguće bez odlučujućeg uticaja Sjedinjenih Država.