Odalović: Očekujem da će Međunarodni komitet Crvenog krsta vrlo brzo zakazati sednicu Radne grupe za nestala lica

BEOGRAD - Predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović izrazio je nadu da će, nakon što je na jučerašnjoj rundi dijaloga Beograda i Prištine otklonjena prepreka za primenu Deklaracije o nestalim licima, Međunarodni komitet Crvenog krsta, koji predsedava Radnom grupom, vrlo brzo zakazati prvu sednicu gde će se rešavati pitanja identifikacije, ekshumacije, arhiva.

"Verujem da će Međunarodni komitet (Crvenog krsta) imati snage da vrlo brzo organizuje sastanak formata gde dve delegacije o ovome razgovaraju i na ovaj način rešavaju probleme i da prisustvuju predstavnici porodica, diplomatskih misija koje pozivamo", rekao je Odalović za Tanjug.

On je naveo da Zajednička komisija, čije je postojanje juče praktično ozvaničeno, treba da bude podrška Radnoj grupi i dodao da se formalno konstituisanje Zajedničke komisije očekuje kada Beograd, Priština i EU odrede svoje predstavnike.

"Struktura njena (Zajedničke komisije) je da dva predstavnika daje Evropska unija, dva Beograd, dva Priština i da posmatrač bude Međunarodni komitet Crvenog Krsta kao neko ko vodi Radnu grupu, a da Radna grupa radi u skladu sa svojim mandatom", naveo je Odalović.

Istakao je da Zajednička komisija ne menja rad Radne grupe i nije neko ko operativno radi, već je podrška.

"Verujemo da ćemo kada budemo počeli da radimo i naiđemo na određene situacije, određene lokacije, informacije o nestalim licima, da možemo dobiti podršku i pomoć od Zajedničke komisije i da ona može preko evropskih partnera i zemalja koje su učestvovale u NATO agresiji i bile prisutne posle 10. juna 1999. godine, da nam dostave te informacije zarad prikupljanja informacija o mestima sahranjivanja lica koja se vode kao nestala", rekao je Odalović.

Prema njegovim rečima, na prvom sastanku Radne grupe očekuje se da se izađe sa svim informacijama sa kojima se do sada raspolaže, da Beograd iznese zahteve Prištini za proveru lokacija koje smo pre četiri godine u Briselu tražili, kao i zahtevi Prištine ka Beogradu za proveru lokacija u centralnoj Srbiji.

Odalović je istakao da je predsednik Aleksandar Vučić pre četiri godine pobrojao sve naše zahteve premijeru privremenih prištinskih institucija Aljbinu Kurtiju, ali da Priština nije htela ništa da uradi i da je godinama blokirala ovaj proces.

Odalović je izrazio nadu da će se Priština sada drugačije ponašati pod pritiskom međunarodne javnosti i porodica.

"U Deklaraciji koja je usaglašena, vrlo jasno stoji da je ovo humanitarno pitanje i da nema prostora za politiku. To je i naš stav i mi pozivamo Prištinu da se bavimo ovim pitanjem iz tog ugla, da je to humanitarno i civilizacijsko pitanje, da porodicama i Srba i Albanaca damo što je moguće više odgovora, da pronađemo grobnice, da izvršimo ekshumacije, identifikacije", naveo je Odalović.

Ukazao je da je Beograd u ranijem periodu dao mnogo dokumenata Prištini, a da nije dobio nijedan.

Odgovarajući na pitanje koji su zahtevi Beograda, Odalović podseća da je reč o osam prioritetnih zahteva.

"Tu su Košare, tu je bilo Livočko jezero, Lapušnik, imamo Lugovo, Dojnice... imamo pojedinačnih slučajeva nekoliko, ali ovo su neki gde su kolektivni nestanci i gde očekujemo da pronađemo više posmrtnih ostataka tako da to odbijanje Prištine da prvo izvrši proveru tih lokacija, a uz to nepozivanjem nas na te lokacije, govori o jednoj nečasnoj nameri do sada", rekao je Odalović i dodao da se nada da će se to promeniti.

Naglasio je da Beograd nije stao sa procesom rešavanja pitanja nestalih i da se radi još jedna provera po zahtevu Prištine, a to je Kožlja, lokacija u zaleđu Novog Pazara.

"To je informacija koja nije precizna, ali ne možemo je ostaviti neproverenom, sada smo stali zbog vremenskih uslova, jer je teren takav, ali vratićemo se na tu lokaciju. Oni imaju još nekih zahteva koje moraju da preciziraju", naveo je Odalović i dodao da neproverene informacije stvaraju kod porodica nerealna očekivanja, jer dok se informacija ne proveri, ne može da se zna šta se nalazi na tim lokacijama.

Odalović je naveo da je kroz mehanizam Radne grupe za nestala lica, kojom predsedava Međunarodni komitet Crvenog krsta, rešeno 1.800 slučajeva nestalih, a da se još 1.600 ljudi vodi kao nestalo.

On je istakao da je reč o jedinstvenoj listi na kojoj su nestali Srbi, Albanci, Romi i drugi i dodao da i albanske i srpske porodice imaju poverenja u Radnu grupu, jer i one učestvuju u zajedničkom radu.

"Mi ih pozivamo da prisustvuju u svim ovim fazama, a ako Priština ne bude počela ponovo da neke stvari komplikuje, mi bismo mogli da se u drugoj polovini decembra ili u januaru sastanemo i napravimo plan aktivnosti i da više iz medija ne čitamo šta su zahtevi Prištine, šta su zahtevi naši, nego da na sastanku, kao što smo do sada radili, razmotrimo, sve informacije razmenimo, dogovorimo dinamiku i krenemo na teren", rekao je Odalović.