Žigmanov: Srbija posvećena negovanju sećanja na strahote Holokausta

BEOGRAD - Iskrivljenje, manipulacija i politizacija Holokausta zajednički je problem sa kojim se suočavaju sva društva, rečeno je danas na međunarodnoj konferenciji "Aktivna kultura sećanja - zajedno do rezultata", sa koje je poruka da je Srbija posvećena negovanju politika sećanja na strahote Holokausta i borbi protiv verske i nacionalne mržnje i svakog oblika nasilja.

Konferenciu u Beogradu organizovale su ambasada Švedske i nevladina organizacija Terraforming u okviru predsedavanja Švedske Međunarodnom alijansom za sećanja na holokaust (IHRA).

 

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov rekao je da konferencija podseća na sve užase zla i govori o hiljadama razloga zašto na zlo u našim životima i društvima ne treba pristajati.

"Sećanje na nedužne, stradale ljude koji su ubijani i nad kojima je sproveden genocid samo zato što su druge nacije ili vere, kao žrtve najgoreg oblika diskriminacije kao što su Jevreji, Romi i Srbi, treba da bude stalna opomena i obaveza svih nas da se svakodnevno borimo da se ovakvi zločini nikada ne zaborave, da odlučno odbacujemo sve strategije njihovog negiranja i da u korenu, i kao pojedinci i kao društvo, sasecamo svaki oblik mržnje i nasilja koje je u osnovi svih zločina", rekao je Žigmanov.

Naveo je da je čovečanstvo, suočano sa genocidom i zverstvima koja su učinjena jevrejskom i drugim narodima tokom Drugog svetskog rata, odgovorilo usvajanjem Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, istakavši odlučan zahtev da se ponovo potvrde dostojanstvo, slobode i ravnopravnost svakog čoveka kao najviše vrednosti.

Žigmanov je kazao da Deklaracija i danas, 75 godina od usvajanja, stoji pred svima nama "kao svakodnevna opomena i obaveza da se nikakvi zločini ne smeju ponoviti zbog čega afirmacija kulture ljudskih prava i zalaganje za vrednosti na kojima ona počiva mora biti i dalje svima prvorazredni zadatak".

Kazao je da ćemo samo tako ostvariti dužnost i obavezu svakog odgovornog člana društva posvećenog demokatiji da onima koji dolaze iza nas obezbedimo budućnost u kojoj vladaju mir, tolerancija, razumevanje i prihvatanje različitosti.

Žigmanov je istakao da je Srbija predana negovanju politika sećanja na strahote Holokausta iskazivanjem pijeteta stradalim, nevinim žrtvama, te borbi protiv verske i nacionalne mržnje i svakog oblika nasilja.

 

Direktor organizacije Terraforming Miško Stanišić rekao je da iskrena, smislena i hrabra kultura sećanja, posebno na Holokaust, tretira zločine iz prošlosti kao upozorenje da smo i kao pojedinci i kao društvo odgovorni i obavezni da aktivno negujemo, jačamo i branimo upravo one društvene vrednosti i prava koja su žrtvama bila uskraćena - ljudsko dostojanstvo, poštovanje građanskih i ljudskih prava, vladavina prava i pluralizam.

"Iskrena, smislena i hrabra kultura sećanja ne zloupotrebljava prošlost i ne rasplamsava nacionalizam, mranju i strah", rekao je on i dodao da se, nažalost, neretko memorijalizacija stradanja u Drugom svetskom ratu u Srbiji ispoljava upravo na takav način.

 

Državni sekretar u Ministarstvu kulture Miodrag Ivanović rekao je da tema Holokausta zahteva svu našu veliku pažnju i odgvornost, prvenstveno u očuvanju svedočanstava na najstrašniji događaj u novijoj ljudskoj istoriji.

Ambasadorka za ljudska prava, demokratiju i vladavinu prava Švedske Sesilija Rutstrom Ruin rekla je da je Međunarodna alijansa za sećanje na holokaust jedinstvena organizacija i jedina međuvladina organizacija koja se isključivo usredsređuje na genocid nad Romima, Holokaust i sećanje, obrazovanje i istraživanje u tom pogledu.

 

Predsednik Jevrejske opštine Beograd Aron Fuks je rekao da se Međunarodna alijansa za sećanje na holokaust i jevrejske zajednice širom sveta, kao i u Srbiji, bore za isti cilj, te istakao da je stoga veoma bitna incijativa za borbu protiv anitsemitizma.

 

Vršilac dužnosti direktor Memorijalnog centra "Staro sajmište" Krinka Vidaković Petrov rekla je da je jedna od ključnih delatnosti te ustanove edukacija i to ne samo o logoru Staro sajmište već i o celom istorijskom kontekstu koji je omogućio i doprineo da se takvo jedno zlo pojavi u stvarnosti.

Istakla je da svaki narod treba da zna šta je njegova istorija i dodala da je amnezija pogubna.

 

"Zlo je veliki majstor, a njegov najbolji šegrt je zaborav, ali kada je reč o mladim ljudima treba da pitamo njih, da vidimo na koji način možemo da ih uključimo da se aktivno bave ovom temom", rekla je Vidaković Petrov.