Bisenić: Spor povodom formiranja ZSO preneo se i na nivo rusko-američke polemike

BEOGRAD - Spor povodom obrazovanja Zajednice srpskih opština preneo se i na nivo rusko – američke polemike pa je nastavljen kroz ambasadorski duel „2H“ - Hil i Harčenko, ocenio je novinar Dragan Bisenić navodeći da je američki ambasador sa puno samopouzdanja saopštio da je Srbija već donela odluku da se pridruži zapadnim zemljama u odnosu prema Rusiji, dok je ruski upitao Hila odakle mu ideja da je većina Srba protiv Rusije.

Njih dvojica imaju dijametralno različite stavove o Kosmetu i za javnost u Srbiji ovake razlike nisu neočekivane, dodaje Bisenić, ali ocenjuje da je po jedna izjava, ipak odskočila u ušima javnosti u Srbiji: Hilova kojom je povukao paralelu između Srbije i Severne Koreje, a Harčenkova o tome da će se Moskva u svojim stavovima prema Kosovu u SB UN voditi stavovima Beograda, što je nekima zvučalo kao da Rusija diže ruke od Srbije.

U autorskom tekstu za Tanjug Bisenić piše:

Posle burne nedelje došlo je do stišavanja i u Beogradu i Prištini, ali to ne znači da je rešenje ovog pitanja bliže nego što je bilo ranije.

Još uvek ne prestaju sporovi povodom obrazovanja Zajednice srpskih opština. Posle telefonskog razgovora u petak sa Aljbinom Kurtijem, Derek Šole je “pozdravio odluku premijera Kosova da prihvati predlog EU”. Iz toga se stekao utisak da je i Kurti najzad pristao da se formira ZSO, ali to je, čini se, samo varljiv utisak.

Spor se preneo i na nivo rusko – američke polemike pa je nastavljen ambasadorski duel „2H“ (Hil – Harčenko). Iako imaju isto početno slovo svojih prezimena, američki i ruski ambasador ne dele nikakve druge podudarnosti, osim što su njih dvojica, moglo bi se reći, stari poznanici i jedini preostali aktivni veterani “balkanske politike” još i vremena bivše Jugoslavije.

Nema trenutno u svetu diplomata sa više balkanskog iskustva, nego što su to Kristofer Hil i Aleksandar Bocan Harčenko.

Ruski ambasador prvi put je stigao u Jugoslaviju 1979. godine i od tada pa da danas bio uključen u sve važne događaje na Balkanu.

Ambasador Hil je već šesdesetih kao dete bio u Beogradu, 80-ih je službovao u glavnom gradu Srbije da bi od 90-ih aktivno učestvovao u diplomatskim pregovorima za uspostavljanje mira i pregovorima o Kosovu. Ambasador Harčenko bio je dugogodišnji ruski član Kontakt grupe i bio je u prilici da se već tada sretne sa ambasadorom Hilom.

Njih dvojica imaju dijametralne stavove o Kosmetu i očekivanja od regovanja Srbije na nemačko – francuski predlog kojim Srbija treba da omogući kosovsku državnost, a da to ne kaže izričito.

Američki ambasador sa puno samopouzdanja je saopštio nove vesti: najvažnija je da je Srbija već donela odluku da se pridruži zapadnim zemljama u odnosu prema Rusiji. Američki ambasador je naglasio da veruje i ne sumnja da je Srbija na mnogo načina već donela odluku. "Ali, baš kao u poslovnom svetu, još nisu svi obavešteni", rekao je Hil.

"Poruka je jasna. Srbija će biti deo Evrope, da pomenem još jednu dimenziju ovoga - atlantskih struktura. To se već dešava. To je samo pitanje tempa i obima", zaključio je ambasador Hil. “Srbija treba da budno pazi na sopstvene interese, na to da njen moralni kompas uvek pokazuje na zapad", upozorio je američki ambasador. On je poručio da ističe vreme za uvođenje sankcija Rusiji i da su srpskim oklevanjem svi razumeli njenu poruku.

Ambasador Rusije u Beogradu, Aleksandar Bocan-Harčenko, reagujući na izjave američkog ambasadora, izjavio je da će, ako se “francusko-nemačke ideje sprovedu u delo, jedino kosovski Albanci, preciznije Vašington, biti glavni u pokrajini”. On je upitao američkog ambasadora u Srbiji, odakle mu ideja da je većina Srba protiv Rusije, jer, kako navodi, činjenice pokazuju upravo suprotno.

Za javnost u Srbiji ovakvi stavovi predstavnika dve zemlje koje su danas konfrontirane u brojnim pitanjima, ali svakako, najvažnijim i najvećim – sukobom u Ukrajini, ovakve razlike nisu neočekivane, ni iznenađujuće. Hil i Harčenko su majstori diplomatskog zanata i obojica znaju u prste tu veštinu nadmudrivanja.

Po jedna izjava, ipak je odskočila u ušima javnosti u Srbiji: Hilova kojom je povukao paralelu između Srbije i Severne Koreje, a Harčenkova o tome da će se Moskva u svojim stavovima prema Kosovu u SB UN voditi stavovima Beograda. Nekima, a više onima koji nemaju mnogo simpatija za moskovsku podršku Beogradu, ovo je zvučalo kao da Rusija diže ruke od Srbije i kako je ostavlja samu pred zapadnim pritiscima.

“Srbija je bila, jeste i biće na svojoj zemlji. Čudno je da neko smatra da ima pravo da to negira”, rekao je Harčenko i dodao da će konačan status Kosova biti definisan „u drugim geopolitičkim uslovima“, i po završetku „sukoba sa Zapadom na teritoriji Ukrajine“ u kojem će „sigurno pobediti Rusija“.

Ova izjava ruskog ambasadora unosi novu dimenziju u pitanje Kosova i stavlja ga ponovo u kontekst sukoba u Ukrajini. To se dogodilo već nekoliko puta paralelama ruske intervencije sa američkom na Kosovu i statusu Krima i statusu Kosova. I to je velika razlika u poređenju sa sadašnjim pristupom koji se zasniva na „malom“ ili „užem rešenju“ statusa Kosova u Evropi.

Ruski ambasador predočava mogućnost „šireg rešenja“ kosovskog pitanja koje će biti povezano sa ukrajinskim, ali verovatno i ukupnom bezbedonosnom arhitekturom Evrope. Onda bi na osnovu svega ovoga moglo da se pretpostavi da će ukrajinski sukob da se okonča u narednih nekoliko meseci ove godine. Ukoliko se to ne dogodi, možda neće biti vremena za neka druga rešenja, pa se radi sa onim što je sada na stolu.

Američka ambasada u Prištini već je odmakla u svojim pripremama za obrazovanje ZSO i održala je već dva sastanka sa brojnim učesnicima. Time je pokazala da je voz krenuo. Ukoliko Aljbin Kurti odluči da ostane na polaznoj stanici, on se neće vraćati po njega. To je shvatio i Kurti i zato se ukačio na poslednji vagon, ali još uvek veoma udaljen od mašinovođe.

Kurti je, pored toga što je predstavio svojih 6 uslova za obrazovanje ZSO ove nedelje poručio da bi srpske opštine tako imale više prava od drugih opština i bile privilegovane. Njegove uslove po kratkom postupku odbacila je i nemačka ambasada u Prištini. Predsednik kosovske Skupštine, Gljauk Konjufca, dva dana pre ovog razgovora, u sredu, najavio je da ZSO neće biti obrazovana i da je on u suprotnom, spreman da sa građanima izađe na ulice.

Visoki predstavnik za spoljnu politiku Evropske unije, Žozef Borelj, nakon ovoga, pozvao je Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija u Brisel da bi razgovarali o evropskom planu za Kosovo i Metohiju.

Sada je malo jasnija dinamika i zamišljeni okvir dijaloga. Evropski predstavnik Miroslav Lajčak i američki posrednik Gabrijel Eskobar izjavili su da bi do kraja 2023. trebalo da bude potpisan Okvirni sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Lajčak je u ponedeljak boravio u Beogradu i tom prilikom doneo poziv visokog predstavnika za spoljnu politiku, Žozepa Borelja za predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se ponovo sastane u Briselu sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem. Lajčak je saopštio da je „Kosovo sada prihvatilo predlog u načelu“ i najavio nastavak razgovora na sastancima „na visokom nivou". Još jedan susret mogao bi da se dogodi na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.

Očigledno je da SAD i EU ne žele da ispuste dostignuti snažan tempo u dijalogu, već žele da tu užurbanost prebace i na najviše nivoe Srbije i Prištine. Da bi to imalo svrhu, jasno je da je prvo potrebno formiranje ZSO, koja je još uvek u magli. Pre toga, biće bespredmetni pokušaji pravljenja dogovora jer oni neće pomeriti nasukanu barku kosovskog dijaloga.