Nikola Selaković: Saradnja sa GIZ-om unapredila socijalnu zaštitu u Srbiji

BEOGRAD - Zajednički projekat "Usluge socijalne zaštite za osetljive grupe" Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja značajno je podigao nivo socijalne zaštite u Srbiji, pre svega na lokalnom nivou, izjavio je danas ministar Nikola Selaković.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja rekao je da je projekat koji je sprovodjen poslednjih pet godina dao odlične rezultate.

 

Govoreći na završnoj konferenciji projekta Nemačko-srpske razvojne saradnje "Usluge socijalne zaštite za osetljive grupe", Selaković je rekao da su najznačajniji rezultati projekta to što je osnažio normativno-pravni okvir u oblasti socijalne zaštite, i doprineo razvoju institucija socijalne zaštite na lokalnom nivou, koje su u direktnom dodiru sa građanima i nadležne da odgovaraju na direktne zahteve i pitanja građana.

"Time smo obezbedili lokalnim samouprava da ponude korisnicima nove usluge, pre svega osetljivim grupama: starima, osobama sa invaliditetom, porodicama koje brinu o svojim nemoćnim članovima. Jer da te usluge ne postoje, a to su: pomoć u kući, dnevni boravak, lični pratilac deteta, personalni asistent, njihovi korisnici bi morali da napuste svoje porodice i da podršku potraže u institucijama sistema", poručio je Selaković.

Kako je istakao, širenje mreže usluga u zajednici jedan je od glavnih cijljeva i od izuzetnog značaja, pošto smo zemlja sa niskim prirodnim priraštajem, velikim brojem starih i narastajućom populacijom starih koja ima potrebu za različitim uslugama pomoći.

"Za sistem socijalne zaštite u Srbiji od izuzetnog je značaja jačanje jedinica lokalne samuprave za preuzimanje obaveza, jer one moraju da prepoznaju svoju ulogu u pružanju pomoći korisniku u zajednici u kojoj žive, da planiraju veća sredstva za usluge u njihovoj nadležnosti u budućnosti, da te usluge učine dostupne građanima, ali i da budu odgovorne za kvalitet usluga koje pružaju", istakao je Selaković.

Dodao je da je projekat je posebno pomogao osobama sa invaliditetom kojima je povećan broj usluga i pruženi različiti oblici pomoći, čime im je omogućeno da ostanu u svojim porodicama i da ne idu u ustanove.

"Taj projekat je pomogao da danas imamo 297 licenciranih pružaoca usluga iz različitog sektora, a 2014. bilo ih je svega 24. To je doprinelo povećanju zaposlenosti, jer aktivni pružaoci usluge socijalne zaštite zapošljavaju u ovom trenutku više od 8.000 ljudi. Broj zaposlenih je u odnosu na 2016. povećan za 167 odsto, što je direkna posledica širenja kapaciteta za pružanje usluga", rekao je ministar.

On je kao jednu od izuzetno važnih činjenica izdvojio i to što se usluge socijalne zaštite danas pružaju u 91 odsto opština u Srbiji.

Selaković je istakao da se GIZ pokazao kao jedan od najpouzdanijih, najfleksibilnijih i najpristupačnijih saradnika podržavajući upravo one aktivnosti za koje je ministarstvo zatražilo pomoć.

"Naša saradnja biće nastavljena kroz projekat socijalne inkluzije u Srbije od aprila 2023 do marta 2026. Reč je o projektu koji se naslanja na ovaj i vredan je 5,5 miliona evra. On će pomoći ekonomskom i socijalnom uključivanju najosetljivijih grupa", istakao je Selaković.

On je takođe najavio nastavak saradnje i u sprovođenju strategije deinstitucionalizacije usluga socijalne zaštite u zajednici za 2021- 2026. koja zagovara pružanje pomoći korisniku u porodičnom okruženju, bez raskidanja porodičnih i socijalnih veza, kao i vraćanje korisnika iz institucija u njihove porodice.

Ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad izjavila je da njena zemlja sve vreme podstiče partnere u Srbiji da se nastavi sa reformama socijalne zaštite i da dobijaju vrlo pozitivne odgovore na to.

"To je neophodno da bi se obezbedila veća dobrobit i ravnopravnost u životima ljudi. Svaki napredak na tom putu, prema našem mišljenju, predstavlja i korak ka otvaranju Poglavlja 19 - Socijalna politika i zapošljavanje i korak bliže zajedničkoj evropskoj budućnosti", poručila je Konrad.

Ona je istakla da su tokom pet godina sprovođenja projekta, lokalne samouprave u Srbiji pokazale otpornost i kreativnost kada se suočavaju sa izazovima, a da im je GIZ obezbedio električne bicikle za socijalne radnike, IT opremu i softver, i pomogao u otvaranju savetovališta za brak ili za podršku za decu i mlade sa smetnjama u razvoju.

Ona je istakla da je u savremenom svetu sve više kategorija korisnika socijalnih usluga, a da se ono ubuduće moraju pružati sve više individualno i i deinstitucionalno.

Zamenica predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost i ministarka za brigu o porodici i demografiju Darija Kisić istakla je značaj podrške koja je Srbija dobila od GIZ u izradi Zakona o rodnoj ravnopravnosti, a posebno u sprečavanju nasilja nad ženama.

Ona je istakla da su žene nezabiolazna kategorija pri razmatranju svih osetljivih grupa društva.

"Trudićemo se da ne samo održimo postojeći novi ravnopravnosti već i da ga unapredimo", poručila je Kisić..

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković izjavila je da inkluzija jeste prihvaćena vrednost u našem društvu ali da "svi znaju da ima velikih problema u njenoj svakodnevnoj primeni".

Ona je istakla da, prema podacima Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, u 2020. u polovini opština korisnicima je bila dostupna samo jedna usluga socijalne zaštite, a više od četiri je imalo svega devet odsto opština

Ona je naglasila da 70 do 95 odsto svih potreba za dugotrajnom negom biva zadovoljeno kroz usluge neformalnih negovatelja i to uglavnom žena.