Inicijativa mladih: Pravo na povratak izbeglih mora biti prioritet za vladu

BEOGRAD - Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji i Inicijativa mladih za ljudska prava na Kosovu, povodom 19 godina od početka martovskog nasilja na Kosovu 2004. godine, pozvale su danas vlade u Beogradu i Prištini da pokažu iskreno poštovanje prema svim žrtvama etnički motivisanog nasilja kako bismo počeli da gradimo društva u kojima svako ima pravo na život, da bude slobodan i da se oseća bezbedno.

Kako piše u saopštenju, prema podacima Fonda za humanitarno pravo (FHP), u martovskom nasilju na Kosovu 23 osobe su izgubile život.

To su, kako se navodi: Makedonka Jana Tučev, devetoro Srba – Dragan Nedeljković, Slobodan Perić, Dušanka Petković, Borivoje Spasojević, Borko Stolić, Dobrivoje Stolić, Slobodan Tanjić, Zlatibor Trajković i Nenad Vesić, i 13 Albanaca – Fatmir Abdulahu, Ferid Čitaku, Bujar Eljšani, Kastriot Eljšani, Isak Ibrahimi, Alumuhamet Murselji, Agron Ramadani, Nedžat Rahmani, Arben Šalja, Gazmend Šalja, Ajvaz Šatroli, Esat Tahiraj i jedan Albanac iz Prištine čije ime FHP nije uspeo da identifikuje.

Tada je povređeno oko 170 građana srpske nacionalnosti, od toga 150 batinanjem u njihovim kućama, dok je njih 20 povređeno u napadima na putevima.

Što se tiče objekata, oko 800 srpskih, 90 aškalijskih i dve albanske kuće su ili potpuno uništene ili ozbiljno oštećene. Pored civilnih objekata, potpuno je demolirano i spaljeno 36 pravoslavnih hramova.

Prema podacima Generalnog sekretara UN, u martovskom nasilju povređene su 954 osobe, među kojima 65 međunarodnih policajaca, 58 pripadnika KPS i 61 pripadnik međunarodnih mirovnih snaga.

U izveštaju o proceni prava zajednica, OEBS iz juna 2021. godine konstatuje se da su se zaključno sa decembrom 2019. godine, na Kosovo od 2000. godine vratila 28.302 raseljena lica, a da se stopa povratka smanjivala svake naredne godine i da je ovaj trend i dalje u opadanju.

Takođe, UNHCR procenjuje da se na Kosovu nalazi 16.151 raseljeno lice, od kojih 412 živi u nekom od privremenih kolektivnih prihvatilišta.

"Više od dve decenije, komemoracije i odnos prema žrtvama su zloupotrebljene za širenje državne nacionalističke propagande i zarad kratkoročne političke koristi. Ponašanje vlada u ovom trenutku podstiče etničke tenzije stvarajući još teže prepreke za proces pomirenja", ocenjuju dve nevladine organizacije.

Kako se ukazuje, diskriminacija pripadnika srpske zajednice na Kosovu se širi kroz napade od strane specijalnih jedinica Kosovske policije, kao što je nedavno bio slučaj u Leposaviću, kao i kroz proces eksproprijacije imovine.

U Srbiji, sa druge strane, diskriminatorni jezik se koristi od strane nekih od najviših državnih zvaničnika, uključujući i predsednika Aleksandra Vučića koji je, govoreći u Narodnoj Skupštini, naglasio da su svi albanski politički zatvorenici tokom Miloševićevog režima "teroristi", kao i diskiminatorne prakse koje se sprovode kroz pasivizaciju adresa Albanaca u opštinama na jugu Srbije.

"Shodno tome, zahtevamo od kosovskih vlasti da nedvosmisleno osude etnički motivisane napade usmerene ka Srbima na Kosovu, istovremeno osiguravajući interno raseljenim licima i izbeglicama povratak u svoje domove. Pozivamo srpske vlasti da prekinu sa diskriminatornim praksama kao što su pasivizacija adresa građana albanske nacionalnosti u Srbiji, da prestane sa promovisanjem govora mržnje prema Albancima, posebno na dane kao što su 17. mart. I konačno, da se javno izvine što nisu sprečili nasilje nad imovinom Albanaca, Bošnjaka i Turaka u Srbiji, kao i za paljenje džamije u Nišu i Beogradu", piše u saopštenju.