Tanja Miščević: Potrebna revizija Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU

BEOGRAD - Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević rekla je danas, na sednici skupštinskog Odbora za evropske integracije, da je potrebna revizija Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije (NPAA).

"Prema izveštajnom periodu, ne poklapaju se rezulatati onoga što je planirano i onoga što je urađeno, i to je razlog zašto moramo raditi reviziju NPAA, kako bismo ono što je potrebno uskladili sa onim što je na papiru", kazala je Miščević.

Odbor za evropske integracije je na sednici informisan o Zaključku o prihvatanju Izveštaja o sprovođenju NPAA, za treće tromesečje 2022. i Izveštaja o sprovođenju NPAA, za četvrto tromesečje 2022. godine, koji je Vlada donela na sednici 23. marta ove godine.

"Ovog puta ćemo koristiti savremene IT tehnologije, pa će i proces pisanja izveštaja biti mnogo bolji i efikasniji", dodala je Miščević.

Članovi Odbora za evropske integracije razmatrali su Izveštaj o pregovorima o pristupanju Srbije Evropskoj uniji tokom predsedavanja Češke Republike, koji je podnela Vlada.

Miščević je objasnila da su ponovo konstituisane radne grupe koje su noseće za pregovarački proces za svaka od 33 pregovaračka poglavlja, jer je došlo do izmene zakona i dodala da, u slučaju Srbije, postoji i poglavlje 35 zbog specifičnosti slučaja i procesa.

"Nije organizovana međuvladina konferencija jer se nisu stekli uslovi da postoji procena i ocena napretka u vladavini prava, napredovanje dijaloga i neformalni uslov koje se odnosi na usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU", objasnila je Miščević.

Podsetila je da su do sada otvorena 22 pregovaračka poglavlja, od toga dva su privremeno zatvorena.

"Godišnji izvešaj je po drugi put ocenio da je Srbija spremna da otvori klaster tri u kojem se nalaze tri poglavlja - poglavlje 10 koje se odnosi na informaciono društvo i medije, poglavlje 16 koje se odnosi na poreze i poglavlje 19 koje se odnosi na socijalnu politiku", navela je Miščević.

Rekla je da se, od kada je formirana Vlada, u razgovorima sa Evropskom komisijom i državama članicama nekoliko važnih pitanja pokazalo kao ključni izazovi za Srbiju, a jedno od tih pitanja se odnosilo na viznu politku, jer se desio talas nelegalnih migracija i doprineo izgrađivanju vizne politike.

"Srbija je izmenila bezvizni režim koji je imala za neke od država i promenila neke sporazume o trgovini koji su nastali još u doba Pokreta nesvrstanih", objasnila je ministarka.

Navela je da su uvedene vize za šest država - Tunis, Burundi, Gvineju Bisao, Indiju, Kinu i Boliviju, odakle je došao ogroman broj ilegalnih migranata i tražilaca azila u državama članicama EU.

Prema njenim rečima, da je posao urađen dobro pokazuje prošlonedeljna poseta komesarke za unutrašnje poslove EU Ilve Johansen, koja je rekla da podaci pokazuju da se ovim merama sedam puta smanjio broj tražilaca azila na Balkanskoj ruti.

Miščević je rekla da je pitanje implementacije amandmana na Ustav, koji su usvojeni referendumom januara 2022. godine, ozbiljna aktivnost Ministarstva pravde i ministarke Maje Popović.

"U sadržinskom smislu, poštovane su sve demokratske procedure koje podrazumevaju konsultovanje domaće javnosti, profesionalne javnosti tj. Venecijanske komisije koja je jedina i nadležna za ove procedure", rekla je ona.

Miščević je obavestila prisutne da je na dnevnom redu i izbor visokog saveta sudstva i tužilaštva i da je posle sednice Odbora čeka i sastanak Pododbora za pravdu, slobodu i bezbednost, koji je najznačajniji odbor za sporovođenje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, i uvid u vladavinu prava.

"U maju nas očekuje novi izveštaj, 'non pejper' o vladavini prava, koji je važan za procenu i ocenu srednjeročnog napretka iz ugla Evropske komisije", rekla je ministarka.

Miščević je, govoreći o IPARD-u, koji je pretpristupni program Evropske unije, i uključuje bespovratna sredstva za poljoprivredu, rekla da je klaster dva, koji se odnosi na poljoprivrednu konkurenciju, najteže i poslednje poglavlje koje su neke od država članica EU zatvarale.

Objasnila je i da je veliki prioritet implementacija medijske strategije i izmena medijskih zakona, a jedan od njih je i zakon o elektronskim komunikacijama koji je skoro završen.

"Ministarstvo informisanja i telekomunikacija radi na dva zakona o javnom servisu i elektronskim medijima. Oni paralelno idu, radne grupe su mešovite, i ova dva zakona bi do kraja aprila trebalo da budu u 'draftu' za javnu raspravu", rekla je Miščević.

Dodala je da su ta dva zakona veliki predmet intersovanje Evropske komisije i moraju da odu na mišljenje u Brisel, ali tek kada prođu javnu raspravu u Srbiji.

Na sednici je određena delegacija Odbora koja će učestvovati na plenarnom sastanku Konferencije odbora za evropske poslove parlamenata država članica EU (KOSAK), koji će u okviru parlamentarne dimenzije švedskog predsedavanja Savetu EU, biti održana od 14. do 16. maja u Stokholmu, a koju će činiti predsednica Odbora Elvira Kovač, i poslanici Ana Miljanić i Natan Albahari.