Profesorka Violeta Beširević: Otpriznavanje tzv. Kosova je obaveza državnog vrha prema Ustavu Srbije

BEOGRAD - Profesorka ustavnog prava i dekan Pravnog fakulteta Union Violeta Beširević izjavila je danas da je politika otpriznavanja tzv Kosova, prema Ustavu Srbije, obaveza državnog vrha, kao i da nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom.

Beširević, koja je učestvovala na okruglom stolu "Politika otpriznanja pre i posle sporazuma u Briselu i Ohridu", koji su organizovali Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu, Fakultet organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu i Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu, rekla da otpriznavanje država nije nešto što se često dešava u praksi.

 

"Interesantno je da državni ustavi vrlo retko određuju veličinu same teritorije države. Kada to rade, kao što je slučaj sa Ustavom Srbije, onda uglavnom odgovaraju na sporni zahtev koji je postavljen unutar teritorije, da jedan deo želi pravo na samoopredeljenje ili secesiju. Međunarodno pravo je neutralno i prema teritorijalnom integritetu i prema pravu na secesiju. Prema tome, politika otpriznavanja nije protiv međunarodnog prava", objašnjava Beširević za Tanjug.

 

Dodala je da može da se postavi pitanje efekata otpriznavanja.

"Koji smisao ima postojanje zaštite teritorijalnog integriteta ako pogledate Ustav Ukrajine koja ima odredbu po kojem je Ukrajina nepromenjiva, to je tzv ustavna klauzula večnosti, a ipak je teritorija Ukrajine bila podložna ne samo secesiji, nego i prinudnoj aneksiji", rekla je Beširovićeva.

Ona ističe da Ustav nije samo mehanizam koji kontroliše vlast, već i konstituiše vlast i zadaje ciljeve koje država treba da ostvari.

"Ono što je bitno, nijedna država nije ušla u UN, ukoliko je matična država izdala zahtev suprotan teritoriji koja se otcepljuje. I to jača zahtev za teritorijalni integritet koji Srbija ima", poručila je Beširević.

Profesor međunarodnog prava na Pravnom fakultetu Union Tatjana Papić istakla je da priznanje niti stvara državu, niti može da je rastvori, te da su

priznanja i otpriznanja tzv Kosova političko pitanje na koje je Sporazumom u Briselu i Sporazumom o implementaciji u Ohridu možda bačeno novo svetlo.

"Kažem možda, zato što Sporazum iz Brisela predviđa odredbu koja obavezuje Srbiju da se neće protiviti članstvu tzv Kosova u međunarodnim organizacijama. Ta odredba nije precizirana Implementacionim sporazumom iz Ohrida, tako da do kraja ne znamo šta ona znači", konstatovala je Papić.

Kaže da, zbog nedostatka informacija "ne možemo da znamo da li je politika Srbije koja radi na tome da se dobije što više otpriznanja protivna tom članu ili ne".

"Ja mislim da je u duhu tih sporazuma da stvari idu ka normalizaciji, ali kako god tumačili te odredbe, ono što bi Srbija po daljem pitanju Kosova radila leži u domenu političkog. To ne bi vodilo nekim pravnim posledicama, nego bi posledice bile po naše daljne integracije i to pitanje bi bilo stavljeno u Poglavlje 35 pristupnih pregovora Srbije", poručila je Papić.

Dodala je da priznanje nije zabranjeno međunarodnim pravom, osim u vrlo uskom broju slučajeva kada neka tvorevina nastaje upotrebom sile, kao u slučajevima Donjecka, Luganska i sličnih država koje su nastale neposrednom upotrebom sile.

"Međunarodno pravo postavlja pravilo je da ostale države ne smeju da priznaju takve tvorevine. U svim ostalim pogledima, ona je neutralna po pitanju priznanja. Domeni i jednog i drugog, i priznanja i otpriznanja, leže u političkom. U krajnjoj liniji, to je sfera u kojem treba tražiti neko održivo rešenje za Kosovo. Očekivati od prava da će to da reši nije realno", rekla je Papić.

Na pitanje šta je Srbija dobila politikom otpriznavanja tzv Kosova, Papić odgovara da je u to vreme, kao i sada, ministar spoljnih poslova bio Ivica Dačić i da je on isključivo govorio o tome da je cilj Srbije da broj država koje su priznale Kosovo padne ispod polovine članica UN.

"Srbija je tim otpriznavanjima eliminisala neke tvrdnje o opštoj kosovskoj prihvaćenosti i na neki način je poboljšala svoju pregovaračku poziciju. Ali te posledice nisu bile takve da se negira postojanje Kosova, niti mogu, jer priznanje niti stvara državu, niti može da je rastvori", zaključila je Papić.

Profesor FPN Filip Ejdus rekao je da je jedan od prvih rezultata naučnog projekta koje finansira Fond za nauku "Mapiranje i indeksiranje mira i bezbednosti na Zapadnom Balkanu" sajt za stanje priznanja i otpriznanja Kosova u međunarodnim odnosima.

"Veliki je broj kontradiktornih informacija o tome koje države su priznale i otpriznale tzv Kosovo. Često i iz samih država koje su navodno povukle priznanje ima kontradiktornih informacija. Hteli smo da napravimo sajt koji je ažuriran i iz kojeg novinari, istraživači i studenti mogu jasno da vide da li je neka država priznala, nije priznala ili je povukla priznanje", rekao je Ejdus.

Dodao je da istraživači ne zauzimaju stav da li je tzv Kosovo sastavni deo Srbije ili nije.

"To je stvar ličnog mišljenja, mi želimo samo da na objektivan i naučni način prikupimo činjenice o međunarodno-pravnom statusu Kosova i stanju priznanja u međunarodnim odnosima", poručio je Ejdus.