Beograd dobio donaciju EU i EBRD za rekonstrukciju Hitne pomoći

BEOGRAD - Grad Beograd dobio je danas donaciju EU i EBRD-a za rekonstrukiju Zavoda za hitnu medicinsku pomoć u iznosu od 8,8 miliona evra, kako bi se unapredio rad ove zdravstvene ustanove.

Ugovor su potpisali gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić i regionalni direktor EBRD-a za Zapadni Balkan Mateo Kolanđeli, a svečenosti su prisustvovali ministarka za evropske integracije Tanja Miščević, ambasador Evropske unije Emanuel Žiofre i ministarka zdravlјa Danica Grujičić.

 

Žiofre je rekao da će se u naredne četiri godine uliti novi život u zgradu Hitne pomoći i da EU brine o zdravlju ljudi i zaštiti životne sredine.

"Ova građevina je izgrađena pre 70 godina i tako je važna za građane jer pruža hitnu medicinsku pomoć, a značajna je za Beograd i šire. U naredne četiri godine mi ćemo zajedno sa našim partnerima EBRD-om i gradom Beogradom uliti nov život u ovo zdanje", istakao je Žiofre.

On je rekao da će i deo ovog projekta biti i energetska efikasnost koja je podrazumeva najefikasniji način troškova i predstavlja najčistiji način rešavanja problema klimatskih promena.

"Mnoge studije pokazuju da građevinski sektor podrazumeva 40 odsto ukupne potrošnje energenata u ovom regionu i 75 odsto svih objekata u Srbiji su neefikasni što ima posledice po ekonomiju i životnu sredinu", rekao je on.

Ambasador Žiofre je najavio da će se nastaviti sa rekonstrukcijom i ustanova.

"Naša naredna pomoć biće usmerena na rekonskciju Studentske klinike i Strudentskog stacionara, ali i na rekonstrukciju Biblioteke grada Beograda", dodao je on.

Zajedno sa zdravstvenim sektorom u Srbije, radiće se i na izgradnji dečije bolnice "Tiršova 2" za koju je EU obezbedila 36 miliona evra bespovratanih sredstava, a nastavlja se i modernizacija drugih zdravstvenih ustanova.

Žiofre je naglasio da je važna i rekonstrukcija Vojno-medicinske akademije.

"Ta rekonstrukcija se trenutno priprema zahvaljujući sredstvima EU u iznosu od 5,2 miliona evra. Uskoro ćemo iz pripremne faze preći na realizaciju za koju je obezbeđena investicija od 100 miliona evra koja će pomoći da se unapredi energetska efikasnost najveće bolnice u regionu, a to će se uraditi u saradnji sa našim partnerima", kazao je Žiofre.

On je dodao da se EU udružila sa međunarodnim finansijskim institucijama kako bi se utrostručila trenutna stopa obnovljanja zgrada i postigla nulta emisija štetnih gasova.

Žiofre je istakao da je ovo odličan primer zelene agende "Talas obnove za Zapadni Balkan".

On se osvrnuo i na pomoć EU Srbiji u iznosu od 165 miliona evra bespovratnih sredstava za ugrožene porodice koje su imale problema sa električnom energijom.

Ministraka za evropske integracije Tanja Miščević je istakla da je ovo važan i ozbiljan projekat za Beograd na polju energetske efikasnosti.

"Ja bih skrenula pažnju na ono što mi kao građani od realizacije samog projekta dobijamo. Zavod za urgentnu medicinu grada Beograda, koji svi poznajemo kao Hitnu pomoć pored auto-puta, mora da bude u stanju da odgovori na zahteve za urgentnu pomoć svih 11 gradskih opština. To znači da je izazov pred zgradom i opremom, koja je dosta starija, bio veliki. Zahvalna sam što su EU i Evropska banka za obnovu i razvoj shvatili našu potrebu", rekla je ministarka.

Dodala je da se partnerstvo ne ogleda samo u brojkama, nego i u direktnoj pomoći građanima.

Projekat će biti realizovan u naredne dve godine i obuhvataće dva objekta.

"Unaprediće se kapaciteti, oprema, lekari i medicinsko osoblje moći će brzo da odgovore na poziv. Radiće se i na edukaciji posebno onih koji rade u domovima zdravlja, da mogu da priskoče ako je ta pomoć potrebna. Dodatak je i nova, savremena trijažna soba, što je prvi susret koji imamo sa Hitnom pomoći. Ako Hitna pomoć dnevno primi 1.800 poziva, ako se broj ljudi koji odgovaraju na te pozive poveća duplo nego što je to sada - to je onda stvarno velika stvar za nas koje živimo u ovom gradu", istakla je Miščević.

Ministarka zdravlja Danica Grujičić rekla je da je ovo pravi način da se pokaže kako treba da izgleda partnerstvo između EU i Srbije.

"Hitna pomoć, tj. Zavod za hitnu medicinsku pomoć, pokazala je koliko je značajna u ovim tragičnim događajima. Prvi su bili na liniji, prvi su došli, oni su ukazali pomoć. Zgrada Hitne pomoći izgrađana je 1960. godine i od tada nije obnavljanja", istakla je ministarka.

Ona je dodala da će Hitna pomoć obuhvati 12.000 kvadrata i to je veći prostor značajno nego što je sada, a sama rekonstrukcija je podeljena u dve faze.

"Prva faza obuhvata rekonstrukicju postojećeg objekta i prvenstveno se odnosi na njegovu energetsku efikasnost, a druga faza predstavlja izgradnju gde će biti edukativni centar. Naše kolege treba da organizuju kurseve ne samo za lekare, nego medicinske sestre i tehničare, ali i vozače da bi bili u što boljem stanju da ukažu prvu pomoć", kazala je ministarka.

Istakla je da ovo nije jedini objekat hitne pomoći u Beogradu i svi punktovi u glavnom gradu su tu da pruže što pre pomoć građanima.

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić je rekao da je posle dugo godina čekanja došao na red ovako značajan projekat za Beograd.

"Govorimo o 8,8 miliona evra donacije i još pet miliona evra kredita od EBRD-a i drago mi je da je ova gradska uprava uspela da uradi ovakve stvari koje su bile do nas", rekao je on.

Šapić se nada da ova investicija neće biti poslednja i da će uraditi sve što je do njih da se opravda poverenje EU i da se saradnja nastavi.

Od momenta kada se Beograd pridružio programu "Zelenih gradova" prošlo je četiri godine i dočekali smo da budemo spremni za rekonstrkuciju i nadam se da ćemo uskoro videti novu zgadu Hitne pomoći kakvu glavni grad zaslužuje, rekao je on.

Regionalni direktor Evropske banke za obnovu i razvoj za Zapadni Balkan Mateo Kolanđeli rekao je da je Srbija ključna komponenta u Evropi i da je zajednička saradnja veoma važna na putu ka stabilnoj budućnosti, kao i da je važno da Evropska banka za obnovu i razvoj pomaže Srbiji.

"Zgrade koje imaju visoku energetsku efikasnost izuzetno su važne, pre svega zato što se u određenom periodu same isplaćuju. Od izuzetne su koristi za njihove stanare, čistije su, udobnije. Takođe, ulaganja u energetsku efikasnost pružaju više razloga da kasnije imamo mnogo uspešnije projekte i da se radovi u njima izvode u pravom smeru", objasnio je on.