Stefan Surlić: Do sada najoštrije poruke SAD vlastima u Prištini

BEOGRAD - Sever Kosova ne izlazi iz permanentnog vanrednog stanja, a postoje dva moguća scenarija Prištine - da se provokacijama pomeraju “crvene linije” građana koji žive na severu Kosova ili da se ide na otvoreni konflikt preko aktivnosti koje se površno mogu protumačiti kao “poštovanje zakona”, ocenio je docent Fakulteta politčkih nauka Stefan Surlić.

Čak i da ne postoji namera da se primeni jedna od dve strategije ovi koraci Prištine blokiraju dalji dijalog i prolongiraju primenu Ohridskog aneksa koji se odnosi na obezbeđivanje samouprave za Srbe na Kosovu dok poslednja akcija policijskih snaga osujećuje već definisanu agendu narednih koraka u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, navodi Surlić i ocenjuje da iz tog razloga svedočimo jednoj od najoštrijih poruka koje su SAD ikada uputile vlastima u Prištini.

 

U autorskom tekstu za Tanjug Surlić piše:

 

Sever Kosova ne izlazi iz permanentnog vanrednog stanja. Agonija u kojoj Srbi žive svodi se na strah od ekscesa koji bi mogao da dovede do žrtva i otpočinjanja novog otvorenog sukoba. Pitanje koje provejava jeste šta je krajnji cilj naizgled besmislenih aktivnosti poput oduzimanja automobila ukoliko se ne promene registarske tablice ili uspostavljanje vlasti sa 3% podrške građana?

Postoje dva moguća scenarija. Prvi da se osmišljenim provokacijama pomeraju “crvene linije” građana koji žive na severu Kosova, da se nameću odluke koje će od srpske strane biti prihvaćene iako su neprihvatljive samo da bi se očuvao mir i kakva takva stabilnost. Druga moguća strategija Prištine je da se ide na otvoreni konflikt, ali preko aktivnosti koje se površno mogu protumačiti kao “poštovanje zakona”, “odbrana ustavnosti” i uspostavljanje “funkcionalnih institucija”.

Oba scenarija su veoma nepovoljna i predstavljaju zamku za Srbe. Prvi bi značio potpunu marginalizaciju srpske zajednice, oduzimanje prava na samoupravu i nastavak sistemske diskriminacije od strane vlasti u Prištini pod izgovorom primene zakona. Nametnute lokalne samouprave i nelegitimni predsednici opština kao “servis građana”. Eksproprijacija zemljišta zarad izgradnje policijskih baza, hapšenja po tajnim poternicama, punktovi i bunkeri na putevima i legitimisanje građana uz uperene duge cevi. Sve ove mere jesu i biće realnost koju Priština kreira za Srbe na severu Kosova kako bi im dugoročno ubila svaku želju za ostankom i daljim životom na tim prostorima.

Problem za Prištinu kod ovog scenarija je što postoji ključan američki pritisak da se što pre dođe do formiranja Zajednice srpskih opština i pokuša potpuno promeniti situacija koja je trenutno na severu Kosova. Naravno, ova želja američke administracije polazi od pretpostavke da će nakon primene autonomije za Srbe na Kosovu, uslediti kompromisi koje će Beograd morati da načini prema Prištini.

Druga strategija je za Prištinu ambicioznija - rešavanje problema u kratkom vremenskom roku. Uz prećutnu podršku određenih zemalja kosovske vlasti postepeno preduzimaju aktivnosti koje za cilj imaju konstantne provokacije do tačke bez povratka – prve pale žrtve. U tom scenariju, situacija bi se menjala u minutima, otvoreni oružani sukob bio bi predstavljen kao agresija Srbije koja bi trebalo da bude zaustavljena združenim angažovanjem NATO-a i kosovskih bezbednosnih snaga. Takav razvoj događaja za Prištinu bi ostvario tri cilja: prvi, legitimisanje priče o severu kao “kriminalnom gnezdu” gde je obračun bio neminovan, drugo, odustajanje od formiranja Zajednice srpskih opština i umesto toga progon većine Srba sa severa, treće, nepodeljenu zapadnu međunarodnu podršku Prištini.

Akcija specijalnih jedinica kosovske policije protiv mirnog protesta građana bila je demonstracija sile. Politika vlasti u Prištini je da događaj predstavljaju kao potpuno uobičajnu i podrazumevajuću aktivnost. Kako Kurti ističe: “odlazak gradonačelnika na svoje radno mesto trebalo bi biti najnormalnija moguća stvar. Objekat zgrade opštine je mesto usluživanja građana na osnovu zakona i Ustava”.

Ovakva argumentacija zapravo potvrđuje da je po sredi jedan od dva već pomenuta scenarija. Da zaista postoji minimum političkog obzira prema građanima srpske nacionalnosti imalo bi se u vidu nekoliko činjenica. Prva, da Priština posle rata nije obezbedila multietnički karakter niti u jednom gradu južno od Ibra, drugo, da je severu i ostalim opštinama sa srpskom većinom pre deset godina obećano formiranja Zajednice srpskih opština u skladu sa Briselskim sporazumom, treće, da je nemoguće da lokalne vlasti budu servis građana u sredinama gde ih preko 95% građana ne prihvata i da je njihovo postojanje privremeno do postizanja sveobuhvatnog rešenja.

Čak i da ne postoji namera da se primeni jedna od dve pomenute strategije izvesno je da Priština preduzima ove korake kako bi “Samoopredeljenje” na nacionalizmu dobijalo glasove budući da ostala predizborna obećanja nisu ispunjena. Drugo, ovi koraci definitno blokiraju dalji dijalog i prolongiraju primenu Ohridskog aneksa koji se odnosi na obezbeđivanje samouprave za Srbe na Kosovu. Treće, konkretna akcija policijskih snaga osujećuje već definisanu agendu narednih koraka u sveopštoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

Iz tog razloga svedočimo jednoj od najoštrijih poruka koje su SAD ikada uputile vlastima u Prištini. „Sjedinjene Države osuđuju tekuću akciju kosovskih vlasti da pristupe opštinskim zgradama na severu Kosova. Današnje nasilne mere treba odmah prekinuti“, naglasio je američki ambasador u toku trajanja same akcije. „Snažno osuđujemo akcije kosovske vlade kojima eskaliraju tenzije na Severu i povećava se nestabilnost. Pozivamo premijera Aljbina Kurtija da odmah obustavi ove nasilne mere i da se ponovo usredsredi na dijalog pod pokroviteljstvom EU“, poručio je američki državni sekretar Entoni Blinken.

Američki senator Kris Marfi, koji je praktično do juče boravio u poseti Prištini, takođe je oštro reagovao, potvrđujući da je iznenađen, te da je razgovarao i sa specijalnim savetnikom Stejt Departmenta Derekom Šoleom. „Upravo sam završio razgovor sa specijalnim savetnikom Stejt Departmenta Derekom Šoleom o ovom uznemirujućem razvoju. Na sastancima koje sam u ponedeljak u Prištini imao sa premijerom Kurtijem, on ni spomenuo nije plan da pristupi opštinskim zgradama. Kao prijatelj Kosova, u potpunosti sam zatečen, iznenađen, i on bi ovu provokaciju trebalo da okonča odmah“.

Iz ovih stavova možemo čitati da su američki i evropski zvaničnici učinili ustupak Prištini da organizuje izbore na severu Kosova čak i uz bojkot srpske zajednice sa ciljem da nove lokalne samouprave budu privremenog karaktera bez stvarnih izvršnih ovlašćenja, a pogotovo bez ovlašćenja da preduzimaju aktivnosti koje bi izazivale incidente i podrivale napore za dijalogom.

Na stolu je već skicirana agenda narednih koraka koje bi Beograd i Priština trebalo da načine u cilju normalizacije odnosa i primene “evropskog predloga”.

Otuda američke oštre poruke, ljutnja i pretnje.

Realnost na terenu je daleko od normalizacije, a Zajednica srpskih opština je nezamisliva bez opština i legitimnih opštinskih veća koji će u budućnosti štititi prava Srba na Kosovu i biti istinski servis građana.