Savet Evrope: Poboljšana situacija sa jezicima manjina u Srbiji

STRAZBUR - Srbija je u proteklih pet godina napredovala u sprovođenju svojih obaveza iz Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima (ECRML), ali je potrebna veća promocija dvojezičnog obrazovanja, prošireno korišćenje manjinskih jezika u medijima, a Nacionalni saveti nacionalnih manjina moraju da ojačaju, navodi se u najnovijem izveštaju Komiteta eksperata Saveta Evrope koji obuhvata stanje do oktobra 2022.godine.

Evropska povelja o regionalnim ili manjinskim jezicima stupila je na snagu u Srbiji 2006. godine i odnosi se na albanski, bosanski, bugarski, bunjevački, hrvatski, češki, nemački, mađarski, makedonski, romski, rumunski, rusinski, slovački, ukrajinski i vlaški jezik, navodi se u izveštaju.

Izveštaj se odnosi na stanje svakog od ovih jezika i procenjuje da li je došlo do poboljšanja, pogoršanja ili nema promene.

Kako se navodi Srbija je, u globalu, napredovala u primeni Povelje o jeziku, a Komitet sa zadovoljstvom konstatuje da je proces uvođenja manjinskih jezika u službenu upotrebu nastavljen i ubrzan.

Iako ove odluke predstavljaju napredak za pohvalu, navodi se, u opštinama u kojima se tradicionalno koriste jezici manjina, uključujući romski i ukrajinski, još uvek moraju da ih uvedu u službenu upotrebu.

Ističe se da je obrazovanje na manjinskom jeziku na različitim nivoima organizovano na albanskom, bosanskom, bugarskom, hrvatskom, mađarskom, rumunskom, rusinskom i slovačkom jeziku.

"To se radi veoma dobro i dovodi do dobrih rezultata", navodi se u izveštaju i dodaje da se nekoliko manjinskih jezika uči u okviru izbornog predmeta, a da se neki manjinski jezici uopšte ne koriste na određenim nivoima obrazovanja i da u određenim slučajevima postoji nedostatak dostupnosti i kontinuiteta obrazovanja na jeziku manjina u predškolskom, osnovnom i srednjem nivou.

"Da bi se otklonili ovi nedostaci, postoji potreba za proširenjem i/ili obezbeđivanjem dvojezičnog obrazovanja, jer je to jedini model u Srbiji koji ispunjava minimalne zahteve Povelje", navodi se u izveštaju.

Kako se navodi, kada se radi o obrazovanju odraslih, ne postoji sertifikovano obrazovanje odraslih ni za jedan manjinski jezik koje organizuju vlasti, osim za mađarski, kao i da je većina manjinskih jezika korišćena u krivičnim i građanskim sudskim postupcima, ali ne i u postupcima koji se tiču upravnih stvari.

"Takvu upotrebu treba podsticati", piše u izveštaju.

U izveštaju se bavodi i da se manjinski jezici koriste u javnim i privatnim televizijskim i radio programima.

"Uprkos pozitivnoj ukupnoj slici, Komitet ponavlja svoju prethodnu preporuku da se produži trajanje programa na jezicima manjina, da se emituju redovnije i da se uključe sadržaji različitih žanrova koji su privlačni različitim generacijama. Vlasti Srbije treba da izrade, za svaki manjinski jezik, sveobuhvatan medijski plan za emitovanje", smatra Komitet.

Naglašava se da su vlasti podržale značajan broj kulturnih aktivnosti na svim jezicima manjina, kao i da budžetski i kadrovski kapaciteti nacionalnih saveta nacionalnih manjina treba da budu znatno ojačani kako bi se manjinski jezici efikasno promovisali u javnom životu i u potpunosti obavljala uloga savetodavnih tela o politici manjinskih jezika u skladu sa Poveljom.

Peti evaluacioni izveštaj Komiteta eksperata Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima zasnovan je na informacijama koje su dali vladini i nevladini izvori, uključujući i one dobijene tokom njegove posete Srbiji u oktobru 2022. godine.