Jelena Tanasković: Budžet za poljoprivredu u ovoj godini 113 milijardi dinara

BEOGRAD – Ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković izjavila je danas da je budžet za poljoprivredu u 2023. koji uključuje i dodatna sredstva namenjena poljoprivrednicima, prema poslednjim podacima oko 113 milijardi dinara.

Ona je na sednici Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije na kojem su se razmatrale informacije o radu resornog ministarstva, rekla da su poljoprivrednicima u ovoj godini dodatno dati prelevmani na mleko od 15 dinara po litru, prelevmani na sir koji su sa 12 dinara povećani na 30 dinara za kilogram, kao i prelevmani na evaporisano mleko koji su sada 300 dinara po litri, a što nije bilo predviđeno planom budžeta. 

“Subvencije po grlu su sa prošlogodišnjih 25.000 dinara povećane na 40.000 dinara, a subvencije po hektartu su sa 9.000 povećane na 18.000 dinara i te subvencuije biće isplaćivane u okviru javnog poziva koji je noćas završen”, kazala je Tanasković. 

Objasnila je da svi oni koji su konkurisali a nisu još dobili subvencije od 9.000 dinara po hektaru, njima će sada biti isplaćeno po 18.000 dinara, dok će oni koji su dobili po 9.000 u narednom period dobiti razliku, odnosno taj dodatak.

“Svi koji su se prijavili, njih nešto više od 305.000 dobiće umesto 9.000 dinara, 18.000 dinara. Potpuno isto kao što je to  bilo i prošle godine” , kazala jeTanasković.

Ministarka je navela i da je za 50 odsto smanjena taksa za navodnjavanje u ovoj godini, i da se kroz izmene zakona radi da ona u potpunosti bude ukinuta 2024. 

Istakla je da je prošle sedmice imala sastanak sa ratarima i predstavnicima Udruženja Žita Srbije kako bi se videla šta će biti sa cenom pšenice, koja je trenutno na rekordno niskom nivou od 18 dinara. 

“Postoje predlozi, ali ne bih o njima trenutno govorila, jer su pregovori još u toku“, navela je ona. 

Kada je reč o malinarima, ministarka je dodala da je od početka godine uveden moratorijum na kredite i njihov reprogram ide na 12 meseci.

Naglasila je i da je odobrena i kreditna linija u Poštanskoj štedionici, koju će moći da koriste mali i srednji hladnjačari do 100 tona malina uz uslov da imaju robu na stanju, a koja će se procenjivati u vrednosti od 300 dinara po kilogramu. 

“Banka će odmah isplaćivati primarne proizvođače kada bude odobren kredit i to maksimalno do 30 miliona dinara, a ukoliko postoji opcija da je manji dug od toga, hladnjača će moći da uzme i deo kredita za novi otkup”, objasnila je ministarka.

Tanasković je navela da je u odnosu na ranije prakse, promena i to da će poljoprivredna inspekcija kontrolisati stanje robe u tim hladnjačama, odnosno kvalitet i količine koje pojostoje, i da će banka morati da se se saglasi za svaki kilogram robe. 

“Nakon što se roba proda uslov je da prvo mora biti izmiren dug banci za taj deo koliko je prodato robe”, kazala je ona i dodala da će ovi krediti već danas krenuti onima koji su za njih aplicirali. 

Resorna ministarka je govoreći o tome šta je sve u ovoj godini urađeno u poljoprivredi, navela i da je država odobrila i krovnu uredbu preko Razvojne agencije Srbije (RAS) preko koje će se kreditirati prvi put poljoprivrednici, kao i prerada u poljoprivredi i da će do million evra kredita povrat biti 50 odsto. 

"Ovo je nešto što je izuzetnio bitno, ali neće važiti za poljoprivredna gazdinstva čiji je osnivač fizičko lice. RAS nije u mogućnosti da njih kreditira i za njih tražimo neko novo rešenje“, pojasnila je ona.

Milovan Jakovljević iz Dveri rekao je da je tržište malina godinama neuređeno zbog nedostatka dugoročne strategije, a da je proizvodnja tog voća razvojna šansa zemlje.

“Sa izvozom ovog voća ostvaruje se godišnji prihod od 300 do 400 miliona evra, a proizvodnjom maline u Srbiji bavi se posredno ili neposredno do million ljudi”, objasnio je on.

Jakovljević je dodao i da je bilo najavljeno da će ove godine cena kilograma maline biti od 600 do 1.000 dinara, ali je većina proizvođača  naplatila od 300 do 550 dinara po kilogramu. 

On je predložio da resorno ministarstvo posreduje između relevantnih udruženja malinara i hladnjačara, kao i da se sprečiti nekontrolisani uvoz malina, a izvoz stimuliše.