Profesor Milenko Krećo: Rezolucija 1244 ključni i neoboriv argument Srbije

BEOGRAD - Profesor međunarodnog prava Milenko Krećo istakao je da je pravna pozicija Srbije u pregovorima o Kosovu i Metohiji dobro utemeljena u Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti i da predstavlja neoboriv agrument Srbije.

On je za "Politiku" objasnio da je Rezolucija 1244 doneta na osnovu Povelje UN i da je po svojoj snazi odluka.

"Ove rezolucije su po svojoj snazi, zapravo, odluke, budući da su se, prema članu 24 Povelje, članice UN saglasile da Savet bezbednosti deluje u njihovo ime pri sprovođenju svojih dužnosti ostvarenja mira i bezbednosti, a članom 25 Povelje obavezale su se da 'prihvate i izvršavaju odluke Saveta bezbednosti'. Stoga, može se reći da je Rezolucija 1244 neoboriv argument", istakao je Krećo.

On je istakao da su ključni argumenti Srbije Povelja UN, Rezolucija 1244, te Briselski i Vašingtonski sporazum.

"Pravna pravila podrazumevaju i odgovarajuću političku i diplomatsku aktivnost, koju Srbija i njen predsednik kao glavni pregovarač preduzimaju suprotstavljajući pravila međunarodnog prava pragmatičnim interesima država koje zagovaraju nezavisnost Kosova", dodao je Krećo.

Ovi akti, kako je objasnio Krećo, podležu obavezi savesnog ispunjavanja u dobroj veri, a pravilo savesnog ispunjavanja preuzetih obaveza fundamentalno je pravilo koje izražava nužnost međunarodnog života, pravde i moralnosti.

Takođe, rekao je da je nadživelo sve faze u razvoju međunarodnog prava kao njegovo sveto pravilo i uvršteno je u osnovna načela Povelje Ujedinjenih nacija, kao najvišeg pravnog akta u međunarodnoj zajednici.

Na pitanje koji je pravni (be)smisao uzajamnog priznavanja Beograda i Prištine profesor je rekao da bi, nezavisno od činjenice da bi eventualno uzajamno priznanje bilo pravni nonsens, jer je priznanje u međunarodnom pravu rezervisano za novonastale države, ono proizvelo i dalekosežne negativne posledice.

"Pozivanje na međusobno priznanje ima skrivenu nameru – da se Srbija i KiM stave na istu ravan, kao dve nove države nastale na istom talasu teritorijalnih promena koje su pogodile SFRJ", rekao je Krećo i naveo da bi dve okolnosti mogle da budu zloupotrebljene u "maniru opšte instrumentalizacije činjenica i prava stranih aktera zarad osamostaljenja Kosova".

"Prva je da je Kosovo, nakon improvizovanog referenduma o nezavisnosti 1990, organizovanog od Demokratskog saveza Kosova, koji je Srbija proglasila ništavnim, proglasilo nezavisnost koji je priznala samo Albanija. Druga okolnost je da se podnošenjem molbe za prijem u UN oktobra 2000, SRJ odrekla kontinuiteta sa SFRJ i prihvatila status države-sukcesora SFRJ, tj. nove države.

Tako bi se rastakanje SFRJ, suprotno mišljenjima Badinterove komisije, moglo protumačiti kao rastakanje ne samo duž administrativnih podela na republike već i duž administrativne linije koja deli KiM od ostalog dela Srbije", objasnio je Krećo.

On je upozorio da bi posledice priznavanja tzv. Kosova po Srbiju bile višestruke.

"To bi značilo odricanje od dela državne teritorije, lišavanje predmeta Rezolucije 1244, koja bi izgubila pravni smisao, kao i konvalidaciju ilegalnog proglašenja nezavisnosti, jer priznanje ima retroaktivno dejstvo, i oslobađanje odgovornosti kosovskih i stranih aktera na osnovu naknadnog pristanka Srbije kao oštećene strane", ukazao je Krećo.