Dragan Bisenić: U Bugarskoj nova vlada – stara nestabilnost

BEOGRAD - Posle pet odražnih izbora u roku od dve godine, Bugarska je početkom juna s velikom mukom dobila novu vladu, a iako je zemlji potrebna politička stabilnost tamošnji analitičari izražavaju sumnju da će do nje i doći, navodi novinar Dragan Bisenić.

On kaže i da je malo verovatno da je u nekoj drugoj zemlji EU (sa izuzetkom Mađarske) pitanje vojne podrške Ukrajini tako kontroverzno kao u Bugarskoj i ocenjuje da će upravo perspektiva koja Bugarsku vidi kao „bojno polje“ zapada protiv ruskog uticaja, oblikovati neposrednu budućnost i bugarski politički ambijent, a pošto nema izgleda da će ta debata uskoro da prestane, teško je očekivati da će biti ostvarena unutrašnja ravnoteža političkih subjekata.

U autorskom tekstu za Tanjug Bisenić piše:

Posle pet odražnih izbora u roku od dve godine, Bugarska je početkom juna s velikom mukom dobila novu vladu. Nakon ishoda bugarskih parlamentarnih izbora održanih u aprilu 2023. godine, planirano je da Nikolaj Denkov 22. maja postane premijer Bugarske u okviru sporazuma o podeli vlasti između dve koalicije sa najvećim brojem glasova, “Građani za Evropu” - GERB—SDS i “Demokratska Bugarska” - PP-DB. Na izborima sa veoma malim odzivom od 38 odsto birača, GERB—SDS je zauzeo prvo mesto sa 69 poslaničkih mesta, a odmah iza njega je PP-DB koji je osvojio 64. Razlika između prve dve političke snage u Bugarskoj je minimalna, a stručnjaci sumnjaju da će rezultati izbora dovesti do izlaska iz političke krize.

Nakon opsežnih razgovora između dve uključene koalicije, kao i Pokreta za prava i slobode, 2. juna je postignut zvanični dogovor o sastavu kabineta Denkov-Gabrijel.

Denkov će biti privremeni premijer, jer je dogovor podrazumevao da će Denkov voditi novu vladu narednih devet meseci, pre nego što će zameniti položaje sa donedavnom evropskom komesarkom, Marijom Gabrijel.

Bugarska narodna skupština je 6. juna glasala za novu vladu Denkova, sa 132 glasa za i 69 protiv. Kako je novi premijer najavio, nova vlada će se fokusirati na borbu protiv ruskog uticaja u bugarskom bezbednosnom sektoru i dobijanje članstva u šengenskoj zoni i evrozoni. Politička kriza je primorala Bugarsku da odloži usvajanje evra do 2025, a u decembru 2022. austrijska i holandska opozicija blokirale su Bugarsku i Rumuniju da postanu članice “šengenskog prostora”. Bugarska je formiranjem nove vlade okončala veoma dugu etapu političke krize koja je zemlju uvela u veliku nestabilnost dok traje sukob u Ukrajini u kojem Bugarska ima jednu od ključnih uloga.

Dve najznačajnije političke snage u Bugarskoj trenutno se smatraju proevropskim i evroatlantskim: savez partija „Zadrži promene“ i „Demokratska Bugarska“ („PP-DB“) i najveća opoziciona partija „Građani za Evropu - Razvoj Bugarske“ (GERB) pod rukovodstvom bivšeg premijera zemlje Bojka Borisova, koji je ovu funkciju obavljao gotovo neprekidno od 2009. do 2021. godine. Nominalno, GERB se smatra konzervativnom proevropskom strankom, delom Evropske narodne partije (EPP). Ali tokom godina, kritičari su je optuživali za korupciju, kršenje vladavine prava i pokušaje zastrašivanja i pritiska na nezavisne sudove. Protivnici Bojka Borisova smatraju ga jednim od glavnih krivaca za unutrašnje političke nevolje Bugarske.

Pre nekoliko godina, u Bugarskoj su nekoliko meseci besneli masovni protesti protiv korupcije i zbog ostavke premijera Bojka Borisova, a ankete su pokazale da 60 odsto Bugara želi da on ode. Borisov nije otišao nigde – i ponovo je pobedio na parlamentarnim izborima.

Lider liberalne partije „Čuvaj promene” Kiril Petkov bio je nekoliko meseci premijer Bugarske 2022. godine na čelu koalicione vlade formirane u saradnji sa „Demokratskom Bugarskom”. Ali njegova vlada je morala da podnese ostavku kao rezultat glasanja o nepoverenju koje je pokrenuo Borisovljev GERB.

Formiranje ove vlade bilo je kao i posle izbora prošle godine, na ivici kolapsa. Predsednik Rumen Radev najpre je 15. maja dodelio GERB-SDS-u mandat za formiranje vlade, a stranka je predložila bugarskog evropskog komesara Mariju Gabrijel za premijera. GERB-SDS je nastojao da formira vladu sa rivalskom PP-DB kako bi okončao politički ćorsokak koji je rezultirao brojnim izborima koji nisu bili ubedljivi. Iako je u početku bila nevoljna, pošto je kolider i bivši premijer Kiril Petkov obećao da će isključiti saradnju sa GERB-SDS, Demokratska Bugarska je kasnije pristala da pregovara.

Međutim, razgovori između dve stranke su prekinuti 27. maja nakon curenja video snimka na kojem lideri Demokratske Bugarske izražavaju nameru da smanje uticaj GERB-SDS u državnoj službi. Predsednik Radev je potom 29. maja predao mandat Demokratskoj Bugarskoj da formira vladu, koja je za premijera predložila Nikolaja Denkova.

Radev je ubrzo preporučio Denkovu da vrati mandat zbog objavljivanja snimka, što je izazvalo proteste i kritike PP-DB, uz obrazloženje da je izjava predsednika neustavna.

GERB-SDS je pristao da ponovo započne pregovore sa PP-DB o formiranju „vlade stručnjaka“. Denkov je 2. juna saopštio da su dve stranke postigle dogovor o sastavu kabineta sa određenim modifikacijama koje su uklonile „sporne političke ličnosti“. Parlament je 6. juna izglasao usvajanje nove vlade GERB-SDS-PP-DB sa Denkovim kao premijerom.

Bugarska ima nekoliko važnih političkih zadataka, a prvi među njima je uspostavljanje političke stabilnosti. Bugari imaju gorko iskustvo dve godine političke nestabilnosti. Zbog toga se bugarsko građanstvo nada da će se posle predstojećih izbora politička situacija u zemlji vratiti u normalne okvire. Bugarskoj je potrebna politička stabilnost za sprovođenje osnovnih institucionalnih reformi koje su potrebne EU, inače bi zemlja mogla da izgubi 5 milijardi evra koje je EU izdvojila za njenu rekonstrukciju.

Bugarski analitičari ističu da okolnosti u kojima se zemlja našla, sa ratom na granici, rastućom inflacijom, društvenom fragmentacijom, uzastopnim vladama Bugarima su hitno potrebni regularni uslovi i energična, ali demokratska i legitimna vlast. Oprez je, međutim, veliki da može da se očekuje da zemlja što pre izađe iz krize.

Iako se dve političke snage koje su postigle najbolje rezultate nalaze se na istim evroatlantskim pozicijama o ratu u Ukrajini, o ulasku Bugarske u evrozonu i Šengen, saradnja među njima je veoma teška, pa analitičar sa Sofijskog univerziteta, Milan Želev, smatra da će se politička kriza u Bugarskoj nastaviti.

Kamen spoticanja je, međutim, dugogodišnji premijer Bojko Borisov. Već nekoliko godina traje osporavanje njegove političke ulogu, ali njegova partija i dalje zadržava vođstvo u izbornim rezultatima. Oni, može se reći, ne prate pritiske javnosti i međunarodnih faktora. Optužbe o korupciji protiv vlada koje on vodi nedavno su delimično pojačane reakcijom iz inostranstva: bivši ministar finansija Borisova Vladislav Goranov stavljen je na takozvanu „listu sankcija Magnitskog“ od strane Sjedinjenih Država. Saradnja s Borisovom, stoga, doživljava se kao balast, a ne kako iskren partnerski odnos i zbog ogromnog nepoverenja koje su unapred unosi u funkcionisanje vlade, one su osuđene na kratko trajanja i ponavljanje izbora.

Malo je verovatno da je u nekoj drugoj zemlji EU (sa izuzetkom Mađarske) pitanje vojne podrške Ukrajini tako kontroverzno kao u Bugarskoj. Koliko je ova tema polemična, pokazale su reakcije u Bugarskoj nakon što je obelodanjeno da je vlada Petkova tajnim kanalima pružila vojnu podršku Ukrajini, što do danas izaziva burne rasprave u zemlji. Za Evropsku uniju i NATO Bugarska igra veoma važnu ulogu kao zemlja koja podržava Ukrajinu oružjem i municijom, a zahvaljujući njenoj strateškoj lokaciji na Crnom moru, ona je i centar za snabdevanje EU energijom.

Rezultat ove uloge i debate koja se vodi povodom odnosa prema Rusiji jeste da je na trećem mestu nacionalistička partija „Vozroždenije“, koja je nastala ubrzo nakon pripajanja Krima Rusiji. Prvi put je ušla u parlament na talasu potivljenja vakcinaciji 2021. i od tada je skoro utrostručila broj svojih poslanika, sa 13 na 37 n poslednjim izborima.

Ideja o održavanju referenduma za odlaganje ulaska Bugarske u zonu evra na dvadeset godina postala je njihov glavni izborni slogan. Uz to idu istupanje Bugarske iz NATO-a, sprečavanje isporuke oružja Ukrajini, naglašavanje da pomoć Ukrajini uvlači Bugarsku u rat. Istovremeno, Kostadinovljev rast popularnosti i dalje traje uprkos (ili možda zbog) činjenice da ga, kako primećuje Fajnenšel tajms, birači jasno vide kao političara koji deluje u interesu Rusije.

Partija, mežutim, ne želi da učestvuje u vlasti i najavljuje odlazak u „izolovanu opoziciju“. „Jedina vlada koju smo spremni da podržimo je naša vlastita vlada“, rekao je njen lider, Kostadin Kostadinov.

Zapadni krugovi u ovome vide posebnu opasnost.

„Rusofilstvo među političkim partijama postalo je epidemija koja uništava imunitet države i njen suverenitet, tvrdi kolumnista Dimitar Popov. Prema njegovom mišljenju, motiv ponašanja onih političara koji „svoje služenje Moskvi pravdaju bugarskim nacionalnim interesima“ jeste „lična zavisnost od Kremlja“. Popov traži da nova evroatlantska većina u parlamentu usvoji zakon o lustraciji političara i visokih državnih službenika koji tajno ili otvoreno rade za Rusiju. „Prema ruskoj bezbednosnoj doktrini, mi smo neprijateljska država. To je osnovni instinkt samoodržanja države“, poziva Dimitrov.

Upravo ta perspketiva koja Bugarsku vidi kao „bojno polje“ zapada protiv ruskog uticaja, oblikovaće neposrednu budućnost i bugarski politički ambijent. Pošto nema izgleda da će ta debata uskoro da prestane, teško je očekivati da će biti ostvarena unutrašnja ravnoteža političkih subjekata.