Darija Kisić: Srbija će imati potpuno novi pristup starijim sugrađanima, koji čine 22 odsto stanovništva

BEOGRAD - Strategija za unapređenje položaja starijih u Srbiji od 2024. do 2030. godine, o čijem Predlogu je počela javna rasprava, prema rečima ministarke za brigu o porodici i demografiju Darije Kisić predstavlja potpuno novi pristup starijoj populaciji koja danas čini 22 odsto stanovništva Srbije.

Prethodne Strategije bile su fokusirane na institucionalni smeštaj starijih, a ova, nova, ima koncept usmeren na aktivno i zdravo starenje - na poboljšanje kvaliteta života, međugeneracijsku saradnju i socijalnu inkluziju", rekla je Kisić za Tanjug u parlamentu, pred početak današnje javne rasprave o novoj strategiji koja predstavlja akt posebne brige, putokaz u svim aktivnostima i radnjama nepohodnim kako bi se popravio status starijih sugrađana.

Podsetila je da su znanje i veštine starijih od ogromnog značaja za celo društvo.

Prema njenim rečima, Strategija želi da uključi stariju populaciju u sve segmente donošenja odluka kako bi funkcionisali na obostrano zadovoljstvo, jer je društvu njihovo znanje i iskustvo od neprocenjivog značaja.

"Ovakva strategija nije postojala u našoj zemlji", rekla je ona i naglasila da su u izradi predloga staregije učestvovale sve nadležne institucije, kao i organizacije civilnog društva, akademske zajednice, Populacionog fonda UN.

Strategija će, kako je naglasila Kisić, biti usvojena u cilju unapređenja i poboljšanja kvaliteta života položaja najstarijih što je jedan od prioriteta Vlade Srbije i Ministarstva za brigu o porodici.

Kisić je precizirala da 22 odsto stanovništva u Srbiji čine stariji od 65 godina dok je prosečna dob građana 43,2 godine.

Dodala je da se sa fenomenom starenja populacije suočavaju sve najrazvijenije zemlje sveta zbog čega koncept usmeren na poboljšanje kvaliteta života predstavlja suštinu i indikator funkcionisanja savremenog društva.

Ministarka je pozvala sve aktere da se uključe u javnu raspravu kako bi doneli što bolju i svrsishodniju strategiju i pokazali da smo društvo jednakih mogućosti i prava za sve.

Kisić je rekla da je, kao ministar za rad, uočila da je ukupan procenat starijeg stanovništva u gerontološkim centrima manji od onih koji su u radnom angažmanu.

Predsednik skupštinskog odbora za zdravlje i porodicu Darko Laketić ocenio je da je Predlog strategije za unapređenje položaja starijih u Srbiji za period od 2024. do 2030. o kojem se vodi javna rasprava, akt posebne brige, putokaz u svim aktivnostima i radnjama neophodnim da bi se popravio status starije populacije.

Srbija, kako je podsetio, nema strategiju za stare od 2015. godine zbog čega je javna diskusija još značajnija.

"Razlog više da se priča o tom problem su i rezultati popisa koji pokazuju da je broj starijih od 65 značajno porastao. Još jedan razlog je i taj što je došlo do suštinske promene u strategijama u visokorazvijenim zemljama u kojima su one fokusirane na pojam zdravog i aktivnog starenja", naveo je Laketić.

Našom strategijom želimo da podignemo na viši i bolji i drugačiji nivo brigu o starima, rekla je ministarka.

Kisić je na početku javne rasprave navela i da sama činjenica da je prosečan životni vek u Srbiji produžen, a koja predstavlja dobar indikator uspešnog zdravstvenog sistema i nege starih, ne može biti tako pozitivna ako ga ne prati poboljšanje kvaliteta života.