Mala Antanta osnovana je na današnji dan 1920. godine

BEOGRAD – Potpisivanjem Sporazuma o kolektivnoj odbrani 14. avgusta 1920, u Beogradu, između Čehoslovačke i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, osnovana je Mala Antanata, vodeći bezbednosni sistem međuratne Jugoslavije.

Inicijator sporazuma bio je Edvard Beneš, ministar spoljnih poslova Čehoslovačke i potonji predsednik te zemlje. Beneš (1884 - 1948) je bio među najuticajnijim zvaničnicima međuratne Čehoslovačke, a na čelu te zemlje nalazio se izvesno vreme i nakon Drugog svetskog rata (april 1945 – jun 1948) do perioda kada je uveden tvrdi sovjetski model.

On je takođe sugerisao Rumuniji pristupanje savezu, što je zvanični Bukurešt u prvom trenutku odbio, da bi se ubrzo, naredne godine, i ta zemlja pridružila novom vojno odbrambenom bloku u nastajanju.

Ideja je bila obrazovanje saveza koji bi poboljšao bezbednost zemalja članica pre svega s ciljem utvrđivanja tekovina Versajskog mira, dakle tekovina pobede Antante u Prvom svetskom ratu. Otuda, jasno, i naziv nove regionalne asocijacije. Glavni oslonac je trebalo da bude Francuska, ratna pobednica, tada vodeća kontinentalna sile Evrope, što će biti potvrđeno i međusobnim sprazumima.

Neposredno, sve tri zemlje članice su bile životno zainteresovane da se onemogući restauracija Habzburga. Bojazan nije postojala toliko od obnove Austrougarske koliko od mađarskog revizionizma i dolaska Habzburga na presto Mađarske. Poslednji austrijski car, odnosno kralj Ugarske Karlo Habzburški nastojao je da se vrati na presto u Budimpešti. Restauracija Habzburga uživala je u toj zemlji izvesnu popularnost, ali daleko od većinske.

Karlo I od Austrije, odnosno Karlo IV od Ugarske (1887 - 1922), poslednji vladar "Dvojne monarhije" nikada zapravo nije abdicirao. Po pravu nasleđa pokušao je da se vrati na presto Mađarske u dva navrata, marta i potom oktobra 1921. Zemlje članice Male Antante zapretile su tada vojnom intervencijom. Hortije vlada uhapsila ga je 24. oktobra 1921, da bi konačno 10. novembra donela akt kojim su ukinuta sva nasledna prava Habzburga u Mađarskoj.

Odlukom velikih sila Karlo je potom konfiniran na portugalsko ostrvo Madeira, gde aprila naredne 1922. godine umire. Revizionistički krugovi u Mađarskoj, znatan deo aristokratije i vojnog kora bili su skloni Habzburzima.

Pošto je admiral Horti porazio sovjetsku republiku Bele Kuna u Mađarskoj, tamo je uspostavljen režim kojim je gotovo isključivo vladala aristokratija. Onovremena Mađarska bila je formalno kraljevina, ali bez vladajuće dinastije, Mikloš Horti je otuda bio regent.

Edvard Beneš, ministar inostranih dela Čehoslovačke od 1918. do 1935, osnivač Male Antante, bio je dosledni pristalice demokratije, poput tvorca te zemlje Tomaša Masarika (1850 - 1937).

Međuratna Čehoslovačka bila je oličenje uspešne demokratije i jedna od privredno najjačih zemalja tadašnjeg sveta. Vrednosni model koji su Masarik i Beneš svesrdno zastupali bio je suštinski suprotstavljen svemu onome što je oličavala negdašnja država Habzburga.

Mala Antanta bila je prvi formalni vojni savez sklopljen u Evropi nakon Prvog svetskog rata. Savez je razrađivan odnosno jačan postupno ustanovljavanjem više zajedničkih tela. Namera je bila opšte jačanje međunarodne pozicije sve tri zemlje članice a pre svega onemogućavanje ma kakvog narušavanja novih granica.

Tek posredno Mala Antanta je kao saveznica Francuske bila zainteresovana za stabilnost opšteg sistema versajskog mirovnog poretka tadašnje Evrope. Sa stanovišta zvaničnog Pariza najvažnije je bilo sprečavanje ponovnog jačanja Nemačke. To međutim nije nužno bio egzistencijalni problem država clanica, osim razume se Čehoslovačke.

Pošto je 14. avgusta 1920, potpisan Sporazum o kolektivnoj odbrani u Beogradu, između Čehoslovačke i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, sledio je ugovor između Čehoslovačke i Rumunije 23. aprila 1921. Ugovor Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Rumunije potpisan je 7. juna 1921. godine u Beogradu. Docnije su sledile dopunske konvencije.

Ugovori su predviđali međusobnu pomoć, vojnu saradnju kao i saglasnost na polju spoljne politike.

Svi međusobni sporazumi zamenjeni su sveobuhvatnim ugovorom o savezu Rumunije, Jugoslavije i Čehoslovačke, potpisanim u Štrbskom Plesu, u slovačkim Visokim Tatrama 27. juna 1930. Tim ugovorom obrazovana je stalna konsultativna struktura saveza.

U sklopu stabilizacije sistema bezbenosti Male Antante Francuska je potpisala posebne sporazume sa Čehoslovačkom januara 1924, sa Rumunijom juna 1926, i Kraljevinom SHS novembra 1927. Njima je određeno međusobno usaglašavanje na polju spoljne politike i bezbednosti. Sporazumi su docnije produžavani.

Inicijativom kralja Aleksandra, decembra 1932, održan je sastanak ministara zemalja članica u Beogradu. Tada je odlučeno da će nadalje Mala Antanata u međunarodnim odnosima nastupati kao neka vrsta političke zajednice.

Kao plod decembarskog samita u Beogradu, u Ženevi su 16. februara 1933, ministri spoljnih poslova zemalja članica Edvard Beneš, Nikolae Titulesku i Bogoljub Jevtić, potpisali Pakt o organizaciji, čime je preciziran viši nivo stalne saradnje tri države. Utemeljena su nova zajednička tela, kao Stalni savet, čiji Sekretarijat je nadalje obavljao svakodnevne redovne poslove. Tada je utemeljen i Ekonomski savet.

Mala Antanta dospela je u krizu kada je postalo jasno da Britanija i Francuska nisu spremne da brane Cehoslovačku 1938, od nacističke Nemačke.

Predaja Čehoslovačke te godine označila je kraj čitavog međuratnog sistema bezbednosti pa i Male Antante.

Tadašnja Jugoslavija, u kojoj je uništenje Čehoslovacke veoma teško doživljeno, nije se smatrala sposobnom da vojno pomogne. Ni Rumunija ničim nije reagovala.

Kada je juna 1940. Nemačka okupirala Francusku u tadašnjem Beogradu to je doživljeno kao kataklizma.

Bio je to konačni kraj tekovina versajskog mirovnog poretka i svih ideala koje je on oličavao.