Dejan Ristić: Dan srpskog jedinstva ne obuhvata samo slogu, već i zastavu i slobodu

BEOGRAD - Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave 15. septembar svedoči o jednoj od najveličanstvenijih pobeda u mnogovekovnoj istoriji Srbije - proboju Solunskog fronta do koga je, kako podseća istoričar Dejan Ristić, došlo na današnji dan 1918. godine kada se na vrhu Kajmakčalana pobedonosno zavijorila srpska zastava.

"Zato praznik obuhvata ne samo jedinstvo i slogu već i nacionalnu zastavu i slobodu", rekao je Ristić za Tanjug povodom praznika srpskog naroda.

Ristić je naglasio da ako postoji datum kada se pledira ka slobodi, nezavisnosti, ponosu zbog pripadnosti srpskom narodu, to je 15. septembar.

On podseća i da brojne druge stare evropske države imaju praznične datume kada slave nacionalne i državne simbole, himnu i zastavu.

"Drago mi je što je naša zemlja uvela ovakav praznik, a izbor datuma je bio apsolutno istorijski ispravan", rekao je Ristić i podsetio da je proboj Solunskog fronta i uvod u početak kraja Prvog svetskog rata.

"To je ono što treba da se zna i sa ponosom treba izgovarati i svedočiti, a mnogi su to i van granica naše zemlje zaboravili, svesno ili nesvesno, namerno ili slučajno. Proboj Solunskog fronta označio početak kraja Prvog svetskog rata, da nije bilo te veličanstvene pobede iz prethodno veličanstvene borbe od 1914. do 1918. godine Prvi svetski rat bi trajao bi znatno duže i odneo mnogo više života", rekao je on.

Naglašava da je prva velika saveznička pobeda u Prvom svetskom ratu srpska pobeda, pobeda srpskog oružja i srpskog srca - Cerska bitka.

"Jedan od najvećih, ako ne i njaveća poslednja odlučujuća pobeda u Prvom svetskom ratu je proboj Solunskog fronta. Rat je počeo na našoj teritiji, napadom Austrougarske na Srbiju, ali je okonačan na našoj teritoriji, jurišom slobode, jurišom u slobodu koji je trajao 45 dana dan i noć do 1. novembra kada je oslobođen Beograd", naveo je on.

To su sve, kako kaže, veličanstveni momenti naše istorije, veličanstveni srpski juaci kojima dugujemo slobodu i nezavisnost.

"Njihova žrtva i nezavisnost pokazuju da sloboda nije nešto što je dato, već nešto za šta se bori, nesto što se čuva, brižljivo, odgovorno", rekao je Ristić, koji je direktor Muzeja žrtava genocida.

Istoričar Predrag Marković, takođe, smatra da je za praznik Dana srpskog jedinstva dobro izabran datum 15. septembar.

Ne samo što je tog dana probijen Solunski front čime je omogućeno ujedinjenje svih Srba u jednu državu, već je tog dana na Solunskom frontu bilo mnogo Srba Prečana, a procentualno najviše dobrovoljaca bilo je iz Grblja i Paštrovića, rekao je Marković.

"Zamislite kakva je to ljubav bila za Srbiju i srpstvo, zemlju koju nikada nisu videli, Srbija je za njih bila san. To je srpsko jedinstvo", rekao je Marković dodajući da je među dobrovoljcima bilo i Srba iz Amerike.

Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, 15. septembar, obeležava se od 2021. godine na osnovu odluke vlada Srbije i Republike Srpske o zajedničkom obeležavanju ovog datuma.