Ministarka Begović predstavila je predlog reforme sistema plata u nauci

BEOGRAD - Tim Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Vlade Srbije zajedno sa ministarkom Jelenom Begović predstavio je rezultate dosadašnjeg rada na predlogu reforme sistema plata u nauci, koja ima za cilj da reši dugogodišnje izazove u vezi sa pravičnim i motivišućim naknadama za rad naučnika i istraživača.

Predlog rešenja predstavljen je Zajednici instituta Srbije, koja u svom članstvu ima 68 instituta od nacionalnog značaja za Srbiju, naučnih i istraživačko–razvojnih instituta, saopšteno je iz Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija.

"Dolazim iz naučne zajednice i jako dobro znam situaciju sa platama, a takođe komuniciram sa ljudima iz različitih instituta, institucija, zaposlenim na različitim radnim mestima i potpuno mi je jasno da ovaj sistem, koji je bio dobro zamišljen, nažalost nije implementiran kako je trebalo", navela je Begović u svom obraćanju.

Nauka se ne sme ograničavati

Jelena Begović izjavila je da nauku ne bi trebalo niti se seme ograničavati, jer bi ona, poput umetnosti, trebalo da ima slobodu. Kako je saopštilo Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, ona je to navela na 15. sednici Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo na kojoj je jednoglasno razmotrena predložena Informacija o radu Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija za period april-jun 2023. godine.

Begović je ovom prilikom narodnim poslanicima članovima ovog odbora odgovorila je na mnoga postavljena pitanja, među kojima i na ono vezano za problem plata u nauci.

"Trenutno postoji 38 različitih plata na univerzitetima i institutima, što je recidiv starog sistema, koji treba sistemski rešiti nakon jedanaest godina stagnacije", navela je ministarka.

Ona je najavila da će više podataka o ovoj temi biti u narednim izveštajima.

"U tome smo moj tim i ja zajedno sa naučnom zajednicom, jer istinski želimo da se ovaj problem reši”, rekla je Begović.

Ministarka se osvrnula i na pitanja koja su postavljena u vezi sa biotehnologijom i veštačkom inteligencijom.

"Kada govorimo o za širu javnost možda kontroverznim temama, biotehnologiji ili veštačkoj inteligenciji, važno je napomenuti da nijedna od ovih oblasti nije zapravo nova", kaže ona.

Napomenula je da se biotehnologija koristi milenijumima, jer je, primera radi, proizvodnja piva ili vina biotehnološki proces i dodala je da udžbenici o principima mašinskog učenja, pa i veštačkoj inteligenciji postoje već duže od 15 godina u Srbiji.

Istakla je da postoje regulative, etika, institucije koje se jasno i definisano bave etičkim problemima, kao i etički odbori na različitim nivoima i u različitim institucijama.

"Ovakve regulative uključuju i veštačku inteligenciju", kazala je ona.

Prema njenim rečima, svaka tehnologija može zloupotrebiti je pitanje za raspravu, koje se odnosi na ono što je duboko u čoveku.

"Pa ipak, benefiti koje donose ove tehnologije su ogromni, a čitav svet radi na tome, mi radimo na tome već decenijama, i u tome nema ničeg novog, osim činjenice da se tehnologija sve brže razvija i da zbog toga može postati nejasna ili zbunjujuća za one koji nisu bliže upućeni u ove oblasti”, kazala je Begović.

Dodala je da ni onima koji se bave ovim tehnologijama često nije lako da ono što rade predstave i približe široj javnosti.

"Zbog toga su važni, na primer, rad Centra za promociju nauke ili postavka koju smo imali na 65. Međunarodnom sajmu tehnike i tehničkih dostignuća, gde smo javnosti predstavili naša naučna dostignuća od robotike, pa sve do poljoprivrede, i predstavili ono što je dosad urađeno, ali i šta su benefiti ovih tehnologija", zaključila je ministarka.

Navela je i da "možemo da biramo hoćemo li da budemo na izvoru znanja, ili ćemo da, mimo sveta, kažemo da više nećemo raditi na onome što smo godinama dosad istraživali".

"Na nama je da nastavimo da se krećemo u pravom smeru”, poručila je Begović.