Dimitrije Milić: Srbija u Granadi pokušava da popravi svoj položaj nakon dešavanja na KiM

BEOGRAD - Direktor organizacije Novi treći put Dimitrije Milić je, povodom samita Evropske političke zajednice u Granadi, rekao danas da Srbija pokušava da popravi svoj položaj nakon dešavanja na severu KiM.

"Kada se radi o ulozi Srbije na samitu, to je definitivno pokušaj da se popravi položaj Srbije nakon ove poslednje situcije koju smo imali na severu KiM, gde je perceptivno gledano u većini evropskih političkih krugova to bilo dosta negativno po imidž Srbije", izjavio je Milić za Tanjug.

Prema njegovim rečima, Srbija se najvećim delom oslanja na partnerstvo sa Mađarskom.

"Srbija se najvećim delom oslanja na Viktora Orbana i na Mađarsku kao državu sa kojom ima najviše političkih preklapanja, s tim što bi trebalo uzeti u obzir da Mađarska priznaje Kosovo kao nezavisnu državu, što je jedno veliko neslaganje", naveo je Milić.

On je objasnio da je lista država koje nisu priznale tzv. Kosovo kao nezavisnu državu kraća.

"Po pitanju Kosova, ta lista je nešto kraća, gde imamo Španiju. Nije slučajno zašto zvezdica stoji pored Kosova na ovom skupu, jer je Španija organizator koji ne priznaje Kosovo, koja je po pitanju odnosa prema Kosovu značajno drastičnija i od država unutar EU i NATO-a koje ne priznaju Kosovo", istakao je Milić.

Dodao je da je najveći zadatak za Srbiju na samitu da pokuša da u uskom manevarskom prostoru ubedi zapadne države da je ona konstruktivna po pitanju rešavanja kosovskog problema.

"Delikatna je situacija, mislim da je ovo najbolja prilika da predsednik pošalje neku drugačiju poruku", ukazao je Milić.

Strahinja Subotić iz Centra za evropsku politiku je naveo da je to što su se evropske države sastale na jednom mestu treći put za redom šalje snažnu poruku da je to politički bok koji bi trebalo da budu učvršćen u odnosu na Rusiju i Belorusiju.

Istakao je da će na samitu biti reči i o politici proširenja.

"Nije se krilo da će se na ovom samitu pričati o politici proširenja, međutim ovaj samit se održava u isto vreme kad i neformalni sastanak lidera Evropskog Saveta, političkog tela EU, oni će se sutra sastati", objasnio je Subotić.

On je ocenio da bi Evropska politička zajednica trebalo da omogući državama koje nisu članice EU da postave pitanja i daju svoje komentare po pitanju potencijalnog proširenja 2030. godine.

"Činjenica da se toliko priča o politici proširenja je dobrodošla i predstavlja novinu, a tek u decembru krajem godine ćemo videti da li će Evropski Savet staviti pečat na ove diskusije koje se trenutno vode politici proširenja, a koje mogu doneti velike dobiti Srbiji i ostalim državama Zapadnog Balkana", rekao je Subotić.