Stefan Surlić: Postoji novi plan za Beograd i Prištinu, dijalog će se nastaviti u tajnosti

BEOGRAD - Nakon jučerašnjeg sastanka sa “velikom petorkom“ jasno je da postoji novi plan i koraci koje bi Beograd i Priština trebalo da načine u cilju primene Ohridskog aneksa i „Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa“, ocenio je docent Fakulteta političkih nauka Stefan Surlić dodajući da pošto juče nisu mogle da se čuju nikakve naznake novog plana, jasno je da su svi akteri složni da se dijalog nastavi u tajnosti, uz niz sastanaka u Briselu do postizanja dogovora.

On navodi i da postoje dva vrlo jasna cilja petorke - prvi je da se događaj u Banjskoj ne ponovi, odnosno da dođe do deeskalacije na terenu, a drugi cilj je da se u kratkom vremenskom roku obezbedi integracija Srba kroz učešće u kosovskim institucijama i time otvori prostor za primenu ostalih tačaka „evropskog predloga“, kao i da se sve to postigne u kratkom vremenskom roku, odnosno pre evropskih i američkih izbora.

U autorskom tekstu za Tanjug Surlić piše:

Nakon jučerašnjeg sastanka sa “velikom petorkom“ jasno je da postoji novi plan i koraci koje bi Beograd i Priština trebalo da načine u cilju primene Ohridskog aneksa i „Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa“. Prvo pitanje je koliko se novi plan razlikuje od prethodno predloženog od strane Lajčaka prilikom poslednje runde dijaloga u Briselu? Posledično, da li se taj plan približio Kurtijevom predlogu nakon događaja u Banjskoj?

Da podsetimo, u poslednjem nacrtu plana za primenu sporazuma, za koji se navodi da je Beogradu bio prihvatljiv, se predviđa da proces počne sa pokretanjem procesa pregovora o statutu instrumenata samoupravljanja kosovskih Srba, što praktično znači rad na formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom.

Nakon ovog, Srbija više ne bi insistirala na korišćenju fusnote ili učešću Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) u regionalnim forumima. Potom bi se okončali pregovori o statutu ZSO. Naredni korak u procesu bio bi da se strane neće mešati u unutrašnje stvari jedne druge te se uzdržavati od bilo kakvog oblika nasilja ili pretnje nasiljem. Prema Lajčakovom predlogu, sledilo bi uspostavljanje instrumenata samoupravljanja, praćeno ukidanjem struktura kojima upravlja Srbija na Kosovu i njihovom tranzicijom u novoformirani sistem.

Potom bi Beograd imao obavezu d prizna dokumente i simbole institucija u Prištini. Nakon ovog koraka, predviđen je sporazum o obavezujućoj mapi puta za primenu neispunjenih obaveza iz ranijih faza dijaloga vođenih u Briselu. Potom je predviđena formalizacija statusa Srpske pravoslavne crkve na Kosovu, a nakon toga bi usledili praktični aranžmani za razmenu stalnih misija.

Nakon ovog, prema evropskom predlogu, Srbija se ne bi protivila članstvu Kosova ni u jednoj međunarodnoj organizaciji, a potom bi na Kosovu došlo do okončanja internih procedura za zaštitu srpskih objekata verskog i kulturnog nasleđa. Na kraju procesa se predviđa pokretanje pregovora o pravno-obavezujućem sporazumu o sveobuhvatnoj normalizaciji.

Kurtijev predlog je predviđao kao prvi korak prezentaciju nacrta Statuta od strane Prištine. Međutim, već u drugom članu predloga ističe se zahtev: "Visoki predstavnik EU predstavlja sporazum o putu ka normalizaciji između Kosova i Srbije i aneks implementacije sa generalnim sekretarom UN i obaveštava Savet bezbednosti UN i obaveštava Generalnu skupštinu UN da su se obe strane složile sa principima postavljenim u Povelji UN, da se poštuje teritorijalni integritet i da se druga strana tretira kao ravnopravan član međunarodne zajednice, što zamenjuje potrebu za korišćenjem fusnote i predstavljanja UNMIK-a na regionalnim forumima".

Ova izjava o faktičkom priznanju koje zahteva Kurti potvrđuje se u i u narednim redovima: "Obe strane se ponašaju, ophode i javno izjavljuju da međusobno razvijaju međunarodne odnose na osnovu principa predviđenih Poveljom UN i tretiraju drugu stranu kao ravnopravnog člana međunarodne zajednice"

Tek nakon toga bi usledilo priznavanje dokumenata i simbola, kao i pokretanje pregovaračkog procesa o Statutu ZSO. Potom bi usledio proces demarkacije “granica” u roku od dve godine, pokrenula bi se procedura članstva u međunarodnim organizacijama, na prvom mestu u Savetu Evrope. Suštinski, Kurtijeva zamisao je bila da ceo proces bude obesmišljen tako što bi Zajednica opština sa srpskom većinom sa prvog prešla na poslednju poziciju prioriteta u dijalogu.

Postoje dva vrlo jasna cilja petorke. Prvi je da se događaj u Banjskoj ne ponovi, odnosno da dođe do deeskalacije na terenu. Drugi cilj je da se u kratkom vremenskom roku obezbedi integracija Srba kroz učešće u kosovskim institucijama i time otvori prostor za primenu ostalih tačaka „evropskog predloga“. Naravno, da se sve to postigne u kratkom vremenskom roku, odnosno pre evropskih i američkih izbora.

Sudeći prema poslednjoj najavi o peticiji koju bi Srbi sa severa Kosova trebalo da pokrenu da bi bili održani novi izbori u četiri opštine, očigledno da je to sporiji i zahtevniji put. Potreban je vremenski okvir od nekoliko meseci, ili preciznije pola godine da se od peticije preko skupštine opštine, centralne izborne komisije do izbora na kraju konstituiše nova lokalna vlast. Jedini scenario koji vremenski odgovara petorki je ostavka predsednika opština, brzo održavanje novih izbora na severu Kosova i paralelni proces rada na statutu Zajednice srpskih opština.

Međunarodni akteri su nakon ovolikog odugovlačenja vlade Aljbina Kurtija uvereni da on ne želi da formira ZSO i da će stoga pristupiti planu B. Taj plan je ranije već najavio Eskobar, a to je da će oni formirati ZSO sa onima koji to žele. U prevodu oni će i predložiti statut ZSO na osnovu kojeg će se dalje pregovarati.

Sastanak petorke u Prištini je pokazao da uprkos otopljenju odnosa sa Kurtijem nakon događaja u Banjskoj i dalje postoji ozbiljna međunarodna rezerva da će kosovske institucije biti posvećene primeni postignutih sporazuma. Na novi plan petorke, Kurti ima novi plan opstrukcije dijaloga. Kako je naveo glavni prioritet i hitno je bezbednost, “nakon terorističkog i zločinačkog napada 24. septembra, koji su izvele paravojne grupe uz sponzorstvo i učešće Srbije, ključna je kazna da se ne bi ponovilo“.

Međutim, jasno je da međunarodni akteri neće dozvoliti da događaji u Banjskoj na bilo koji način utiču na mnogo viši cilj, a to je primena sporazuma na koji su se Beograd i Priština obavezali početkom godine. To je podvukao i Lajčak izjavom da 24.septembar ne menja činjenicu da dve strane imaju jasne obaveze koje moraju da ispune.

Budući da juče nismo mogli da čujemo nikakve naznake novog plana, jasno je da su svi akteri složni da se dijalog nastavi u tajnosti, uz niz sastanaka u Briselu do postizanja dogovora.

Iako netransparetnost donosiocima odluka olakšava da usled kontaminirane atmosfere proces vode bez pritiska javnosti, takav pristup može imati i kontraefekat. Srbi i Albanci već godinama dijalog posmatraju kao nužnost uslovljenu evropskim integracijama i održanju dobrih odnosa sa zapadnim zemljama, a ne poželjnu aktivnost koja bi trebalo da obezbedi trajan mir na ovim prostorima bez obzira na spoljnopolitička opredeljenja.