Surlić: Sastanak lidera Beograda i Prištine sa evropskim zvaničnicima - uspešni neuspeh

BEOGRAD - Sastanak lidera Beograda i Prištine sa evropskim zvaničnicima na marginama samita Evropskog saveta u Briselu mogao bi da se definiše kao uspešni neuspeh, ocenio je docent Fakulteta Političkih nauka Stefan Surlić, navodeći kao pozitivne ishode to što je ZSO potvrđena kao prioritet u daljem procesu primene usvojenih dokumenata, a događaj u Banjskoj minimalizovan u kontekstu posledica.

Susret u Briselu se, ipak, može više označiti kao neuspešan, smatra Surlić navodeći kao razloge to što je jasno da Priština nema nameru da institucionalno započne proces formiranja ZSO, zato što se ZSO iznova i iznova nudi kao neka vrsta satisfakcije za Beograd i Srbe na Kosovu koja nikako da bude primenjena, kao i to što se prvi put u zvaničnoj izjavi Šolca, Makrona i Meloni pominje termin “priznanje”.

U autorskom tekstu za Tanjug Surlić piše:

Na marginama samita Evropskog saveta lideri Beograda i Prištine sastali su se sa evropskim zvaničnicima sa namerom da odblokiraju proces dijaloga o normalizaciji odnosa. Uprkos izjavama koje ohrabruju da će uskoro doći do određenog pomaka, sastanak bi u duhu „konstruktivne nejasnoće“ koja odlikuje dijalog vođen od strane Evropske unije mogao da se definiše kao uspešni neuspeh.

Postoji nekoliko pozitivnih ishoda susreta u Briselu. Prvi je da je Zajednica srpskih opština potvrđena kao prioritet u daljem procesu primene usvojenih dokumenata. Drugi je da su medijatori ponudili okvir za budući izgled ZSO koji je od obe strane prihvaćen kao dobra osnova. Kako je naglašeno, predstavljeni tekst je prilagođen i vodilo se računa da s jedne strane štiti interese srpske zajednice, a sa druge ne remeti postojeći normativni okvir institucija u Prištini.

Kako su u zajedničkoj izjavi naveli lideri najmoćnijih zemalja Evropske unije, nemački kancelar, francuski predsednik i italijanska premijerka: „nacrt statuta koji smo predstavili i u potpunosti podržavamo obuhvata moderan evropski način rešavanja osetljivog pitanja zaštite manjina u skladu sa najboljim evropskim praksama i standardima”. Borelj je u zvaničnoj izjavi nakon niza sastanaka naglasio značaj Asocijacije/zajednice, ali da strane nisu postigle dogovor jer su izneti preduslovi Beograda i Prištine bili nepomirljivi.

Treći pozitivan aspekt jeste da je događaj u Banjskoj minimalizovan u kontekstu posledica. Nisu pominjane sankcije protiv Srbije, a poziv na saradnju u istrazi je imao prizvuk deklarativne note. Takođe, iako je Kurti insistirao da se Beogradu uvedu sankcije, a Prištini ukinu usvojene mere, za sada nema nikakvih suštinskih promena u pristupu. Prištini nije pošlo za rukom da kapitalizuje Banjsku i da se od uloge sankcionisane strane pretvori u aktera sa blanko beneficijama.

Četvrti pozitivan ishod je što bi se insistiranjem medijatora dalje aktivnosti odvijale „korak po korak“, što znači da bi se Zajednica srpskih opština formirala paralelno sa ostalim koncesijama koje se očekuju od Beograda. Posebno važno je da se lideri EU nisu složili sa Kurtijem da je neophodno potpisivanje sporazuma da bi se oni primenjivali, što ostavlja manevarski prostor za Srbiju da insistira na dve crvene linije: bez formalnog priznanja i bez članstva tzv. Kosova u Ujedinjenim nacijama.

Susret u Briselu se ipak može više označiti kao neuspešan iz nekoliko razloga. Prvo, jasno je da Priština nema nameru da institucionalno započne proces formiranja Zajednice srpskih opština. Ovaj zaključak proizilazi iz činejnice da nije došlo do dogovora o redosledu koraka i što obe strane i dalje zadržavaju pravo da drugačije tumače prioritete. Takođe, vlada Aljbina Kurtija se zvanično obavezala da će poštovati sporazum iz Brisela i ankes iz Ohrida, kao i predloženi nacrt statuta ZSO, ali ne i da će odustati od politike uslovljavanja formiranja ZSO sa ranijim zahtevima, poput zajedničke izjave o međusobnom poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

Iz tog razloga je Kurti u Briselu insistirao da se potpišu sva tri dokumenta i na taj način Beograd obaveže da neće stajati na putu članstvu Kosova u svim međunarodnim organizacijama uključujući i UN. Ovaj zahtev je najava dalje blokade procesa od strane Prištine i nastavak politike insistiranja na formalnom “međusobnom priznanju”. Posebno ako se uzme u obzir da je Priština već najavila kako će kupiti dodatno vreme time što će predloženi nacrt poslati na proceduru ocene ustavnosti.

Iako međunarodne konstelacije i dalje Beogradu ostavljaju određeni manevarski prostor, poput većine zemalja članica UN, među njima i pet članica EU koje ne priznaju nezavisno Kosovo, kao i nemogućnosti da se traži formalno, de jure priznanje secesije, postoje dva vrlo negativna ishoda ovog procesa. Prvi je da se Zajednica srpskih opština iznova i iznova nudi kao neka vrsta satisfakcije za Beograd i Srbe na Kosovu koja nikako da bude primenjena. Drugi je da geopolitičke okolnosti lišavaju poruke evropskih lidera bilo kakve političke uviđavnosti. Stoga je po prvi put u zvaničnoj izjavi pomenut termin “priznanje”. Kako je istaknuto u izjavi iza koje stoje Šolc, Makron i Meloni: “u cilju brzog napretka u implementaciji, pozivamo Kosovo da pokrene proceduru za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu, kako je propisano u nacrtu Statuta, a Srbiju da isporuči de fakto priznanje.”