Milan Krstić: Poseta Fon der Lajen je poruka regionu da ubrza proces evropskih integracija

BEOGRAD - Docent Fakulteta političkih nauka Milan Krstić ocenio je danas da poseta predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen predstavlja jasnu poruku Brisela zemljama Zapadnog Balkana da iskoriste geopolitičku situaciju u svetu kako bi ubrzale put ka pristupanju Evropskoj uniji.

Krstić je za Tanjug rekao da pored toga predsednica Evropske komisije posetom regionu želi da pokaže i da će EU nastaviti ekonomski da pomaže Zapadni Balkan.

 

On naglašava i da je treća poruka koju je Fon der Lajen donela iz Brisela usmerena ka Beogradu i Prištini, sa ciljem da reše probleme u dijalogu.

"Za ostale aktere ima konkretnije poruke u vezi sa reformama koje se tiču njihovih ključnih problema na putu ka EU. I naravno pored toga ona se osvrće i na opšte stanje u evropskim integracijama, vladavinu prava i druge izazove koji se nalaze na putu. Ali ovetri političke stvari koje sam pomenuo su nekako ipak bile u prvom planu", naglasio je Krstić.

Komentarišući izjavu Fon der Lajen da EU od Prištine očekuje formiranje Zajednice srpskih opština, a od Beograda da "de fakto prizna Kosovo" Krstić napominje da je to prvi put da jedan zvaničnik EU koristi takvu terminologiju.

"Imali smo prethodno u saopštenju najviših zvaničnika Nemačke, Francuske i Italije, ali to su ipak tri nacionalne države koje su priznale Kosovo. Sada Ursula fon der Lajen to govori ispred EU, a onda pojašnjava da pod "de fakto priznanjem" smatra zapravo ispunjavanje dogovora iz Brisela i Ohrida. Čak i pominje da se između ostalog pod tim podrazumeva i prihvatanje kosovskih dokumenata i drugih stvari koje je Beograd već ranije prihvatio da prizna", objašnjava Krstić.

On naglašava da to predstavlja malu promenu u odnosu na raniju situaciju imajući u vidu da se ranije nikada nisu upotrebljavali ovakvi termini kao što je "de fakto priznanje", koji ipak nose sa sobom jednu oštriju političku poruku koja sigurno nije prijatna za javno mnjenje u Beogradu.

"Oni pre svega namenjeni javnom mišljenju u Prištini i moguće je da je zapravo ova oštrija vrsta diskursa sada i posledica onog što se desilo u Banjskoj, iako se Banjska ne pominje toliko mnogo, ali deluje upravo iz toga što se oštrije govori o tome da je namera ovih akata da budu de fakto priznanje, a ne kao do sad što je bio slučaj da se govorilo samo o normalizaciji kao terminu koji treba da bude posledica sprovođenja dogovorenih odredbi", rekao je Krstić.

Krstić ocenjuje da i dalje postoji još prostora za konstruktivno tumačenje, zato što nije precizirano da li se to odnosi na članstvo tzv. Kosova u Ujedinjenim nacijama, s obzirom na to da je po jednoj odredbi Ohridskog sporazuma predviđeno da Beograd neće blokirati Prištinu na putu ka međunarodnim organizacijama, ali je Beograd jasno istakao da je to za njega neprihvatljivo.

"Dakle imamo tu konstruktivnu dvosmislenost oko ove teme i dalje gde će se omogućiti neka vrsta možda i dvostrukog tumačenja tako da Beograd može i dalje da ostane pri tome što mu je bio stav do sada, a to je da ne želi da pusti Kosovo u Ujedinjene nacije, a da je za sve drugo osim formalnog priznanja i članstva Prištine u Ujedinjenim nacijama spreman da ispuni ili da pregovara o nekim daljim tačkama", zaključio je Krstić.