Ognjen Pribićević: Pad Berlinskog zida označio je poraz Sovjetskog saveza, ali i komunizma

BEOGRAD - Bivši ambasador Srbije u Velikoj Britaniji i Nemačkoj Ognjen Pribićević izjavio je danas da je pad Berlinskog zida označio kraj epohe koju je obeležio Hladni rat i sukob SAD i Zapada, sa jedne, i tadašnjeg Sovjetskog Saveza, s druge strane, pobedu SAD i Zapada, ali i ističe da su u narednim decenijama SAD pogrešnim ratovima na Bliskom istoku i velikim unutrašnjim sukobima, tu pobedu potrošile.

U susret godišnjici rušenja Berlinskog zida, koji se dogodilo 9. novembra 1989. godine, Pribićević za Tanjug ističe da je završena i era posle pada Berlinskog zida koju je obeležila dominacija SAD, i da se sada ponovo nalazimo u epohi multipolarnog sveta, u vremenu koju je nazvao "era nasilja".

On naglašava da se često zaboravlja da pad Berlinskog zida, pored kraja Hladnog rata, pobede SAD i Zapada u sukobu sa Sovjetskim Savezom, simbolizuje i poraz ideje komunizma.

"Jedne velike ideje koja je obeležila 20. vek. U tom velikom konfliktu svetskih ideologija kapitalizma i socijalizma, liberalizma i socijalizma, odnosno liberalizma i komunizma, pobedio je liberalizam i kapitalizam. Tako da je to zapravo bio završetak jednog vremena, završetak multipolarnog sveta i ušli smo u novu fazu koju je obeležila dominacija SAD", rekao je Pribićević.

On konstatuje da danas nema tako velikih ideja kao što je bio komunizam.

"A bez velikih ideja je teško napredovati. Imamo ogroman napredak u tehnologijama, ali ne i u idejama. Dakle, to je jedna od velikih razlika između Hladnog rata i ovog sadašnjeg sukoba u Ukrajini", ističe Pribićević.

On podseća da je Berlinski zid izgrađen da odbrani Istočnu Nemačku i Istok od Zapada, pre svega, od ideja koje dolaze sa Zapada, onoga šta nudi demokratija i ljudska prava, ali i nekih vrlo konkretnih stvari.

"Pre nego što je izgrađen Berlinski zid, ljudi su odlazili iz Istočne Nemačke u Zapadnu Nemačku, da rade za bolji život. I šta je tu pobedilo? Ideja boljeg života, demokratije i slobode", poručuje Pribićević.

Međutim, ističe, SAD su tu veliku pobedu vrlo brzo potrošile pogrešnim ratovima na Bliskom istoku i velikim unutrašnjim sukobima koji su doveli na vlast predsednika Donalda Trampa 2016. godine.

"Početkom aktuelnog rata u Ukrajini polako se završila i ta epoha i mi ulazimo u novu, opet multipolarnu, koju će obeležiti, pre svega, rivalstvo između dva glavna rivala iz hladnog rata, SAD i sada Rusije, a ne više Sovjetskog Saveza. Ali u novom konfliktu te dve velike sile su mnogo slabije u svakom pogledu nego što su bile pre 40-50 godina. I pojava nove sile, Kine, koja je sada mnogo jača nego što je bila ranije", konstatuje Pribićević.

Dodaje da samo 30 godina kasnije zapadni model društva i međunarodnih odnosa, koji je postojao ranije, nije tako privlačan kao što je bio u ostatku sveta, kada su ljudi, posebno sa istoka Evrope, hrlili na Zapad, jer se tamo bolje živelo.

"Danas je situacija mnogo komplikovanija, jer se Zapad suočava sa ogromnim unutrašnjim problemima. Sistem vrednosti se urušava, postoje ogromne nejednakosti, stvaranje takozvanih rijaliti društva. Dakle, danas imamo potpuno novu situaciju", konstatuje Pribićević.

On nije veliki optimista kada je budućnost u pitanju.

"Novo vreme će, nažalost, u velikoj meri obeležiti nasilje unutar država i u odnosima država, naroda. Kao što vidimo, to se dešava na Bliskom istoku i u Ukrajini. Zato kažem da je budućnost krajnje neizvesna", smatra Pribićević.

Jedna od posledica pada Berlinskog zida svakako su ujedinjenje Nemačke i raspad država komunističkog bloka, Sovjetskog saveza i Čehoslovačke, kao i Jugoslavije koja mu nije pripadala, već je bila vođa Pokreta nesvrstanih.

"Mnoge od tih federacija nisu preživele probu vremena. I bile su podeljene na veći broj država. Nažalost, mi smo imali najteži mogući ishod u svemu tome. To je bila jedna od posledica velikih promena koje su se desile nakon raspada Sovjetskog Saveza", rekao je Pribićević.

Što se tiče ujedinjenja Nemačke, on naglašava da je to, pored pada komunizma, socijalizma i raspada Sovjetskog Saveza, jedno od najvažnijih obeležja pada Berlinskog zida.

"To je ono čemu su Nemačka i druge zemlje težile posle Drugog svetskog rata. Nemačka je ponovo ujedinjena, ali ono što je veoma važno jeste da je ujedinjena unutar Evrope, u okviru Evropske unije, unutar NATO-a. Tako je stvorena potpuno nova Nemačka, drugačija", smatra bivši ambasador.

Govoreći o Srbiji u vremenu pada Berlinskog zida, Pribićević smatra da je Srbija bila jedan od velikih gubitnika tih promena.

Kako ističe, za razliku od Prvog i Drugog svetskog rata gde je Srbija bila veliki pobednik, među najvećim pobednicima u Evropi.

"Samo nekoliko država i naroda može da kaže da su bili takvi pobednici kao što smo mi bili u Prvom i Drugom svetskom ratu. Nas je ta velika promena zadesila sa režimom koji je svakako jedan od najgorih koje smo imali u modernoj istoriji. Koji je Srbiju ozbiljno unazadio u svakom pogledu", smatra bivši ambasador.

Dodaje da su i druge zemlje grešile, ali da je Srbija pogrešila u ključnom trenutku i da posledice toga oseća i danas.

"Mi smo išli pogrešnim putem u ključnom trenutku, kada se ceo svet menja. Kada se komunizam srušio, ovde je bila vrlo jaka ideja da je komunizam budućnost. Kada su se narodi povezivali, mi smo se razilazili. I u svemu tome mi smo jedan od najvećih gubitnika. I veoma je važno da sada, 30 godina kasnije, kada se ponovo dešavaju velike svetske promene, opet ne izaberemo pogrešan put, jer bi to imalo dalekosežne i mnogo ozbiljnije posledice po našu budućnost i našu državu", zaključio je Pribićević.

Kako kaže, za nas ne bi trebalo da bude dilema kojim putem da idemo, jer su, ističe, geografija i mape ključne u tome.

"Mi smo u Evropi i pripadamo Evropi. I u tom smislu nema velikih dilema, pogotovo ako se uzme u obzir kuda ide naša trgovina, odakle nam investicije, kuda idu naši ljudi, kuda dijaspora, gde se školujemo", rekao je Pribićević.