Petar Vasić: Nema granica za razvoj AI, pitanje je kako da radi za dobrobit čovečanstva

BEOGRAD - Granice za razvoj veštačke inteligencije (AI) ne postoje, on je tek krenuo i određeno vidovi veštačke su već na nivou ljudske inteligencije, a neophodno je rešavanje problema kako da veštačka inteligencija uvek radi za dobrobit čovečanstva, izjavio je danas za Tanjug IT stručnjak Petar Vasić.

Komenatrišući vest da je robot u fabrici za sortiranje povrća u Južnoj Koreji ubio čoveka, zbog toga što ga, kako se navodi, nije razlikovao od kutija sa hranom kojima je rukovao, Vasić je rekao da taj robot u sebi imao veštačku inteligenciju koja je specifična, odnosno nije generativna, i koja obično dobro radi, ali joj je neophodan veliki broj informacija da bi taj patent bio stabilan i da bi ona mogla da radi kako treba.

"Ne znam šta se tačno desilo, ili nije bila dobro naučena, odnosno istrenirana ta veštačka inteligencija. Koliko sam čuo, čovek je popravljao tu mašinu, odnosno robota, tako da ne znamo tačno šta se desilo", naveo je on.

Iako smatra da će se veštačka inteligencija razvijati kako treba, Vasić napominje da postoji opasnost da se ona otrgne kontroli zbog čega je sada neophodna prevencija i rešavanje problema kako da veštačka inteligencije uvek radi za dobrobit čovečanstva.

"Kao i sva tehnologija, automobil kada smo prvo napravili je bio bez pojasa za vezivanje pa su ljudi ginuli, pa su onda rekli treba pojas, treba erbeg (airbag). Mi smo na samom početku ove tehnologije i treba sada da nađemo 'airbagove' i 'pojaseve' da se to stvarno više ne dešava", poručio je on.

Profesor automatike i robotike na Univerzitetu u Kragujevcu Milan Matijević smatra da se radi o ljudskoj grešci kada je reč o slučaju u Južnoj Koreji, gde je robot u fabrici za sortiranje povrća ubio čoveka.

Kako je objasnio, robot je mašina koja služi čoveku i koju programira čovek, i robot je taj koji odmenjuje čoveka u određenoj operaciji ili procesu, zbog čega on smatra da jedino ljudska greška može da proizvede i robotsku grešku.

Matijević je za K1 televiziju rekao da ljudi koji su nastradali od strane robota su verovatno zanemarili određene bezbednosne procedure, jer je uvek razvoj tehnologije određenim etičkim, pravnim, društvenim aktivnostima, kako bi tehnologija bila u ravnoteži sa etičkim normama i sa određenim pravnim i bezbedonosnim društvenim standardima.

Dodaje da je društvo daleko od toga da robot može biti na taj način inteligentan da može on da preuzme kontrolu ili da donosi samostalne odluke.

"Već postoje bezbedonosne mere da su roboti u zaštićenim prostorima. Upravo radnik koji je poginuo 2015. u Folksvagenu bio je sam u kavezu s robotom i to je mesto nedostupno osim za servisera robota. Nije se pridržavao bezbednosnih procedura i to je uzrokovalo tragičan efekat", naveo je on.

Prema njegovim rečima, robotika će rasti u svakom pogledu zbog toga što ljudi neće moći da ostvare takvu produktivnost koju će moći da ostvare roboti, i dodaje da je već u toku razvoj medicinske robotike, servisne robotike, vojne, industrijske robotike, kao i robota koji će oponašati biološke organizme i koji će služiti za edukaciju i naučne svrhe da bi se razvili neki drugi mehanizmi.

"Posebno je sporno pitanje da li je robot taj koji treba da odmeni radnika da, na primer prenosi nekakav teret. Da li ćemo mi žrtvovati zdravlje tog radnika i potruditi se kao društvo da ga pošaljemo na neki lepši i korisniji posao, ili će se dešavati da nam zdravlje radnika bude iza ekonomskog interesa, koji je ovde isto u igri", izjavio je Matijević.