Korović: Dontov sistem za raspodelu poslaničkih mandata koristi se u većini zemalja

BEOGRAD - Petar Korović iz Republičkog zavoda za statistiku (RZS) rekao je danas da se Dontov sistem koji se koristi za raspodelu poslaničkih mandata u Skupštini Srbije zasniva na principu najvećih količnika i da favorizuje izborne liste koje dobiju najviše glasova na izborima.

Korović je za Tanjug objasnio da je Dont bio belgijski matematičar koji je u 19. veku napravio taj sistem raspodele mandata, a koji većina zemalja koristi i danas.

On naglašava da je osnovna razlika između proporcionalnog izbornog sistema, koji se u Srbiji primenjuje i većinskog u tome što se u proporcionalnom sistemu glasa za liste kandidata, a u većinskom direktno za kandidata i da iz toga proizilazi i razlika u raspodeli mandata.

Dodaje da se kod proporcionalnog sistema mandati raspoređuju spram procenta koje je stranka osvojila u odnosu na ukupan broj birača koji su glasali, po Dontovom sistemu.

"Stranke, odnosno liste, koje pređu cenzus, a koje imaju više od tri odsto osvojenih glasova, ulaze u trku za mandate", rekao je Korović.

On je naveo i konkretan primer kako funkcioniše Dontov sistem.

"Ako imamo tri koje su prešle census, onda broj glasova svake od tih lista delimo brojevima od jedan do 250 i zabeležimo te količnike, tako da imamo ukupno 750 količnika, od svake liste po 250.

Te količnike poređamo od najvećeg ka najmanjem, a gledamo samo 250 prvih pošto toliko imamo poslaničkih mesta.

Svaka stranka dobiće onoliko poslaničkih mesta koliko se puta njen količnik pojavljuje u nizu od prvih, najvećih 250 količnika", objasnio je Korović.

Kako ističe, postoji mogućnost da se na poslednjem, 250. mestu, nađe broj, odnosno količnik, koji je isti kao broj na 251. i 252. broju.

"To znači imamo tri stranke sa istim količnicima, a svega još jedan mandat za raspodelu. Tada će taj poslednji mandat da dobije ona stranka koja je ukupno osvojila najviše glasova u apsolutnom broju", rekao je Korović.

Da je census prešlo, kako kaže, na primer, deset lista, imali bi 2.500 količnika i svaka stranka bi opet dobila onoliko mandata koliko puta se njeni količnici pojavljuju u prvih, najvećih 250 količnika od mogućih 2.500.

Što se tiče manjinskih lista, on podseća da one nemaju cenzus, za razliku od ostalih.

"Manjinskim listama koje su osvojile najmanje tri odsto i više glasova računa se broj glasova koje su osvojile. Svim manjinskim listama koje su osvojile ispod tri odsto, broj glasova se uvećava za 35 odsto. I tu postoji fenomen, da manjinska lista koja je osvojila, na primer, 2,8 odsto glasova, može imati više mandata od liste koja je osvojila 3,1 odsto glasova", napominje Korović.

On je objasnio i kako funkcioniše obrada podataka na kraju izbornog procesa.

Pre svega, kako kaže, u momentu zatvaranja biračkih mesta, u 20.00 sati izbornog dana, birački odbor sačinjava zapisnik o radu.

"Taj zapisnik stiže do lokalne izborne komisije u sedištu u lokalnoj zajednici i tamo ga lokalna izborna komisija prima. Nakon prijema od strane lokalne izborne komisije, taj zapisnik se skenira i kači se direktno u realnom vremenu na sajtu Republičke izborne komisije (RIK) i taj zapisnik nakon toga stiže do statističara", navodi Korović.

Dodaje da je statističar lice koje je zaposleno u Republičkom zavodu za statistiku i ima obavezu da, dok traje izborni proces, vrši obradu podataka na nivou lokalne jedinice.

Kada zapisnik stigne do statističara, on se prvo bavi formalnom ispravnošću tog zapisnika.

"To znači da ga vizualno pregleda i da pogleda da li su svi brojevi čitko napisani, da li zapisnik poseduje sve strane, da li su se članovi biračkog odbora potpisali na tom zapisniku i slično. Kada ustanovi da je zapisnik formalno ispravan, započinje prvi unos izbornih podataka", objašnjava Korović.

Kada unese zapisnik u aplikaciju koju je razvio RZS, daje svom kolegi drugom statističaru isti zapisnik koji započinje drugi unos, a dupli unos se radi da bi se eliminisala mogućnost ljudske greške.

"Nakon drugog unosa radi se tzv. uparivanje prvog i drugog unosa da vidimo da li su isto uneli. Nakon toga, aplikacija automatski radi logičko-računsku kontrolu. Ustanovljava da li je zapisnik ispravan ili nije i imamo izveštaj iz aplikacije o ispravnosti zapisnika. Ako je zapisnik ispravan, on direktno ulazi u obradu podataka", objašnjava Korović.

Dodaje da, ako je neispravan zapisnik, aplikacija generiše izveštaj o greškama koje se nalaze na zapisniku.

Taj izveštaj potpisuje statističar i predaje lokalnoj izbornoj komisiji koja će na nekoj sednici doneti rešenje vezano za taj zapisnik.

Rešenje može biti da se otklanja greška i utvrđuju se rezultati ili se poništavaju rezultati vezano za biračko mesto na koje se odnosi taj zapisnik.

"Taj proces traje sve dok ne budu sva biračka mesta logičko-računski ispravna i dok sva ne odu u obradu rezultata. Tek u onom momentu kad imamo sva biračka mesta ispravna u aplikaciji, bez logičko-računskih grešaka, možemo da objavimo konačne rezultate na nivou lokalne samouprave. Kad svaka lokalna samouprava objavi konačne rezultate, onda možemo govoriti i o konačnim rezultatima na nivou Republike", objašnjava Korović.