Bisenić: Izbori u Holandiji - testiranje evropskih obaveza

BEOGRAD - Izbori u Holandiji završili su se neočekivanim uspehom Partije slobode (PVV) i njenog lidera Gerta Vildersa, a ključ za izborni uspeh nalazi se, kako u retorici njenog lidera, tako i u ekstremističkim pozicijama koje je stranka zastupala, ocenio je novinar Dragan Bisenić, navodeći da je Vilders najpoznatiji po svojoj kritici islama, migracione politike, kao i Evropske unije.

Vildersova pobeda je uzdrmala holandsku politiku, era Marka Rutea, koji je u pet mandata bio holandski premijer, završava desničarskim populističkim revoltom, ali da bi ispunio obećanje da će biti "premijer svih" Vilders će morati da ubedi druge stranke da se pridruže njegovoj koaliciji, konstatuje Bisenić u ukazuje da je formiranje vlade „hitno pitanje“, imajući u vidu brojne probleme s kojima se Holandija suočava.

U autorskom tekstu za Tanjug Bisenić piše:

Izbori u Holandiji završili su se neočekivanim uspehom Partije slobode (PVV) i njenog lidera Gerta Vildersa, koji su iz izbora izašli kao najjača stranka u Holandiji. Ali sa samo 37 od 150 mesta u parlamentu nakon što su skoro svi glasovi prebrojani, Vildersu je potrebno nekoliko koalicionih partnera da bi formirao vladu i obezbedio većinsku podršku od 76 poslanika.

Na drugom mestu je levičarska koalicija stranaka koje predvodi Frans Timermans, koja je osvojila 25 mesta, a na trećem, liberali, partija dosadašnjeg premijera Marka Rutea, čija je nova šefica Dilana Yesilgözom. Na četvrtom mestu je potpuno nova stranka, Novi društveni ugovor, koju je osnovao Pieter Omtzigt. Vilders je direktno pozvao svoje političke suparnike da rade zajedno, a Yesilgöz i Omtzigt čestitali su mu na uspehu. Da bi obezbedio mesto premijera, Vilders će morati da sarađuje sa još najmanje dve umerene stranke.

Dilan Jesilgoz je uoči izbora bila viđena za mesto premijerke, ali nije uspela da izjednači broj glasača sa svojim visokim rejtingom. Ona sumnja da će Vilders uspeti da prikupi broj poslanika koji mu je potreban, ali je rekla je da je na njezinim stranačkim kolegama da odluče kako će odgovoriti na Vildersov poziv. Pre izbora poručila je da neće biti u kabinetu pod vodstvom Vildersa, ali nije isključila saradnju s njim ako pobedi. Omcigt je u početku tvrdio da njegova stranka, Novi društveni ugovor neće raditi sa Vildersom, ali sada kaže da su „dostupni da ovo poverenje pretvore u akciju".

Pregovori o holandskoj koaliciji obično traju mesecima, a stavovi o spremnosti stranaka da rade jedni sa drugima mogu se promeniti kako vreme odmiče. Ukoliko Vilders ne bude u stanju da formira vladu, teoretski je mogućno više centrističkih kombinacija koje isključuju PVV, dok bi novi izbori bili poslednje sredstvo.

Vilders je najpoznatiji po svojoj kritici islama i Evropske unije što ga je učinilo kontroverznom figurom u Holandiji i inostranstvu. Od 2004. stalno ga je štitila naoružana policija. Vilders želi da održi referendum o izlasku iz EU, iako priznaje da nema nacionalnog raspoloženja za to. On je uoči izbora ublažio antiislamsku retoriku, rekavši da u ovom trenutku ima hitnijih pitanja i da je spreman da obustavi sopstvenu politiku zabrane džamija i islamskih škola. Ova strategija je donela uspeh, pošto je udvostručio rezultat svoje partije u parlamentu.

Odgajan kao rimokatolik, Vilders je napustio crkvu kada je postao punoletan. Njegova putovanja u Izrael i Bliski istok snažno su uticala na formiranje njegovih političkih stavova. Prvo je radio kao pisac govora za konzervativno-liberalni VVD; kasnije je bio parlamentarni saradnik lidera stranke Frica Bolkeštajna od 1990. do 1998. kada je izabran u Predstavnički dom. Navodeći nepomirljive razlike oko stava stranke o pristupanju Turske Evropskoj uniji, napustio je liberale 2004. godine da bi osnovao sopstvenu stranku, Partiju slobode.

Vilders je vodio kampanju da zaustavi ono što on smatra kao "islamizaciju Holandije". On je uporedio Kuran sa Majn kampfom i tražio da se knjiga zabrani u Holandiji. On se zalaže za okončanje imigracije iz muslimanskih zemalja i zabranu izgradnje novih džamija. U medijima je opisan kao populista i označen kao krajnji desničar. Mediji su ga takođe opisali kao islamofoba. Vilders odbacuje da bude označen kao krajnje desničar i sebe smatra desničarskim liberalom, dok kaže da ne želi da bude „povezan sa pogrešnim desničarskim fašističkim grupama“.

Ključ za izborni uspeh Partije slobode nalazi se, kako u retorici njenog lidera, tako i u ekstremističkim pozicijama koje je stranka zastupala. Vilders gradi svoju politiku na na nasleđu Pima Fortejna – kontroverznog krajnje desničarskog populiste ubijenog 2002. Kao i Fortejn, Vilders je stekao ozloglašenu popularnost zbog svojih snažnih antiislamskih i antiimigrantskih pozicija. Da njegova antiimigrantska retorika ne bude rezervisana za 1,5 milijardi muslimana u svetu, on je takođe izdvojio migrante iz istočne Evrope, koje krivi za krađu holandskih poslova i iskorištavanje velikodušnih socijalnih usluga. Vilders traži izbacivanje Bugarske i Rumunije iz Evropske unije, a Srbiju nipošto ne želi u Evropskoj uniji. Ali, on ne želi ni Evropsku uniju.

Ključna razlika između Fortejna i Vildersa je njegov uporni anti-EU stav. Česte osude Vildrasa i njegove partije od strane progresivnih elita, dovela su do dubokog prezira prema EU. Ovo je bilo očigledno i pre nego što je PVV osnovana. Godine 2005. Vilders je predvodio holandsku kampanju za odbacivanje evropskog ustava – što je Holandija na kraju i uradila, sa oko 60 odsto holandskih glasača koji su se opredelili protiv Ustava. Od svog osnivanja, Vilders zauzima sve oštrije stavove o ulozi Holandije u EU.

Početna pozicija stranke, koja je pozivala na reformisanje EU u ekonomsku uniju, ojačala je 2012. kako je njena popularnost pala uoči nacionalnih parlamentarnih izbora. U nadi da će povećati svoje izborne šanse koristeći rastuća anti-EU osećanja, stranka je transformisala izbore u nacionalni referendum o EU. Partija slobode je vodila kampanju sa sloganom „Njihov Brisel, naša Holandija”, tvrdeći da je EU izgubila poverenje holandskih birača i da bi Holandija trebalo da istupi i iz Evropske unije i iz evrozone.

U mesecima pre izbora, “slobodari” su pokrenuli veb-sajt protiv EU pod nazivom „Zaustavite evropske lopove“, na kojem je kritikovao zvaničnike unije zbog finansiranja projekata za kućne ljubimce i visokih plata, a sve to preko leđa vrednih Holanđana. Početna stranica je imala sledeću poruku: 'Da li vam prave probleme? Ili ste ostali bez posla zbog Poljaka, Bugara, Rumuna ili nekog drugog srednjeevropljanina? Voleli bismo da čujemo od vas.' Do kraja izbora, birači su se opredelili za Evropsku uniju, podržavajući stranke desnog i levog centra poput Laburističke partije, koje su se držale tradicionalnije, proevropske pozicije. Kao rezultat toga, Vilders je izgubio više od trećine svojih mesta.

Vilders sada veruje da će biti premijer svoje “prelepe zemlje”. „Godinama su mislili da mogu politički marginalizovati PVV“, napisao je Vilders posle izbora na mreži X. „Rute je obećao da će 'srušiti moju stranku do poslednjeg mesta'. Kaag mi je odbrusio: 'Srećom, pašćeš na izborima'. Kada sam govorio u Predstavničkom domu, radije su skrenuli pogled na svoje telefone. Ali zaboravili su da uvek idem dalje, nikada ne odustajem i neuspesi me samo čine jačim”.

Komentarišući izbore, Vilders navodi: „Toliko ljudi je primilo Partiju slobode k srcu. I ja njih. Sve. Ali neki političari to još uvek ne shvataju. Politička vreća trikova se ponovo otvara.” Vilders navodi da će, ako se isključi PVV, njegova partija biti 'samo sve veća i veća'. Obećava da će „nastaviti da vodi“ i „da će biti tu za sve“. „Danas, sutra ili prekosutra, Partija slobode će pomoći u upravljanju Holandijom i ja ću postati premijer ove prelepe zemlje", najavljuje Vilders.

Era Marka Rutea, koji je u pet mandata bio holandski premijer, završava desničarskim populističkim revoltom koji potresa same temelje Binenhofa (vladinog okruga u Den Hagu). ... Vilders je imao koristi od činjenice da su azil i migracije ključna pitanja za mnoge birače. ... Rezultat takođe svedoči o velikoj frustraciji zbog stanja u kojem se nalazi Holandija. Tome je doprinelo i što se prošle godine, neto migracija u Holandiji udvostručila, na više od 220.000, delom zbog izbeglica iz Ukrajine. Problem je pogoršan nedostatkom oko 390.000 kuća u zemlji. Njegova pobeda je uzdrmala holandsku politiku, ali da bi ispunio obećanje da će biti „premijer svih" moraće da ubedi druge stranke da se pridruže njegovoj koaliciji.

Nizozemska je postala deo šireg trenda i sledeća zemlja u kojoj – kao što je ranije bio slučaj u Italiji i Švedskoj, između ostalih – grupe na desnici koju unutar takozvanog mejnstrima preuzimaju partije i grupe radikalne i antisistemske desnice. Vildersov uspeh daje podsticaj evropskim nacionalistima.

Mađarski premijer Viktor Orban pozdravio je „vetar promena“. Francuskinja Marin Le Pen takođe je požurila da čestita Vildersu i izrazi nadu u promene na kontinentu. Nemačka AfD je bila oduševljena i izjavila je da „svuda u Evropi ljudi žele političke promene“.

Posle Vildersove izborne pobede druge stranke moraju da prevaziđu svoje brige i razmotre saradnju sa njim. U smislu politike, desničarska koalicija između PVV, (desničarskog liberala) VVD i (nove stranke centra) NSC neće biti laka opcija. Pretpostavlja se da bi oni mogli da se dogovore o cilju drastičnog suzbijanja imigracije u Holandiju, a imajući u vidu svoje izborne programe, mogle bi biti spremne da testiraju granice evropskih obaveza zemlje. Ali saradnja po mnogim drugim pitanjima bila bi daleko komplikovanija.

Holandski dnevnik „Telegraf“ ocenjuje da je holandska politika azila „bankrotirala“, stambeno tržište je „u zastoju“ i sve više ljudi bori se „da sastavi kraj s krajem“, delimično zbog visokih troškova energije. Alternative nema i jedna ili druga stranka će morati da prekrši svoja izborna obećanja u vezi sa koalicionim partnerima. To je jedini način da se u dogledno vreme formira vlada, što je „hitno pitanje“, imajući u vidu probleme s kojima se Nizozemska suočava.