Katedra za hirurgiju Medicinskog fakulteta u Beogradu obeležava vek postojanja svečanom akademijom

BEOGRAD - Katedra za hirurgiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu (MFUB) danas svečanom Akademijom obeležava stogodišnjicu postojanja, a ministarka zdravlja Danica Grujičić istakla je da ova Katedra ima 284 člana i ukazala na to hirurgija u budućnosti mora da se povezuje sa bazičnim naukama.

Ona je ukazala na to da nisu sve specijalnosti zatupljene jednako i da je potrebno da se vodi više računa o malim nastavnim bazama, kako bi se one održale.

"Posebna pažnja Katedre mora da bude usmerena ka tome da se te nastavne baze održavaju. Čitave oblasti specijalizacije i subspecijalizacije smo ukidali jer smo ostajali bez nastavnika, to ne sme nikada više da se desi", rekla je Grujičić.

Istakla je da hirurgija mora da se bavi i naučnim radom i povezuje sa bazičnim naukama kako bi se učvrstila saradnja i povezanost sa Institutima.

"Moja sugestija mladim kolegama je da doktorske studije upisuju na bazičnim naukama", poručila je zamenica šefa Katedre za hirurgiju Grujičić.

Predložila je uvođenje mentorstva, kako bi svaki doktor imao studenta kog prati i podržava od početka, što bi doprinelo i tome da se prepozna važna stvar kao što je talenat za bavljenje određenom specijalizacijom.

"Takođe, važna poruka za sve mlade - morate da znate svoja prava. Morate da čitate zakone i pravilnike. Dozvolili smo da privatni sektor prevlada i zanemarili smo status Srpskog lekarskog društva, što je ogromna greška i trudiću se da je ispravim. Sami smo krivi", rekla je Grujičić.

Ukazala je na to da mladi hirurzi moraju da se bave i radnim pravom i bore za svoja prava, jer je posao koji obavljaju sam po sebi, izuzetno težak i odgovoran.

"Morate čitati pravilnike, radno pravo. Dozvolili smo da loše radnike ne možete da kaznite, a dobre ne možete da nagradite. Hirurgija je dozvolila da psihijatri imaju 20 odsto veću platu.Zanimanje pod rizikom? Ako je neko pod rizikom to su kolege iz Hitne pomoći. Znate da šta god da se desi operisanom pacijentu, niko drugi nije okrivljen, samo hirurg", rekla je Grujičić.

Svečana akademija organizovana je u četiri sesije kroz koje su prikazana dostignuća i budućnost Katedre, ali i njena detaljna istorijska retrospektiva.

Akademiju je otvorilo rukovodstvo Katedre hirurgije sa anesteziologijom MFUB, a šef katedre Aleksandar Simić istakao je da oseća ogromnu životnu privilegiju što kao 20. šef ove Katedre otvara ovu manifestaciju.

"Podsećam da se razumevanje hirurgije bazira na razumevanju savršene i uzvišene prošlosti. Moramo da razumemo prošlost, a današnja Akademija nije samo prikaz sadašnjosti budućnosti, već istorijska persektiva epohe kroz koju se Katedra razvijala", rekao je Simić.

On je rekao da ovu Akademiju posvećuju onima koji su postavili temelje i onima koji su izgradili tradiciju i hirurgiju kakvu danas poznajemo.

"Ostaje nada da će današnji članovi Katedre hirurgije nastaviti isto i biti bar delimično dostojni naslednici svojih prethodnika", rekao je Simić.

Dekan MFUB Lazar Davidović je rekao da je od osnivanja Katedra imala 19 šefova, izuzetnih ljudi, stručnjaka, od kojih su 18 članovi Srpske akademije nauka i umetnosti.

"Na različite načine svi oni su obeležili vreme u kom su radili. Siguran sam da će veliki ljudi voditi Katedru i u budućnosti", rekao je Davidović.

Mnogim specijalizacijama, dodao je, unapređeno je lečenje pacijenata, i to tako da su neke bolesti koje su pre samo jednu deceniju bile izlečive, danas izlečive u potpunosti.

"Imao 284 saradnika i nastavnika na Katedri. Redovnih 40 profesora, 29 vanrednih, 58 docenata i 157 kliničkih asistenata. Uvođenjem zvanja kliničkog asistenta značajno je unapređena nastava", rekao je Davidović.

Naglasio je da je praktična nastava na medicini od mnogo većeg značaja, nego na brojnim drugim fakultetima.

"Svi oblici nastave su na radu u malim grupama, maksimalno 25 do 30 studenata na predavanju, a 3 do 5 u grupi za praktičnu nastavu, i time smo se značajno približili standardima vodećih fakulteta u svetu", rekao je Davidović.

U prvoj sesiji pod nazivom "osnove katedre za hirurgiju" predstavlja se istorijat nastanka katedre, kao i istorijat Klinike za digestivnu hirurgiju, urologiju, ortopedsku hirurgiju i kardiohirurgiju.

Kroz drugu sesiju pod nazivom "razvoj katedre za hirurgiju" predstavlja se istorijat Klinike za neurohirurgiju, grudnu hirurgiju, dečju, onkološku i istorijat anesteziologije u Srbiji.

Treća sesija "modernizacija katedre za hirurgiju" otkriva istorijat Klinike za hirurgiju KBC "Dragiša Mišović", Klinike za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju, urgentnu hirurgiju, endokrinu hirurgiju i istorijat Instituta za ortopediju "Banjica".

Poslednja sesija "katedra za hirurgiju novog doba" sadrži predstavljanje istorijata Klinike za dečju hirurgiju Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta "Dr Vukan Čupić", Instituta za kardiovaskularnu hirurgiju "Dedinje", Klinike za hirurgiju KBC Zemun i Bežanijska kosa i Hirurške klinike "Nikola Spasić" KBC Zvezdara.

Sesijama predsedavaju doajeni srpske hirurške misli, a predavači su trenutni rukovodioci svih 19 nastavnih baza na Katedri hirurgije sa anesteziologijom MFUB.

Dan Katedre obeležava se 10. decembra, a taj datum je odabran jer je prvo predavanje na Katedri opšte i specijalne hirurgije, u ime pokojnog doktora Vojislava Subotića, održao profesor Miloje Kostić 10. decembra 1923. godine.