Žiofre: Proširenje u vrhu agende EU

BEOGRAD - Šef delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre izjavio je danas da se proširenje aista vratilo na vrh agende EU i da je to jedan od prioriteta EU, ali i velika prilika za zemlje Zapadnog Balkana.

"Svaki put kada sam išao u Brisel u poslednjih 12 meseci, poruka je bila jasna i dosledna. Ovo je ozbiljno. Postoji ozbiljna promena u pristupu koje su posledice geopolitičkih preokreta izazvanih agresijom na Ukrajinu. I vidimo da se u ovih 12 meseci promenio narativ, vidimo inicijative i konkretne korake koje je EU preduzela kako bi, s jedne strane, otvorila svoje tržište prema istoku, a sa druge, da bi ponovo oživela i ubrzala tržište Zapadnog Balkana", rekao je Žiofre na skupu u EU centru "Od Španije do Belgije: Povratak predsedavanja u srce EU" o predsedavanju Španije EU, koji su organizovale Centar za evropske politike i Delegacija EU u Srbiji.

Obraćajući se putem video veze, Žiofre je rekao da posebno želi da istakne

specifičan aspekt koji je vezan za plan rasta Zapadnog Balkana koji je povezan sa željom država članica EU da vide napredak tržišta zemalja Zapadnog Balkana.

"To je pitanje postepene integracije, želja da se procesu proširenja da novi život, da se ubrza i olakša integracija zapadnih tržišta u Evropsku uniju", rekao je Žiofre.

Dodao je da je EU pokazala spremnost da se otvore pregovori sa Ukrajinom i Moldavijom i dodeli status kandidata Gruziji i da će se odlučno raditi sa zemljama Zapadnog Balkana na ubrzanju njihove integracije.

"To će, naravno, zahtevati intenziviranje reformi, dosta rada zemalja Zapadnog Balkana, dosta rada na strani EU i pod predsedavanjem EU. Proširenje je proces koji je zasnovan na zaslugama, i ostaće tako, ali postoji novi život u procesu", poručio je Žiofre.

Na pitanje o Planu EU za rast zemalja Zapadnog Balkana, Žiofre je rekao da je on zasnovan na četiri stuba.

"Jedan stub je integracija Zapadnog Balkana tokom tranzicije u delove jedinstvenog tržišta. Drugi deo je o ekonomskoj integraciji, a treći deo su reforme", istakao je Žiofre.

Četvrti element je, kako je rekao, element finansiranja, dodatna finansijska podrška Zapadnom Balkanu.

"To je nešto što Evropa planira da završi. Juče je na stolu bio predlog za dodatne dve milijarde evra za Zapadni Balkan. 26 država članica bilo je potpuno jedinstvno, jedan nije bio. Dakle, to će biti, ali će morati da se sačeka", rekao je Žiofre.

Ambasador Kraljevine Španije u Srbiji Raul Bartolome Molina izjavio je da njegova zemlja ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost tzv Kosova i da se to neće promeniti.

"Naš stav nije se promenilo, tako da je molba Kosova za članstvo u EU za sada zaustavljena. Čekamo pravno mišljenje, ali Španija, naravno, nije za to. Španija nije bila za bilo kakvu prijavu Kosova za članstvo u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji. To je zemlja koja je proglasila jednostranu nezavisnost i mi je ne priznajemo. Mi to čak i ne zovemo državom, to je samo teritorija, po našem zakonodavstvu", rekao je Molina.

Na pitanje da li će Ohridski sporazum biti deo pregovaračkog Poglavlja 35, ambasador Španije je rekao da će se to znati danas, ali da će verovatno neki delovi tog sporazuma postati deo Poglavlja 35.

Govoreći o španskom predsedavanju Evropskim savetom, Molina je rekao da se ono odvijalo u malo čudnoj situaciji, pošto je španska vlada bila prelazna vlada do kraja oktobra, ali da se Španija uvek zalagala za politiku proširenja EU što je, kako je rekao, bio jedan od njenih prioriteta.

Ambasadorka Kraljevine Belgije u Srbiji Keti Bugenhout rekla je da će predsedavanje njene zemlje EU, koje počinje 1. januara, biti fokusirano na njenu budućnost, a to je, kako je rekla, proširenje EU u narednim godinama.

"Među tim zemljama su Srbija i druge zemlje Zapadnog Balkana, a od juče to su i Ukrajina, Moldovija, a otvorena je i perspektiva i za Gruziju", rekla je Bugenhout.