Potpukovnik Ivan Gvozdenović: Misija UN je jedini faktor stabilnosti u Libanu

BEOGRAD - Potpukovnik Ivan Gvozdenović, stariji nacionalni predstavnik Vojske Srbije u mirovnoj operaciji u Libanu, rekao je da je misija UN jedini faktor stabilnosti u južnom delu te zemlje, i da je komanda misije više puta potvrdila da nema povlačenja iz mirovne operacije i napuštanja Libana, pošto su obe strane u sukobu obavezne da omoguće da UN obavlja svoje zadatke.

"U skladu sa odlukom Komande misije, naređenjima nacionalne komande i obavezama prema inostranim partnerima, Španiji i Italiji sa kojima Vojska Srbija ima sporazume, pripadnici naše vojske nastavili su da izvršavaju zadatke u skladu sa propisima", objasnio je Gvozdenović za današnju "Politiku".

Zadaci mirovne operacije UN u Libanu (Unifil) nisu se promenili, a rezolucija Saveta bezbednosti "1701" iz 2006. godine koja se odnosi na prekid vatre i rešavanje sukoba produžena je u avgustu novim mandatom na još godinu dana, navodi list.

Kako se dodaje, ono što se značajno promenilo su uslovi u kojima se zadaci u Libanu izvršavaju. Sukobi u Pojasu Gaze uticali su na čitav region, posebno na područje južnog Libana, gde su razmešteni pripadnici mirovne operacije Unifil, uključujući kontingent Srpske vojske.

Trenutno obavljanje mirovnih snaga u skladu sa dodeljenim mandatom predstavlja jedan od najtežih izazova u misiji još od 2006. godine i direktnog sukoba između izraelskih oružanih snaga i Hezbolaha na teritoriji Libana.

Na pitanje da li su naši vojnici bili ugroženi tokom razmene vatre na granici Libana i Izraela, potpukovnik je istakao da su skoro svi pripadnici UN koji se nalaze u bazi u regionu Plave linije svedoci sukoba i razmene vatre.

"Pripadnici Vojske Srbije (182 pripadnika) razmešteni su u dva sektora, istočnom i zapadnom, u četiri baze od kojih su dve komande misije u Naruki i UNP 9-66 (baza UN), nalaze se na manje od tri kilometara od plave linije i upravo su one pretrpela indirektna dejstva. Srpska pešadijska četa angažuje se u sastavu Španskog bataljona. Većina čete razmeštena je u srpskoj bazi 'Drina' u regionu u kojem se vode intenzivna dejstva. Ostale čete Španskog bataljona razmeštene su u dve blizu plave linije", istakao je on.

Kako je rekao, tri baze su u nekoliko navrata pretrpele eksplozije u neposrednoj blizini, što je dovelo do manjih materijalnih oštećenja koja su brzom reakcijom otklonjena.

"Tom prilikom nije bilo povređenih pripadnika, jer su bili na bezbednim i predviđenim skloništima. Izlazak iz baze Krajnje je redukovan, a patrola je dozvoljena samo oklopnim vozilima. Ukoliko patrole koje se nalaze na prostoru dobiju signal za uzbunu, upućuju se u skloništa najbliže baze UN-a. Ostale baze krajnje su redukovane, a patrola je dozvoljena samo oklopnim vozilima. Ukoliko patrole koje se nalaze na prostoru dobiju signal za uzbunu, upućuju se u skloništa najbliže baze UN-a", rekao je Gvozdenović.

On je istakao da je veza ovih organa u misiji sa Izraelskim oružanim snagama održava isključivo preko oficira vezu koji se nalazi u komandi misije Naruki.

"Komunikacija sa predstavnicima libanskih oružanih snaga obavlja se preko oficira veze koji se nalazi u komandi severo-istok, preko kojeg se i regulišu zajedničke patrole sa libanskim oružanim snagama", naveo je on.

Kako je naglasio, uočljivo je smanjenje broja ljudi u zoni misije.

"Naselje uz Plavu liniju je skoro prazno, na ulicama se mogu videti uglavnom muškarci i izbeglice iz drugih država koji su ostali u kampovima. Mnogo ljudi je otišlo na sever ili ima loša iskustva iz rata 2006. godine", rekao je on.

Kako je istakao, odnos lokalnog stanovništva prema predstavnicima srpskog kontingenta se nije mnogo promenio, pošto znaju da je Srbija takođe u prošlosti pretrpela ratna razaranja i da predstavnici Vojske Srbije ne podržavaju ni jednu stranu u sukobu.