16. januar 2024 11:37

Boško Zorić: Tranformaciju tzv. KBS u "kosovsku vojsku" vode zapadne zemlje

Izvor: TANJUG

podeli vest

Boško Zorić: Tranformaciju tzv. KBS u "kosovsku vojsku" vode zapadne zemlje

Foto: Tanjug video

BEOGRAD - Pukovnik u penziji Boško Zorić izjavio je danas da naoružavanje takozvanih kosovskih snaga nije prestalo još od 1995. godine kada su zapadne zemlje naoružavale terorističku tzv. OVK, pa dolaskom NATO-a odnosno Kfor-a na prostor Kosova.

On je za Tanjug rekao da je stvaranje zaštitnog korpusa bilo pod patronatom NATO-a, kao i njegovo naoružavanje, što znači da kompletnu priču oko te transformacije takozvanih kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku vode zapadne zemlje, odnosno NATO.

Kako je rekao ako se prati period od 2018. do 2020. godine, budžet je bio oko 30 miliona evra, što znači da se nisu neka značajnija sredstva odvajala za vojsku, a da je od dolaska Aljbina Kurtija na čelo privremenih prištinskih institucija došlo do usvajanja dokumenta koja obezbeđuju transformaciju takozvanih kosovskih bezbednosnih snaga u "vojsku Kosova".

"Ako pratite, sve se dešava po tom dinamičkom planu i po fazama kako je zacrtano u tom dokumentu", objasnio je on i dodao da je do kraja tranzicionog perioda 2028. godine, namera Prištine da imaju skoro 300 oklopnih vozila.

Zorić kaže da kada postoje rastuće potrebe za vojsku, bilo koja zemlja može iz redovnog budžeta da obezbedi sredstva, ali dodaje da se opremanje vojske uvek obavlja iz posebnih izvora.

Prema njegovim rečima, po dinamičkom planu transformacije tzv. KBS u "vojsku", trenutno je u toku druga faza koja bi trebalo da se završi do 2025. godine, gde je, dodaje on, težište na jačanju borbene spremnosti odnosno nabavci savremenih sistema.

U sledećoj fazi tranformacije tzv. KBS u "vojsku", objašnjava on, su vazdušna komponenta, helihopteri i savremeni PVO sistemi, što znači da će oni do 2028. godine zaokružiti kompletan sistem koji vojska treba da ima.

"Ako imamo u vidu da je predviđeno brojno stanje od 5.500 aktivne komponente, plus 20.000 aktivne rezerve, to će biti jedna vrlo respektabilna sila na ovom prostoru Balkana, što ne dovodi smiriavnju situacije i tenzija oko naše autonomne pokrajine. To je signal da će se nešto u budućnost sigurno negativno desiti na tom prostoru", poručio je Zorić.

Kada je reč o modernizaciji srpskog arsenala, pukovnik je istakao da se najavom predsednika Srbije Aleksandra Vučića o ulaganju 740 miliona evra za nabavku vojne opreme Srbije spašava vazduhoplovstvo koje je, kako je rekao, bilo na izdisaju.

"Vojska Srbije je generalno imala problem što još od bivše Jugoslavije, pa sve do unazad četiri godine, nije ništa nabavljano novo. Ono što smo imali je bilo iz vremena JNA, tehnički i tehnološko zastarelo naoružanje i najveći problem jedne vojske je kada imate potrebu da se sve odjednom menja", objasnio je on.

Zorić kaže da je poslednjom nabavkom helihoptera od ,Kipra Srbija vratila vazduhoplovstvo na noge i stvorila uslove da vazduholostvo može da bude podrška kopnenim snagama u slučaju situacije kada je neophodna upotreba vojske.

"Sada se prenosi težište na kopnenu vojsku, koja je takođe bila inferiorna, i ide se u više pravaca. Prvo je modernizacija artiljerije. Rat u Ukrajini je pokazao da se artiljerija ponovo vraća u prvi plan. Tu domaća namesnka industrija, sve ono što su nekada bile topovi, haubice, uradila je modernizaciju, postavila na pokretne platforme, modernizovani su sistemi za upravljanje vatrom, od analogne prešlo se na digitalne sisteme čime se skraćuje vreme reakcije naše artiljerije", naveo je on.

Dodaje da u drugi segment modernizacije arsenala spadaju oklopne jedinice gde je, kako je rekao, modernizovan tenk M-84 kom su dodate mnoge stvari poput poboljšanja oklopa, sistema za upravljanje vatrom, sistema za osmatranje bojišta kako bi komandir imao sliku kompletnog bojišta.

"Modernizuju se stara borbena vozila pešadije, proizvedena su mnoga nova. Sledeće su komandno informacioni sistemi. Poenta je da sve to bude uvezano u jedan sistem i u jednu sliku da komandant više jedinice ima kompletnu sliku bojišta i lakše upravlja. Krajnji cilj danas u vojsci je skraćivanje vremena reakcije na protivnikove poteze, i mislim da tu idemo u dobrom smeru", ocenio je Zorić.