Kojčić: Samit u Skoplju je pokazao kontinuitet političke volje da Zapadni Balkan postane deo EU

BEOGRAD - Samit "Zapadni Balkan i EU" u Skoplju je očigledno bio vrlo ambiciozno osmišljen i koncipiran, pa i u realnosti izveden sastanak i vrlo je interesantno da dolazi posle Davosa, kao da postoji kontinuitet političke volje da se Zapadni Balkan obrabri, pogura i ubrza njegov put ka članstvu u Evropskoj uniji, iako je Srbiji davno bilo mesto u EU, izjavio je danas politički filozof Dragoljub Kojčić.

"Mislim da su oni koji su zamislili taj samit u stvari dobro shvatili da je ekonomija jedan najneutralniji, najbolji, najpodsticajniji pristup da se u prvoj fazi realizuju ekonomski principi, dakle ujednačavanje saobraćajne infrastrukture, radno zakonodavstvo koji će da omogući bolji transfer radne snage", naveo je on za Tanjug.

Kojčić dodaje da je takođe bitno da se u perspektivi pokaže da je Balkan, kao takav, i politički održiva zajednica i da je važno pokrenuti funkcionalne procese saradnje, kako bi onda na red došla i neka druga pitanja.

Govoreći o prvoj međuvladinoj konferenciji između Srbije i EU koja je 21. januara 2014. godine održana u Briselu, čime je označen početak pristupnih pregovora na političkom nivou, Kojčić kaže da u proteklih 10 godina to nije išlo tempom kojim je trebalo da ide, i dodaje da je jasno da su zemlje koje su postale članice EU imale brži ritam pristupanja zbog geopolitičkih razloga.

"Takođe mislim da danas geopolitički razlozi nalažu EU, i generalno Zapadu, jer videli smo ko se sve tu nalazi recimo (pomoćnik državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju Džejms) O'Brajen, da su pokazali da je geopolitički ineteres još uvek aktuelan i da će pokušati Zapadni Balkan da privole na ekonomski način, uključujući subvencije, finansije, kao što smo čuli za ovih šest milijardi evra koji treba do 2027. godine da budu uplaćeni na račune zemalja koje su juče bile na samitu", ocenio je on.

Odgovarajući na pitanje koje uslove zemlje regiona treba da ispune da bi povuklle sredstva iz plana za rast Zapadnog Balkana vredan šest milijardi evra, Kojčić je rekao da će, iako to nije potpuno definisano, biti neophodno da se izvrše neke zakonske modifikacije.

"Zbog toga je jedan od prioritetnih interesa Srbije da se što pre konstituiše parlament, pa da se posle konstituiše nova Vlada kako bi imala kapacitet da donese te neke zakonske promene koje bi omogućile implementaciju ideja koje su bile predmet u Makedoniji", objasnio je on.

Komentarišući koristi koja Srbije može imati od dva protokola potpisana u Skoplju, koji će omogućiti uspostavljanje slobodnog tržišta rada za zemlje Otvorenog Balkana, Kojčić je izjavio da bi to bio "Zapadnobalkanski Šengen".