Debata o izborima u Srbiji održana na sednici Odbora za spoljne poslove EP

BRISEL - Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta održao je danas u Briselu debatu o političkoj situaciji u Srbiji nakon izbora u decembru, tokom koje su poslanici razmenili različita mišljenja o izbornom procesu u Srbiji i razgovarali sa predstavnicima Evropske komisije i Evropske službe za spoljne poslove (EEAS).

I tokom današnje rasprave izražena su različita mišljenja, poput već izrečenih o navodnim nepravilnostima na izborima u Srbiji i upućen poziv državama - članicama EU da ne prihvate rezultate izbora dok međunarodna istraga ne bude završena, drugi su istakli da je reč o demokratskom glasanju, a da su ovakve debate dokaz dvostrukih standarda EU i vršenja pritiska na Evropsku komisiju i EEAS.

Direktor za Zapadni Balkan u Evropskoj Službi za spoljne poslove (EEAS) Marko Makovec je izjavio da se čeka objavljivanje konačnog izveštaja Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) o izborima održanim 17. decembra u Srbiji i dodao da EEAS podrzava međunarodnu istragu.

Tokom debate razgovaralo se i o drugim temama, pa su tako Makovec i Majkl Miler iz Evropske komisije govorili i o značaju usklađivanja Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, kao i o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

Makovec je rekao da da je Srbija već nagovestila da je spremna da odgovori na sve preporuke OEBS-ovog ODIHR-a i istakao da su vladavina prava i pravilno funkcionisanje demokratskih institucija Srbije u srži procesa pridruživanja Srbije EU.

Ukazao je i na značaj normalizacije odnosa sa Prištinom kroz brzu primenu svih obaveza u dijalogu i poručio da je napredak u procesu normalizacije uslov za napredak ka EU.

"Svi treba da se uzdrže od bilo kakvih provokativnih poteza koji bi mogli da ugroze situaciju na terenu", rekao je on.

Majkl Miler iz Evropske komisije pozvao je Srbiju da, kada bude objavljen izveštaj ODIHR-a, sprovede preporuke iz tog izveštaja, zajedno sa prethodno datim preporukama.

Miler je naglasio, govoreći o procesu pridruživanja Srbije EU, da je u najnovijem izveštaju o paketu proširenja, koji je usvojen u novembru, ponovljena procena Evropske komisije da je klaster tri pregovaračkih poglavlja, koja se odnose na konkurentnost i inkluzivni rast, tehnički spreman za otvaranje.

On je ocenio da je nesvrstavanje Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU o sankcijama Rusiji ozbiljno pitanje, ali je istakao da Srbija sarađuje sa EU kako bi sprečila zaobilaženje sankcija.

"Beograd je glasno podržao teritorijalni integritet Ukrajine, pružana je i humanitarna pomoć. Srbija takođe nastavlja da aktivno učestvuje i doprinosi misijama i operacijama upravljanja krizama", podvukao je Miler.

Poslanik Žan-Lin Lakapel iz grupacije Identitet i demokratija rekao je da je srpski narod na jasan demokratski način pokazao da veruje predsedniku Srbije Aleksandru Vućiću, ali da je veliki broj ljudi u parlamentu protiv ishoda izbora.

Lakapel je poručio da mora da se poštuje demokratsko glasanje i sloboda naroda, a da Evropska unija ne bi trebalo da podstiče destabilizaciju u ovom regionu.

On je ukazao i na probleme koji postoje na Kosovu i Metohiji, kao što je odluka Prištine da uvede evro u oblastima gde se koristi dinar i upitao kakav je stav Evropske komisije imajući u vidu ovu jednostranu eskalaciju tenzija.

Poslanik Tjeri Marijani ocenio je da je ova debata dokaz dvostrukih standarda koje primenjuje EU.

On je podsetio da je prošle nedelje održana, kako je naveo, "nadrealna rasprava" u Evropskom parlamentu, pre očekivanog izveštaja ODIHR-a

Marijani je naglasio da "Obnovimo Evropu" i "Levica" napadaju predsednika Srbije Aleksandra Vučića na osnovu preliminarnog izveštaja koji je objavljen u decembra.

On je istakao da je glasanje na izborima organizovano na odgovarajući i pošten način i da je bilo 5.000 posmatrača na izborima, na kojima su poštovane osnovne slobode.

"Mislim da je poruka koja je poslata da, ako ne glasate kako EU glasa, onda nam se ne sviđa kako glasate", rekao je Marijani.

Mađarski evroposlanik Andor Deli izrazio je iznenađenje što danas nije poslat poziv za učešće srpskoj ambasadi, ali da još više čudi zašto se ova razmena mišljenja smatra neophodnom nakon prošlonedeljne plenarne debate Evropskog parlamenta o istoj temi.

On je izrazio bojazan da je to dodatan način da iste političke grupe koje su organizovale prošlonedelju debatu izvrše politički pritisak na Evropsku komisiju i na Službu za spoljne poslove.

"A Srbija je uvek bila otvorena i spremna za dijalog", napomenio je on.

Poslanik Mihael Galer pročitao je izjavu stalnog izvestioca za Srbiju Vladimira Bičika, koji je naveo da, iako su ključne procedura za glasanje i prebrojavanje glasova uglavnom poštovane, primećeno je nekoliko neregularnosti.

U pisanoj izjavi Bilčik je ukazao na važnost nekoliko sveobuhvatnih akcija u rešavanju izazova sa kojima se suočava demokratski proces u Srbiji, a kao prvo, navep je značaj detaljne istragu o svim žalbama u vezi sa izborima.

Istovremeno, kako je naglasio, mora da se napravi jasna distinkcija između parlamentarnnih i lokalnih izbora i da se oni odvojeno rešavaju.

Bilčik je naglasio da je u rukama Srbije da smiri situaciju u zemlji i spreči, kako je naveo, dalju polarizaciju društva.

Izvestaj ODIHR-a, kada bude dostupan, rekao je on, poslužice kao vredan resurs zasnovan na činjenicama, koji će ponuditi uvid i preporuke za unapređenje izbornih procesa u Srbiji.

"Evropski parlament će pažljivo pratiti postizborna dešavanja u Srbiji i spremni smo da podržimo reforme koje jačaju demokratiju i unapređuju Srbiju na putu pristupanja EU", poručio je Bilčik.

O navodnim nepravilnostima na izborima u Srbiji govorila je predsedavajuća delegacijom Odbora za stabilizaciju i pridruživanje EU-Srbija Alesandra Moreti, koja je tvrdila i da je predizborna kampanja bila neproporcionalna u pogledu vremena datog opziciji

"Želimo da Srbija pristupi EU. Potrebna nam je Srbija u EU, ali ne po svaku cenu", rekla je ona.

Moreti je navela da Evropa zna koliko je košta integracija kada odstupa od vrednosti koje su u osnovi EU.

"Zato želimo međunarodnu istragu o tome šta se dešavalo, pouzdanu i transparentnu", poručila je ona.

Tvrdnje o pokradenim izborima izneo je i Tajs Rojters, koji je upitao kada će EU da promeni politiku prema Srbiji u, kako smatra on, korist srpskog naroda i EU.

Klemen Grošelj iz kluba poslanika "Obnovimo Evropu" izneo je tvrdnju da izbori nisu ispunili osnovne kriterijume za slobodne i fer izbore i ocenio da ne može očekivati da će srpske institucije sprovesti odgovarajuću istragu.

Poslanica Viola fon Kramon ponovila je tvrdnje o navodnim prevarama na izborima i upitala je Evropsku komisiju i EEAS šta su uradili da bi došlo do konsrtuktivnog i inkluzivnog dijaloga širom političkog centra, koji su zatražili.

O tome da česti parlamentarni izbori u Srbiji slave parlamentarni sistem govorio je Tonino Picula, koji tvrdi da održavanje stabilnosti vlasti u Srbiji znači održavanje nestabilnosti u pojedinim delovima Zapadnog Balkana, posebno, kako je naveo, u BiH, Crnoj Gori i na KiM.

O situaciji u Srbiji posle izbora raspravljalo se i 17. janaura na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta.