Strahinja Subotić: Plan rasta za Zapadni Balkan je dodatni finansijski podsticaj i poruka EU

BEOGRAD - Plan rasta za Zapadni Balkan u iznosu od šest milijardi evra predstavlja dodatni finansijski podsticaj za države tog regiona i to je dodatak na pretpristupnu pomoć koja već postoji, rekao je danas za Tanjug Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike.

"Od tih šest milijardi, dve milijarde su bespovratna sredstva, a četiri milijarde evra su krediti. Deo bespovratnih sredstava ići će na budžetsku direktnu podršku, a s druge strane, ulagaće se takođe i u infrastrukturne i investicione energetske projekte", objasnio je Subotić.

Kada su u pitanju krediti, oni će se otplaćivati tek nakon deset godina i u periodu do četrdeset godina.

"To su krediti koje možemo dugoročno da isplaćujemo. Ono što je interesantno jeste da će se Komisija zaduživati u naše ime, a EU ima najbolji mogući rejting...Mi (EU) ćemo za vas da se zadužimo, a vi nam onda vraćate po povoljnijim uslovima, nego što biste inače mogli da dobijete te kredite", objašnjava Subotić.

On ističe da se Plan rasta odnosi samo na region Zapadnog Balkana, te da nisu uključeni drugi kandidati poput Turske, Ukrajine, Moldavije i ocenjuje da bi trebalo da ima i pozitivne političke rezultate, ali podseća i da postoje uslovi.

"Mi ćemo na šestomesečnom planu imati određene ciljeve, koje ćemo dogovarati sa Komisijom, i po njihovom ispunjenju nama će otvarati te dodatne fondove sa ciljem da se unapredi i vladavina prava sa jedne strane, i da se sa druge strane omogući socioekonomska konvergencija, odnosno da naša ekonomija stane na noge kako bi jednog dana bila spremnija da preuzme obaveze samog članstva", rekao je Subotić.

Subotić je izrazio zadovoljstvo što je došlo do usvajanja plana, imajući u vidu da su, kako kaže, iz EK rekli da je to vid faznog pristupanja, a Centar za evropske politike je, podseća, razvio tu ideju faznog pristupanja.

"Mi smo pričali da je neophodno pružati te dodatne podsticaje pre samog članstva. Ljudi su se malo zasitili politike proširenja, čini se da postoji stagnacija, da jednostavno ništa ne može da je otkoči, a sa ovim planom od šest milijardi cilj je da se unese jedna vrsta dinamike u taj pregovarački proces", rekao je Subotić.

Na pitanje da li Plan rasta šalje poruku Evropske unije da Zapadni Balkan nije zaboravljen i da se računa na to da će te države u nekom trenutku postati članica EU, Subotić podseća da je za EU svaki evro i svaki cent bitan, a činjenica da oni odvajaju dodatnih 6 milijardi znači da imaju želju da pokažu da su spremni da ulože u svoje buduće članice.

"Da nismo samo neki kandidat poput Turske koja je tu i čiji se status neće promeniti, već je cilj da nas stave na noge i da nam ubrzaju put ka Evropskoj uniji, jer oni shvataju da je to geostrateški interes svih nas. Dakle, da mi uđemo u Evropsku uniju, oni da imaju nas unutra i da na taj način Evropska unija bude snažnija celina koja će moći da odgovori na sve učestalije geopolitičke izazove", rekao je Subotić.

Na pitanje da li države moraju da ispune neke uslove da bi dobile sredstva, Subotić objašnjava da je neophodno da one izađu sa svojim reformskim agendama.

"Svaka država izaći će sa svojom reformskom agendom i reći šta će sve u naredne četiri godine želeti da implementira, po targetima šest meseci. I onda će moći da nas drže za reč. Reći će - rekli ste da ćete reformisati pravosuđe, niste ga reformisali, nema dodatnih sredstava. Do sada, bilo da implementiramo ili ne implementiramo, mi smo dobijali pretprisutpni novac. Ništa nam nije to menjalo sudbinu. Sada se uslovljava i očekujem da one države koje shvataju koliko je značajno investirati u ekonomiju, energetiku i u druge oblasti, da će se potruditi i zavući rukave, kao i da će dodatno objasniti građanima koji su benefiti od politike proširenja", rekao je Subotić.

Upitan kada se mogu očekivati prva sredstva, Subotić kaže da prvo mora reformska agenda da se usvoji sa svim državama i da bi, prema njegovoj oceni, do leta to trebalo da bude odobreno imajući u vidu da "pečat" treba da stave i Savet EU, parlament.

"Nadam se i očekujem da će do leta biti završeno sve sa njihove strane i sa naše strane i da možemo već od leta pa do 2027. godine da uživamo tim dodatnim finansijskim koristima", rekao je on.

Odgovarajući na pitanje da li bi dijalog Beograda i Prištine mogao da bude uslov za dobijanje sredstava, Subotić kaže da je to neophodan uslov.

"Oni su bili eksplicitni da je dijalog Beograda i Prištine 'Conditio sine qua non' jer sve ono što se događa pozitivno ili negativno na relaciji Beograda i Prištine može da ima bilo pozitivan ili negativan efekat na ostatak regiona. Tako da - da, dobrosusedski odnosi su, između ostalog, bili suština politike proširenja. Sada se stavlja dodatni podsticaj i za Beograd i za Prištinu da se uozbilje i eto - nadamo se da će npr. Priština shvatiti da mora da počne da implementira ZSO", rekao je Subotić.