Svet ove godine očekuju izbori, kakva je situacija u regionu?

BEOGRAD - Mišljenja o tome koji izbori u svetu će najviše uticati na Zapadni Balkan su podeljena, a prema rečima politikologa Despota Kovačevića, jedno od zanimljivijih u tom kontekstu će biti glasanje za evropski parlament, dok se američki izbori mogu posmatrati kroz manji ili veći fokus na region.

"Često se kaže da što je manji fokus na Balkanu, to je bolje po Srbiju ili po srpsku stranu, zbog toga što je često ta politika bila naklonjena prema nekim politikama koje nisu u srpskom nacionalnom interesu, kako to procenjuju vlasti", rekao je Kovačević za Tanjug.

Prema njegovim rečima, izbori u Sjedinjenim Američkim Državama imaju svoje refleksije na svet, a očigledno će, kaže, ponovo doći do obračuna kao prošlog puta - između Bajdena i Trampa.

"Ovaj put, čini mi se, malo više na strani Donalda Trampa, tako da ti izbori mogu da donesu značajnu prevagu koja je i u prethodnom mandatu Trampa puno toga promenila u SAD. Sve što se dešavalo 6. januara, upad na američki Kapitol, sve su to događaji koji mogu bitno da utiču na odnose prema demokratiji u svetu", kaže Kovačević.

Za region, a samim tim i za Srbiju biće značajni i izbori za Evropski parlament.

"Izbori za Evropski parlament će svakako biti zanimljivi. Oni ponovo mogu da vrate određene politike, videli smo prethodnih dana i razgovore na temu Srbije, tako da mogu da imaju uticaja, pre svega jer je Srbija na evropskom putu", rekao je Kovačević.

Na glasanje u 2024. godini izlaze i građani Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, a Hrvatsku očekuju i evropski, predsednički i parlamentarni izbori, ali ne u istom terminu.

Kovačević navodi da je u Hrvatskoj HDZ i dalje ubedljivo najjača politička opcija, dok se na levoj strani primećuje kriza liderstva i socijaldemokratske partije, koja sada možda ima i najniže rejtinge.

"Procenjuje se da je njihova snaga na oko 15 odsto i njihovo potencijalno koaliranje sa zeleno-levim partijama koje vode glavni grad bi verovatno dorinelo ukrupnjavanju partijske scene u Hrvatskoj kakva je bila i u ranijem periodu", naveo je Kovačević.

Kako kaže, u tom pogledu mogu se očekivati zanimljivi izbori, pre svega parlamentarni.

"Što se tiče predsedničkih izbora, za sad imamo jednog kandidata, to je Zoran Milanović, koji, čini se, na partijskom spektru uzima od svih opcija određene birače, i od socijaldemokrata i od HDZ, i on za sad nema nijednog jakog protivnika", prokomentarisao je Kovačević.

Socijaldemokratska opcija je u krizi i u Severnoj Makedoniji, ukazuje Kovačević i napominje da partija na vlasti SDSM po mnogim istraživanjima, kako se čini, ima jako loš rejting.

Na pitanje da li će glavna tema izbora u Severnoj Makedoniji biti ustavne promene kojima bi se ispunio uslov za nastavak pregovora sa EU, Kovačević kaže da su one trebale da se dese i pre izbora, ali da nije došlo do dogovora između partija jer se VMRO-DPMNE usprotivio.

"I u VMRO imate zanimljivu situaciju da se liderstvo Hristijana Mickoskog razmimoilazi u mnogo toga sa (Nikolom) Gruevskim koji nije u zemlji i koji pokušava da se vrati. To će, verovatno, biti najzanimljivije pitanje sa te strane spektra", ocenuje Kovačević.

On podseća da Severna Makedonija prvi put u svojoj istoriji ima, barem u ovom tehničkom mandatu, Albanca za premijera, što je, napominje, takođe jedan specifikum.

"Videćemo kakve će biti postizborne mogućnosti zavisno od rezultata, ali ono što je sigurno jeste da je (Dimitar) Kovačevski najavio evropski front koji će se suprostaviti VMRO. Čini se da će birači odlučivati o mnogo toga", rekao je Kovačević i dodao da je pitanje evropskih integracija itekako važno za Severnu Makedoniju, ali da je zbog spora sa Bugarskom proradio i evroskepticizam.

Kada je reč o lokalnim izborima u BiH u 2024. godini, Kovačević smatra da će tema izbornog zakona, koja je sada aktuelna, biti aktuelna i u predizbornoj kampanji.

Kada je reč lokalnim izborima u Republici Srpskoj (RS), predsednik RS Milorad Dodik najavio je pocetkom januara da će RS kreirati svoj izborni zakon koji predviđa da entitet sam provodi opštinske i republičke izbore, a prethodno je visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit najavio da će on "nametnuti izmene Izbornog zakona BiH koji se tiču izbornog integriteta u BiH, ako ih zakonodavci ne izglasaju u idućim danima".

Kovačević kaže da će to po kom zakonu će se sprovesti lokalni izbori u RS zavisiti i od mogućnosti i od spoljnih pritisaka ili dozvola da se tako nešto uradi.

"Čini mi se da ukoliko Dodik krene sa tim zakonom, a on bude osporen sa više strana, da će biti osporen legitimitet tih izbora. U tom pogledu lokalni izbori nemaju samo lokalni, nego će imati jedan širi karakter jer će govoriti o kapacitetima BiH i međunarodne zajednice u BIH da upravlja procesima", smatra Kovačević.

On ocenjuje da nije isključeno da će se u 2024. godini održati i vanredni parlamentarni izbori na KiM i dodaje da je pokrenut i administrativni postupak kako bi se osporili mandati gradonačelnika na severu pokrajine i samim tim se otvorio proces za nove izbore.

"Očigledno da ćemo u skorije vreme, kada se sprovedu sve procedure po tom pitanju, imati nove izbore u četiri opštine na severu Kosova i Metohije, ali ono o čemu se već duže vremena govori jesu potencijalni vanredni parlamentarni izbori. Redovni parlamentarni izbori na KIM planirani su za početak 2025., ali čuli smo iz vlasti i opozicije da vanredni izbori ne bi bili nikakav problem i da ih očekuju i jedni i drugi", kaže Kovačević.

Komentarišući predstojeće izbore u Rusiji, Kovačević ukazuje da je tu trka sužena i da je kompeticija umanjena.

"Rusija je u jednom velikom sukobu, takvi sukobi često homogenizuju biračko telo i po nekim istraživanjima Vladimir Putin i Jedinstvena Rusija kao najjača politička organizacija stoji dobro, ima veliku podršku. Da li je moguće da se desi promena veoma je upitno, ne samo zbog raspoloženja birača nego i zbog uslova u kojima se održavaju izbori", rekao je Kovačević.

Kovačević zaključuje da je izvesno da će, kada je o izborima reč, 2024. biti zanimljiva godina i da mnogo kriza koje postoje u svetu, pored redovnih izbora, mogu da dovedu i do vanrednih parlamentarnih izbora u pojedinim zemljama.