28. januar 2024 14:41

Dan sećanja na žrtve holokausta obeležen ceremonijom na Starom sajamištu

Izvor: TANJUG

podeli vest

Dan sećanja na žrtve holokausta obeležen ceremonijom na Starom sajamištu

Foto: TANJUG/NEMANJA JOVANOVIĆ

BEOGRAD - Danas kad se čitava planeta suočava sa velikim izazovima i teškoćama moramo stalno podsećati da za Holokaust, rasizam, genocid, mržnju i prezir prema drugom čoveku nema mesta među slobodnim narodima, poručila je danas na državnoj ceremoniji povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta ministarka kulture Maja Gojković, koja je svečanosti prisustvovala u svojstvu izaslanika predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Gojković je na ceremoniji održanoj kod Spomenika žrtava genocida u Drugom svetskom ratu, naglasila da je Holokaust jedna od najpotresnijih i najdubljih tragedija čovečanstva i da je u strahotama Drugog svetskog rata srpski narod stradao sa Jevrejima i Romima.

"Mi veoma dobro znamo šta znači biti žrtva genocida i šta znači kada se gasi čitav jedan svet i nestaje u paklu uništenja i mržnje", navela je ona.

Istakla je da "to za nas nisu samo istorijske lekcije, već naša živa sećanja".

"Danas kad se čitava planeta suočava sa velikim izazovima i teškoćama moramo stalno podsećati i pozivati na dužnost zalaganja za mir i humanost i da za Holokaust, rasizam, genocid, mržnju i prezir prema drugom čoveku nema mesta među slobodnim narodima", poručila je ona.

Gojković je podsetila da je Srbija među prvim zemljama na svetu usvojila zakon o povraćaju imovine žrtvama Holokausta bez pravnih naslednika i obnavlja memorijala, kao što je Centralna kula Starog sajmišta.

"Neumorno prenosimo znanje o stradanju Jevreja, Roma i Srba na bezbrojnim užasnim stratištima. Glasno i otvoreno govorimo i posvećeno sarađujemo u okviru Uneska, Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust i sa drugim organizacijama koje rade na negovanju sećanja na stradanje", naglasila je ministarka.

Podsetivši da je pre tri dana u sedištu Uneska potpisala Sporazum o finansiranju ponovnog uspostavljanja zajedničke stalne postavke u Bloku 17 u Državnom muzeju Aušvic-Birkenau, Gojković je dodala da "tako nastavljamo da požrtvovano radimo i borimo se da se zlo genocida ne ponovi".

Gojković i direktorka Memorijalnog centra Staro sajmište Krinka Vidaković Petrov potom su povele zvanice i novinare u obilazak prizemlja i prvog sprata Centralne kule sajmišta, na čijoj restauraciji se radi.

U obraćanju novinarima, Gojković je podsetila da je sajmište 78 godina od Drugog svetskog rata bilo prepušteno propadanju i postalo "mesto sramote i zaborava", a danas je izuzetno ponosna što zahvaljujući rekonstrukciji ovaj spomenik kulture sada izgleda veličanstveno.

"Mnogo posla nas čeka u budućnosti. Uskoro ćemo završiti sve radove koji se odnose na Centralnu kulu, a zatim prelazimo na veoma važan deo - stvaranje stalne postavke. Prikupljaju se podaci pozivamo sve građane Srbije i bivše Jugoslavije da šalju svoje priloge i podatke", rekla je Gojković.

Izrazivši nadu da će na ovaj dan iduće godine biti otvarena stalna postavka Memorijalnog centra Staro sajmište, Gojković je dodala i da će se raditi ispred Centralne kule memorijalni zid, za koji se prikupljaju imena i podaci o žrtvama koje su izgubile živote u logoru.

Vidaković Petrov je podsetila da je Sajam, koji je izgrađen u Beogradu neposredno pred Drugi svetski rat, nemački nacistički okupator pretvorio u logor, koji je tu postojao od decembra 1941. do jula 1944. godine.

Prema njenim rečima, Staro sajmište je bilo najveći nacistički logor na području današnje Srbije po broju logoraša, a od njih oko 40.000, život je izgubilo oko 17.000.

Vidaković Petrov je podsetila da Memorijalni centar Staro sajmište obuhvata i logor Topovske šupe u Beogradu, gde je ubijeno oko 5.000 jevrejskih muškraca.

Podsetivši da je u Starom sajmištu ubijeno 6.500 jevrejskih žena i dece,

Vidaković Petrov je naglasila da će Memorijalni centar biti "buduća žižna tačku memorijalizacije njihovog stradanja".

Ona je podsetila da je u drugoj fazi postojanja logora Staro sajmište od polovine 1942. godine bilo oko 32.000 Srba, Roma i drugih, od kojih je 11.000 ubijeno.

Prema njenim rečima, Centralna kula kao najvažniji deo Memorijalnog centra biće uskoro potpuno obnovljena i u celosti će služiti kao izložbeni prostor posvećen Sajamištu i Tovskim šupama.

Gojković, predsednik Skupštine Srbije Vladimir Orlić, ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, predsednik Skupštine Vojvodine Momo Čolaković i drugi zvaničnici položili su vence na Spomenik žrtvama genocida na novobeogradskoj obali reke Save.

Na početku svečanosti je rabin Isak Asijel pročitao molitvu, a održan je i umetnički program u znak sećanja na žrtve, uz prisustvo vojnog orkestra i garde.

Ceremoniji su prisustvovali i brojni predstavnici ministarstava, vojske, Saveza jevrejskih opština, romske zajednice, kao i ambasadori Rusije, SAD i Francuske Aleksandar Bocan Harčenko, Kristofer Hil i Pjer Košar.